Vučić: Iznenađen sam Hotijevom izjavom da je „u Briselu počelo pisanje završnog sporazuma“ - koju Brisel nije demantovao; Srbija neće biti džak za udaranje i da nam svaki put ponavljaju da treba da priznamo Kosovo, a da ne dobijemo ništa – to neće moći

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je bio iznenađen izjavom kosovoskog premijera Avdulaha Hotija da je u Briselu počelo pisanje završnog sporazuma, što, kako navodi Brisel nije demantovao. "Mi ćemo da preduzmemo korake i po pitanju otvaranja naših arhiva, tražeći da tzv OVK sama otvori svoje arhive, jer smatramo da je važno da porodice nestalih dobiju zadovoljenje i pravdu", rekao je u obraćanju građanima.

Predsednik Srbije izjavio jde da, što se tiče Kosova, pred zemljom nisu laki i jednostavni dani i procenio da će biti potrebno snage i energije da se pokuša doći do kompromisa. Vučić je, u obraćanju naciji, rekao da bi Srbija trebalo da bude čvrsta i snažna i da odbije sve ono što ne predstavlja kompromis, a čemu teži prištinska strana. Kako je poručio, ako neko misli da će Srbija biti džak za udaranje, onda mislim da je to vrlo pogrešna politika i da nas nigde neće odvesti. Vučić kaže da je delegacija Srbije, koju predvodi Marko Đurić, "apsolutno pripremljena" otišla u Brisel na razgovore sa Prištinom o ekonomskim pitanjima i nestalim licima i interno raseljenim licima.

"Mi ćemo da preduzmemo korake i po pitanju otvaranja naših arhiva, tražeći da tzv OVK sama otvori svoje arhive, jer smatramo da je važno da porodice nestalih dobiju zadovoljenje i pravdu i da znaju gde im se nalaze deca, roditelji, braća", naveo je.

Za nas je važno da onaj broj koji želi da se vrati na svoja ognjišta, da se vrati na svoja ognjišta, rekao je, dodajući da je povratak na Kosovu najniži na svetu, i da se svega 1,9 posto Srba vratilo u svoje kuće.

Što se tiče ekonomije, to smatramo jednim od najvažnijih delova dijaloga i želimo da nađemo način za slobodan protok ljudi, roba i usluga, mislimo da je to nešto što čini suštinu napretka u 21 veku, dodao je. Verujem da uz njihovu volju, i uz volju evropskih predstavnika, možemo da postignemo rezultate, naveo je.

Smatram da zaključci Atlantskog saveta juče, predstavljaju osnovu budućih regionalnih odnosa, dodao je. Oni se nalaze u tri ključne tačke - sprovođenje slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, zatim sprovodjenje projekata za koje već postoji spremnost da se izvode i sprovodjenje svih dogovora i projekata, rekao je.

Bio sam iznenađen izjavom kosovskog premijera Avdulaha Hotija da je počelo pisanje završnog sporazuma, što kako kaže, niko nije demantovao iz Brisela, rekao je Vučić. "Oni su demantovali pisanje nekih naših novina, koje su mogle samo prenele izjavu Avdulaha Hotija, mi ništa o tome ne znamo, želimo da pregovaramo o temama koje su stavljene na sto ali ćemo tražiti da vidimo kada će da bude ispunjeno ono što je potpisano u aprilu 2013, a to je Zajednica srpskih opština.. I ne interesuje nas šta je, a šta nije u skladu sa Ustavom Kosova, pošto onda ne moramo da razgovaramo, ako sve mora da bude usklađeno sa kosovskim ustavnom", rekao je.

Vučić je rekao da želi da Srbija sačuva poziciju iskrenog pregovarača.

"Mi smo u dobroj veri prisutni u Briselu, želimo ozbiljne i konkretne razgovore ali ako neko misli da će Srbija biti džak za udaranje i ako će samo da ponavljaju da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova a da ne dobijemo ništa, onda je to pogrešan put koji nikuda neće odvesti", rekao je Vučić.

Srbija je bila i biće suočena sa brojnim pritiscima, i to nije novost, jer se nalazi na raskrsnici puteva, gde se sudaraju interesi velikih sila, ali i regionalnih zemalja, izjavio je Vučić. Srbija će biti meta oštrih kritika i napada, ne zato što je zaslužila, nego je nekim velikim važno da to rade, dodao je. Onima koji misle da prete Srbiji, Vučić je poručio da dva puta razmisle pre nego što nešto preduzmu.

"Po rastu BDP-a ćemo biti najbolji u Evropi"

Predsednik Srbije kaže da ostaje pri proceni da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja zemlja u Evropi, i da će on iznositi oko nule.

Vučić je rekao da će u drugom kvartalu ove godine neke evropske zemlje imati pad BDP-a i do 20 odsto, a da će u Srbiji verovatno pad biti 9,9 odsto.Kako je naveo, u junu je rast industrijske proizvodnje bio 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poredjenju sa majom ove godine rast bio 9,5 odsto.

Rast prerađivačke industrije u junu je, prema njegovim rečima bio veći nego u maju za 11,3 odsto.

Predstoje veliki radovi, danas odluka o „auto-putu Vožd Karađorđe"

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da se danas donosi odluka o projektu „auto-puta Vožd Karađorđe".

"To je jedna od magistrala koja će centralni deo Šumadije da spoji sa istokom Srbije", rekao je Vučić na pres konferenciji, na kojoj je ukazao da se trenutno radi na tri auto-puta u Srbiji - Moravskom koridoru, Ruma-Šabac i Kuzmin-Sremska Rača.

Predsednik je rekao da će u narednom periodu Srbija intenzivno raditi na velikim infrastrukturnim projektima, putevima, obnovi železničke mreže, kao i kanalizacionoj mreži.

On je u obraćanju rekao da u Srbiji trenutno ima čak 61.303 gradilišta, što je za 16.000 više nego prošle godine.

To su dobre vesti, rekao je predsednik i napomenuo da mora da se radi više, jer ljudi žele da žive bolje.

On je podsetio na rezultate koji su postignuti, ali je ukazao da će se merama koje se sada preduzimaju dodatno uticati na ekonomski život zemlje.

Vučić je na mapi Srbije pokazao koji putevi i pruge će se graditi u narednom periodu.

Naveo je da su u toku pregovori sa partnerima za izgradnju brze pruge Beograd-Niš dužine 240 km, kojom će se ići 200 km na sat, ili za sat i po stizati do Niša.

Ako se ubrzo završi potpisivanje ugovora, taj projekat treba da bude gotov do kraja 2023. godine, rekao je Vučić.

On je naveo da će se sa evropskim i ruskim partnerima ući u pregovore za izgradnju pruge Niš-Preševo, jer je značajno da imamo kompletnu prugu sa Severnom Makedonijom.

Kroz Grdelicu će biti brzina oko 120 km na sat, a za tri sata taj put biće kraći put nego preko Bugarske, što bi dramatično ojačalo ekonomski našu zemlju.

Naveo je da je rekonstruisana pruga Resnik-Valjevo, a da ima još 201 km od Valjeva do Vrbnice i Crne Gore, što će koštati 450 miliona evra, i to će se razgovarati sa ruskim i evropskim partnerima. Cilj Srbije je da postignemo najbolju cenu i podignemo železnicu i za putnički i za teretni saobraćaj.

Vučić je najavio da se uskoro kreće sa ugovorom za kanalizacione mreže i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, a u Beogradu će taj projekat koštati 450 miliona evra.

U centralnoj Srbiji 70 opština i gradova će dobiti kanalizaciju, a taj projekat vredi oko tri milijarde evra.

"To je civilizacijski napredak koji imaju samo najmodernije zemlje, i treba da se završi za naredne 4 godine", rekao je Vučić.

On je dodao da će tako gotovo svi veliki gradovi dobiti kanalizaciju, u Kragujevcu i Nišu sve će biti završeno do kraja 2021. godine.

U Vojvodini se radi na dogovoru za 10 opština sa Nemačkom i sa Evropljanima kao i da se svuda reši pitanje čiste pijaće vode.

Sve to brzo kreće u rešavanje i obezbeđena su sredstva, kazao je Vučić.

Govoreći o putevima rekao je da će u regionalne i manje puteve biti uloženo između četiri do pet milijardi.

Danas će, kako je najavio, biti doneta odluka o projektu za „auto-put Vožd Karađorđe" koji će ići iz Mladenovca, Lazarevca, do Rače i Bora.

To je jedna od magistrala koja će centralni deo Šumadije da spoji, napominje.

Ističe da je završen Koridor 10, Koridor 11 ide sever jug ka Crnoj Gori, a sada i od Sombora do Kikinde i do svih ovih poprečnih puteva do Moravskog koridora i do Karađorđa.

Projekat treba da bude gotov do kraja godine, a zatim će se raditi i do Požarevca, ka Golupcu do Donjeg Milanovca brza saobraćajnica.

U području Golupca treba da nastane prava turistička mreža.

Put Preljina-Požega treba da se završi za godinu i nešto dana, do kraja 2021, a do decembra krenuti radovi na hiljadama kilometara lokalnih puteva.

"To je ono što je drugačija Srbija i deo projekta 2025", poručio je Vučić.

Navodi da se kreće i u gradnju Fruškogorskog auto-puta, a da se trenutno radi na tri auto-puta, Moravski, brzi prema Loznici i Kuzmin-Sremska Rača.

Uspeli smo da smanjimo negativni efekat korona krize

Predsednik Aleksandar Vučić kaže da će danas Vlada Srbije usvojiti nove mere pomoći privredi kako bi se smanjio uticaj korona krize.

On je naveo da novi paket mera podrazumeva moratorijum na plaćanje kredita kod banaka još dva meseca, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa što je oko 30 milijardi dinara novih troškova za republički budžet.

U paketu su i direktna davanja isplata u vrednosti oko 37 milijardi dinara, to su 60 odsto minimalne zarade za dva meseca i 50 odsto minimalne zarade za velika preduzeća.

"Plus imaćemo jednokratno 120 odsto minimalne zarade za novoosnovana preduzeća koja do sada nisu koristila mere. To je ukupno oko 560 miliona evra. Sa svim merama koje smo do sada preduzeli koje su nas koštale 3.072.000.000 evra, jer su samo garantne šeme 1.023.000.000 evra", rekao je predsednik.

On je podsetio da je pomoć poljoprivredi bila oko 100 miliona evra, u kulturi 25 milijardi dinara za 2.353 slobodna umetnika i u turizmu 2,8 milijardi dinara.

 "Uspeli smo da smanjimo efekat korona krize merama pomoći privredi i uz dobru monetarnu politiku Narodne banke. Nama je međugodišnja inflacija u junu bila 1,6 odsto što je bolje i u granicama propisanog od najvećeg broja evropskih zemalja", naglasio je on.

Napominje da su rejting agencije ogromnom broju zemalja smanjivale, uglavnom na negativno, a da je Srbija po tom pitanju ubedljivo najbolja u regionu, kada se poredi sa Albanijom, Crnom Gorom, BiH, Albanijom, Severnom Makedonijom, Grčkom.

Predsednik je rekao da je za Srbiju važno što je stanje u poljoprivredi dobro, da poljoprivreda učestvuje u BDP-u 9,8 odsto, a da ove godine očekujemo i 10 odsto.

"Ovo je izvanredna godina za ratarske kulture - pšenicu, kukuruz, soju, suncokret. Očekujemo najveće prinose i najbolje rezultate poslednjih nekoliko decenija. Imaćemo pšenice, kukuruza i mnogo toga za izvoz", naveo je on.

Napominje da je bilo problema sa cenom višnje koja je prošla u drugom klasu, ali da će zamoliti Vladu Srbije da pomognu višnjarima.

"Poljoprivreda je na izvanrednom nivou. Moraćemo da pomažemo govedarima koji su pogođeni damping cenama koje je Turska preduzela", naglasio je on. Za Srbiju je važno, kako je rekao, da drži stopu javnog duga oko 60 odsto i da se neće dozvoliti da se vrati na 79 odsto.

"Merama fiskalne konsolidacije uspeli smo da vratimo Srbiju u normalu, da bi danas u teškim uslovima mogli da pomognemo privredu", zaključio je on.

Bićemo među prvih 20 koji će da plate vakcinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Srbija u razgovoru sa predstavnicima dve zemlje, to jest dve kompanije, koje rade na vakcini, te da ćemo biti među prvih 20 zemalja koje će vakcinu da plate.

Vučić je, u obraćanju građanima, odgovarajući na pitanja novinara, kazao da veruje da zna iz koje zemlje će doći najpre vakcina.

"Pokušaćemo besplatno da damo stanovništvu vakcinu. Neki najavljuju velike cene, i nadam se da će biti niže. Zamislite da moramo da potrošimo 500 miliona za vakcine. Ali svakako to je jeftinije nego što smo potrošili do sada“, objasnio je on.

Kazao je da će Srbija dati sve od sebe da ne bude poslednja u tom krugu, što, kako konstatuje, govori o posvećenosti srpskih vlasti.

Srbija se ne oslanja na Panića, već na heroje iz crvene zone

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je pretnju predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Radeta Panića obustavom rada da se Srbija ni ne oslanja na takve, već na ogroman broj lekara i svih onih vrednih ljudi, kojima, kaže, ni imena ne znamo, a bore se u crvenoj, korona zoni.

"To su heroji", rekao je Vučić i istakao da se, dok je predsednik, nikome neće dodvoravati i da će uvek govoriti šta je dobro, a šta loše, i raditi u interesu Srbije.

Ponovio je i da je ponosan na ogroman broj lekara koji rade svoj posao.

Na izjavu Panića da je vanredno stanje moglo da traje i šest meseci, Vučić podseća na lupanje u šerpe upravo zato da bi se vanredno stanje ukinulo, zbog kojeg su, inače, njega optuživali za diktaturu.

Podsetio je da su njegovu porodicu i decu izlagali napadima, organizovali demonstracije na Vračaru, pisali pisma Evropljanima, tražili da se diktatura spreči i da SzS i njihovi lekari spasu narod.

"Hajde, prisetite se šta ste tražili. Veselinović je optuživao što Srbija nema izbore, a kada smo išli na izbore, kažu ''šta će nam izbori''... Ne karikiram, to sve nema smisla, zato sam danas predstavljao programe", ukazao je Vučić.

Da li je lepše Zadarska ili Dobrice Ćosića? Ćosić je zaslužniji

Beograd je kosmopolitski grad i takav grad čuvaće Sarajevsku ulicu, ili Vladimira Nazora u imenu neke škole, ali ne sme i neće da zaboravi svoje, Živojina Mišića, vojvodu Putnika, Petra Bojovića i druge, i toga se neće stideti, istakao je danas predsednik Aleksandar Vučić, povodom "bure" koja se u javnosti podigla nakon najave o promeni imena ulica nazvanim po toponimima bivše Jugoslavije.

Beograd je, ističe, kosmopolitski grad, ali se neće stideti značajnih ličnosti naše istorije, kulture...

"Da li vam je lepše ime Zadarska ili Dobrice Ćosića? Ja mislim da je Ćosić sa veličanstvenim književnim opusom mnogo više zaslužio ulicu, nego Zadar, koji svakako poštujemo", rekao je Vučić.

Podsetio je da je Zagrebačka ulica dobila ime Koče Popovića, koji je, kaže, oslobađao Beograd, zajedno sa Pekom Dapčevićem.

"Zar se time ne ponosimo? Prethodna vlast je ukinula ulice generalu Ždranovu i maršalu Tolbuhinu, mi smo ih vratili. Zamislite sramotu da ukidate najveće borce protiv fašizma. Kakve ćemo ulice da imamo, ako ne onih koje su pobedili fašizam", upitao je Vučić.

Ilustrujući podacima kako su se lako menjale ulice ranijih godina, naveo je da su "oni koji su za stalne vrednosti, a ne za menjanje imena ulica" od 2000. do 2013. godine promenili nazive 1.162 ulice u Beogradu, dok su za osam godina ove vlasti promenjeni nazivi 76 ulica.

"Kako su im čvrste vrednosti...pri čemu smo morali da vratimo sve antifašiste i borce za oslobođenje Beograda", primetio je Vučić.

Kako je rekao, promena imena ulica se dešava kroz istoriju, iako bi, kaže, voleo da imamo neke trajnije vrednosti i da se to ređe dešava.

Naveo je da nije imao poseban motiv da zamoli da ostane ime Sarajevskoj ulici, osim što je to legendarna ulica zbog zanatskih radnji, prepoznatljiva po njima, mnogima orijentir...

"Interesantno kako su, pomalo histerično, mediji u Sarajevu javili o promeni ulica Sarajevska, a svojevremeno su samo usput obavestili o ukidanju Beogradske u Sarajevu... To treba ljudi u Srbiji da znaju", rekao je Vučić.

Obrazloženje je, kaže, bilo da "nisu oni iz Sarajeva bombardovali Beograd".

"Ne bih da ulazim u istoriju, ali nisu baš ni oni iz Beograda, a još manje su Šantić, Zmaj, Meša Selimović bombardovali Sarajevo, a nijedan više nema ulicu u tom gradu", rekao je Vučić.

Kako je rekao, u Beogradu se dve-tri škole zovu po vojvodi Živojinu Mišiću, a čak šest po Vladimiru Nazoru.

"Kako je moguće da je Nazor našu zemlju zadužio više nego Mišić? Da mogu iz kože bi iskočio", rekao je Vučić i dodao da bi voleo da greši u podacima.

Dodao je da je od 70-ih godina bilo prisutno to da je "beogradska čaršija bila vođena zagrebačkom čaršijom", odnosno, kako kaže, - krene Maspok, hrvatski liberali, na primer, a onda se pojave Nikezić i drugi u Beogradu...

"Uvek su u Beogradu imali kompleks i gledali da prate to što se tamo zbiva. Mi nećemo to da pratimo. Beograd je kosmopolitski grad u kojem neće biti ulica ni Mile Budaka, ni srpskih fašista, ni Dimitrija Ljotića. A takav grad čuvaće i Sarajevsku ulicu i Vladimira Nazora, ali ne sme da zaboravi ni Mišića, Putnika, Bojovića i druge i neće toga da se stidi", rekao je Vučić.

Ne bih mogao da spavam da moju sliku kače po Prištini

Upitan zašto međunarodna zajednica ignoriše temu o srpskim izbeglicama i kako komentariše to što ga Priština kvalifikuje kao najtvrđeg pregovarača, dok ga istovremeno u zemlji nazivaju izdajnikom, Vučić je naglasio da još od Berlinskog kongresa postoje zemlje koje su radile na rastakanju Srbije i srpskog nacionalnog korpusa i koje su pomagale sve strane koje su radile protiv Srba.

"Nije to nikakva tajna. Ako gledamo istorijske događaje kroz koje smo prolazili, sve su to, osim nekih pogrešnih poteza, poput nepotrebnog napada kralja Milana na Bugarsku u jednom trenutku, bili uglavnom ili najvećim delom oslobodilački ratovi", naglasio je Vučić.

Kako je podsetio, ne sme se zaboraviti da Srbija nije imala sukob i rat čak ni usled aneksione krize, gde nas je, kako je kazao, mudrost Stojana Novakovića spasila, iako je Austrougarska anektirala BiH protivpravno.

"Kada sve to pogledate, zašto mislite da bi neko morao da se raduje uspehu Srbije? Svi drugi su računali da je Srbija onoliko uspešna koliko mogu da je pođarme ili da budu jači od nje", naglasio je predsednik i upitao kada je Srbija bila uspešnija od drugih u regionu i kada je to bio slučaj od Berlinskog kongresa?

"Nikada. Znate kada je slučaj? Danas. Zato će pritisci biti sve žešći i jači. Nikada kroz istoriju nismo bili bolji od drugih. Uvek smo imali niže plate od BiH, ali se o tome nije govorilo. Imao je Beograd, ali ne i Srbija. Danas prvi put imamo više plate od BiH, mi danas imamo iste kao Crna Gora a zaostajali smo za 150 evra. Trideset odsto smo ranije imali niže plate", precizira Vučić.

Kaže da su veliki gledali da naprave balans da Srbi budu ti koji će biti slabiji, te da su želeli da Srbija bude mnogo poštovana i uvažena, a takva je bila kada je bila užasno slaba.

"Tada su nas veliki tapšali po ramenima. Tada je Srbija gasila fabrike, proizvodnju, uništila svoju vojsku, reciklirala tenkove, došla do toga da nema lovce koji može da poleti. Danas je Srbija značajno jača i ne stidi se toga, ali smo mi i dalje mali i nedovoljno jaki i moramo da jačamo. Ono čega ne treba da se stidimo je naš ekonomski napredak", naglasio je Vučić.

Kaže da je na nekoliko glavnih portala u Hrvatskoj objavljeno 1.014 tekstova protiv njega, te da to dobro govori o njemu, ali i o njima.

"Srećan sam što u Prištini govore loše o meni, ali sa poštovanjem. Govore kao o velikom protivniku. Zamislite da moju sliku okače kao nekim drugim srpskim političarima, kao što njima govore ''hvala ti na presudi međunarodnog suda pravde'', ja ne bih mogao da zaspim, ne tu noć, nego nikada više", kaže Vučić.

Naglasio je da kompromis mora da bude bolan za obe strane.

Što se tiče optužbi, čujem da sam ratni huškač.

"Mir čuvam po svaku cenu. Slušam da sam veleizdajnik, ali ne znam šta sam izdao. Na to morate da se naviknete i da trpite. Onaj ko nije u stanju da trpi ne treba da se bavi ovim poslom", dodaje on.

(N1, Beta, Fonet, vucic.rs)