Време: Стручњаци ЕПС-а демантују Вучића - За литијумске батерије не постоји технологија за рециклажу

Иако се у Србији литијум последњих месеци препоручује као лек за све проблеме, од електромобилности до складиштења електричне енергије добијене из обновљивих извора, за шта би према медијским извештајима у Кини ускоро већ требало да почне да се користи, стручњаци ЕПС-а, бар кад је о овој последњој примени реч, имају резерве. Како је истакнуто у уторак, 15. октобра, на панел дискусији „Улога Електропривреде Србије у зеленој енергетској транзицији“, струју добијену из ветра и солара и даље је боље складиштити у реверзибилним хидро-електранама, него у литијум јонским батеријама, пише Нова економија.

Речено је да је проблем са батеријама што за сада не постоји технологија за рециклажу, а и загађују околину.

„С обзиром да је век експлоатације батерије од 20 до 25 година, те да не знамо како ће моћи да се прерађују, ЕПС иде на реверзибилне хидро-електране као складишта“, рекао је Јова Тошић, руководилац пројекта изградње соларне електране Петка у ЕПС-у.

Овај став,кажу ЕПС-ови стручњаци, није повезан са тренутним ломљењем копља око рударења литијума на територији Србије.

С друге стране, сама употреба соларних панела са становишта рециклаже није спорна, јер се према Тошићевим речима соларни панели по истеку животног века „мрве и мешају са грађевинским материјалом“ и тако рециклирају. Други материјали који се користе за израду соларних постројења такође имају своју каснију примену, понекад и као рециклирани намештај.

Вучић: Глобална алијанса као велика шанса

Председник Србије Александар Вучић изјавио је на панелу „Преговори о новој алијанси – одговоран и кружни ланац снабдевања батеријама“, који се одржава у оквиру Хамбуршке конференције о одрживости, да је приступање Глобалној алијанси за батерије велика шанса за све у будућности, јер се ту не ради само о рударењу већ и о употреби литијума, преноси РТС.

„То није само питање литијума, то је питање и батерија, то је питање фабрика које производе батерије. Да ли имамо више средстава, више сировина, више руда, а сви ћемо се ускоро суочавати са мањком електричне енергије и то није само проблем Србије, већ и проблем свих земаља“, рекао је Вучић, који је био први главни говорник на панелу.

Истакао је да је ће због вештачке интелигенције бити повећана потрошња струје.

„Веома је важно за нас да се придружимо овој глобалној алијанси и савезу, када говоримо о сјајним шансама и великим приликама морамо да причамо и о веома важним изазовима који су испред нас. Када говоримо о рударству, минералима, све оно што имамо, морамо и да причамо и о визији и о подршци народу“, нагласио је Вучић.

И додао: „Треба све економске ствари да дефинишемо на начин да то све функционише. Да се боримо против сиромаштва и да наш народ направимо знатно богатијим него што је био. Да направимо боље окружење за све политичке разговоре и да избегнемо будуће конфликте“.

Србија подигла своје капацитете обновљивих извора енергије

Удео енергије добијене из обновљивих извора у прошлој години је био 41,58 одсто, док је у 2019. години тај проценат износио 33,04, показују подаци Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ). План државе је да до 2026. године из ветра и солара добије 1.500 мегавата струје, без хидро потенцијала, што су учесници панела оценили као могуће.

Скок је можда некоме изненађење, да је Србија за тако кратко време, од 2019. до 2023. успела да подигне своје капацитете обновљивих извора у толикој мери. Но, у Србији је струја добијена из хидроелектрана увек чинила око трећину укупно произведене енергије.

„Од осам гигавата инсталираних капацитета у Србији, око три гигавата је добијено из хидроелектрана. Европске земље су искористиле преко 70 одсто својих хидро потенцијала. ЕПС има могућности за нове објекте ове врсте, с обзиром да је потенцијал Дунава искоришћен 60 одсто, Дрине око 40 одсто, а Увца 50 одсто. За Дрину и Дунав су нам потребни међународни уговори“, објашњава Драган Станковић, директор сектора за одржавање и улагање у хидроелектране и обновљиве изворе енергије у ЕПС.

Ревитализација хидроелектрана

Осим што се ради на пројекту Ђердап 3 са румунском страном, ЕПС ради на пројекту Бистрица и тендери би требало да буду расписани на јесен док би почетак радова, према Станковићевим речима, могао да буде 2026. године.

Што се тиче соларне електране Петка, која је у оквиру Костолца, радови би требало да буду завршени 20. фебруара наредне године, док би сам погон требало да буде на мрежи у марту. Ветропарк у Костолцу, који је уједно и прва инвестиција државе у овај сектор, требало би да почне да ради у октобру 2025. године. Све укупно у Костолцу од различитих видова енергије треба да се постигне капацитет од преко 1.000 мегавата.

Досадашњим ревитализацијама хидроелектрана ЕПС је добио око 200 милиона нових киловатсати годишње. Компанија припрема и ревитализацију четири хидроелектране – Власинске ХЕ, Бистрице, Потпећа и Ђердапа 2. Неке хидроелектране пролазе ревитализацију први пут, а раде више од 50 година.

(Време)