ponedeljak, 23. januar 2023. | |
Novinar NIN-a Vuk Cvijić pita u Danu uživo na TV N1 kako je moguće da su Veljko Belivuk i njegovi saradnici u kriminalnoj grupi bili na merama BIA u vreme ubistava za koje se terete da su ih počinili, a da BIA nije nijedno ubistvo sprečila niti uhapsila odmah počinioce. „Oni su bili na merama tajne pratnje po odobrenju sudije za prethodni postupak, Belivuk od trenutka kada je nakon toga počinjeno pet ubistava za koje se tereti u optužnici, još jedan pripadnik klana je stavljen još pre Belivuka u vreme šest ubistava, međutim u njegovoj naredbi se ne pominje njegova veza sa Belivukom“, ukazuje Cvijić. Dodaje da je to bila i fizička pratnja i snimanje na otvorenim prostorima. „Svih tih pet ubistava se desilo u kući u Ritopeku prema navodima optužnice, oni su ubijali ljude, potom iznosili ostatke tela. Tu je učestvovala, prema svedocima saradnicima, veća grupa ljudi, koja je dolazila u Ritopek, i tu je pitanje kako je moguće da je to promaklo ljudima koji su sprovodili te mere“, ocenjuje Cvijić. On pojašnjava da je BIA, kada je tražila mere, u obrazloženju navela da se sumnja da su oni počinioci najtežih dela ubistva. „Skoro svi, sem (okrivljenog svedoka Srđana) Lalića bili su na merama pre nego što su počinjena zadnja dva ubistva“, ističe. Dodaje da postoje tri mogućnosti kako je moglo da dođe do toga da su pripadnici Belivukove grupe praćeni u vreme kada su počinili ubistva i da to nije sprečeno. „Jedna je da je u pitanju nameran propust, druga da se radi o velikom propustu i lošoj organizaciji BIA, da nisu dobro sprovodili mere, i treća – objektivne okolnosti, da nisu stigli da pokriju tu grupu na vreme“, smatra Cvijić. U svakom slučaju, kaže, da se sa merama krenulo mnogo kasno, jer se one protiv Belivuka i njegovih saradnika sprovode tek od sredine 2020. godine. Upitan ima li prostora da tužilaštvo pita BIA zašto nijedno ubistvo nije sprečeno, Cvijić navodi da ima i da bi BIA trebalo da izvrši samokontrolu, „ali svedoci smo da se to ne dešava“. Dodaje da ima još pitanja bez odgovora, poput toga kakve su veze Belivuka sa ljudima iz institucija, gde navodi njegovu povezanost sa Nenadom Vučkovićem, glavnim koordinatorom žandarmerije, kao i ime Novaka Nedića koji se pominje u policijskoj belešci da je pružao zaštitu Belivuku. „Evidentno je iz svih ovih predmeta, i Jovanjice i Savamale i drugih – da postoji politički pritisak“, zaključuje Cvijić. (N1) |