Вук Јеремић и даље има шансе да буде председавајући Генералне скупштине УН

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић и даље има велике шансе да буде следећи председавајући Генералне скупштине УН. Одлуку доносе све земље чланице УН тајним гласањем 8. јуна. За победу је потребна проста већина.

Земље чланице Уједињених нација ће 8. јуна одлучити ко ће у наредних годину дана водити Генералну скупштину Светске организације, Србија или Литванија. Извори у УН процењују да су шансе и даље на страни Србије, односно њеног кандидата, шефа српске дипломатије Вука Јеремића.

Иако процене говоре да је српски шеф дипломатије фаворит у односу на литванског амбасадора при УН Далијуса Чекулиса, након резултата председничких избора у Србији расте неизвесност око тога ко ће освојити ову престижну међународну позицију.

Сходно томе, српски тим наставља да ради пуним капацитетом како на Ист риверу, тако и на свим другим кључним тачкама. Јеремић ће уочи гласања у Њујорку обићи још неколико светских центара, како би придобио додатну подршку за ову престижну функцију.

"Србија и даље има веће шансе да победи на гласању", каже извор из врха УН, који је добро упознат са расположењем међу државама чланицама, преносиТанјуг.

Постоји више разлога због којих се Србија боље котира од Литваније, а најважнији су "превише функција" за које се та земља кандидује у Светској организацији и контроверзне изјаве литванског кандидата, због којих је изгубио подршку Русије.

"Литванија је до недавно предводила Савет за економска и социјална питања УН, који представља важно тело УН, сада жели место председавајућег Генералне скупштине, а за јануар следеће године су најавили кандидатуру за несталну чланицу Савета безбедности", каже извор.

"По неписаним правилима УН, то је превише за једну малу земљу", каже изворТанјуга, додајући да "толико функција не би могла ни једна Немачка да обавља".

Отежавајућа околност за Литванију је и што је њен кандидат, Чекулис, познат по контроверзном ставу о изједначавању нацистицке Немачке и CCСР, након што је Москва присајединила Литванију после Другог светског рата.

Чекулис је приликом обележавања 65 година од завршетка Другог светског рата, рекао у седишту УН да крај рата његовој земљи "није донео слободу" и да је Литванија тада постала жртва новог тоталитарног режима комунистичког CCСР-а.

Због тог става сигурно неће добити глас Русије, нити њој блиских држава, које поштују жртве које су совјетски војници дали за ослобођење Европе од нацизма и фашизма.

Сигурни гласови 

Танјугов извор додаје да према гласовима који се чују међу амбасадорима земаља ЕУ у УН, Србија може да рачуна на најмање осам сигурних гласова, док се део земаља Уније још није определио. Уз Литванца из ЕУ су за сада отворено Немачка и Аустрија, док су за Јеремића Кипар и Италија.

Што се региона тиче, Јеремића подржава Црна Гора, док су Хрватска и Албанија стале на страну Литваније. Сметњу за кандидатуру Литваније представљаће и арапске земље, које према сазнањима Танјуга, не желе да подрже кандидата Литваније, јер та земља није гласала за чланство Палестине у УНЕСКО.

Србија је, истовремено, гласала за то чланство и њен кандидат Вук Јеремић би приликом гласања могао да добије подршку већине арапских држава, сматра Танјугов саговорник из УН и додаје, да би Србија би могла да рачуна и на велики део гласова афричких и азијских земаља, које су прошле године учествовале на обележавању 50 година од првог Самита несврстаних у Београду.

Уочи гласања у Њујорку, Јеремић ће лично затражити подршку још неколико земаља - прво у Сингапуру, па на Новом Зеланду, а потом путује у Чиле, Аргентину, Перу и Боливију, где ће учествовати на Генералној скупштини Организације америчких држава.

Ситуација у којој се за место председавајућег Генералне скупштине УН гласа јесте неуобичајена, пошто се групације земаља обично договоре о заједничком кандидату акламацијом, али не представља преседан, пошто се иста ситуација догодила и 1991. године, између Саудијске Арабије и Јемена.

Одлуку о председавајућем Генералне скупштине УН, који би ту функцију требало да преузме од септембра 2012. године, донеће тајним гласањем све земље чланице УН 8. јуна. За победу је потребна проста већина.

(РТС)