Vuk Jeremić: Kosovo je najmračniji deo Evrope

Saveta UN za ljudska prava u Ženevi da je Srbija ponosna na činjenicu da je postala regionalni lider u poštovanju ljudskih prava, ali je istovremeno upozorio da na njenoj teritoriji postoji deo na kojem ne postoji ni minimum poštovanja osnovnih ljudskih prava - Kosovo.

„Moja vlada je ponosna na svoja dostignuća kao lidera u zaštiti ljudskih i manjinskih prava u Jugoistočnoj Evropi. Mi smo skoro postigli svoj cilj potpune usklađenosti sa svim relevantnim regionalnim standardima”, rekao je Jeremić.

„Srbija je mesto tolerancije u kojem skoro 30 etničkih zajednica živi zajedno u harmoniji, a ne samo jedna pored druge”, dodao je on.

Međutim, rekao je on, u okviru ustavnih granica Republike Srbije postoji mesto na kojem su standardi ljudskih prava ispod prihvatljivih minimuma.

„Na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN naša južna pokrajina, Kosovo i Metohija, izdvojena je iz direktne jurisdikcije vladinih institucija. Tu, u snažnom kontrastu, sa ostatkom Srbije, ljudska prava u žalosnom stanju. U tom smislu, Kosovo je bez sumnje najmračniji deo Evrope”, rekao je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova je podsetio da je u poslednjih deset godina broj Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanskih zajednica prepolovljen, a da je, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) interno raseljeno više od 210.000 ljudi.

„Pored ovoga, stotine ljudi je ubijeno, a hiljade su nestale bez traga, uključujući i one čiji su unutrašnji organi izvađeni u logorima na severoistoku Albanije. Desetine hiljada domova i poslovnih objekata je uništeno, a desetine hiljada ih je ilegalno okupirano”, dodao je on.

I sam Komitet UN za ljudska prava, naveo je Jeremić, oštro je kritikovao nepoštovanje ljudskih prava na Kosovu zaključivši da je „diskriminacija Srba i Roma široko rasprostranjena”, a Amnesti internešenel je ponovio ovaj stav.

„UNHCR je čak preporučio da se srpske i romske izbeglice ne vraćaju u predele gusto naseljene Albancima, dok je specijalni izaslanik UN zaključio da ukorenjeni sistemi diskriminacije, nedostatak pristupa zaposlenju i premali broj škola za manjine, predstavljaju prepreke za održivi povratak”, naveo je on.

Jeremić je podsetio i na ocene Hjuman rajts voča da je Kosovo mesto na kojem se konstantno krše ljudska prava, puno političkog nasilja, nekažnjivosti, zastrašivanja, diskriminacije, organizovanog kriminala, seks trafikinga.

Šef srpske diplomatije podsetio je i na ocenu Transparensi internešenela da Kosovo spada u četiri najkorumpiranije privrede na svetu, kao i da je Fridom Haus Kosovu dao najgoru moguću ocenu.

Ministar je u svom govoru naveo i da je od povlačenja srpskih snaga bezbednosti juna 1999. godine na Kosovu uništeno više od 150 srpskih manastira i crkava, od čega 35 tokom pogroma u martu 2004.

Sve ovo je, dodao je Jeremić, od suštinske važnosti za shvatanje mračne stvarnosti današnjeg Kosova.

Prema njegovim rečima, ovo bi trebalo da šokira savest ovog Saveta i da bude integralni deo tragičnog konteksta u kojem se mora posmatrati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od strane vlasti u Prištini 17. februara 2008. godine.

(Tanjug)