Хроника | |||
Време: Како оружје из Србије завршава у Украјини |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 04. јул 2024. | |
Недељник "Време" у данашњем броју у тексту "Како оружје из Србије звршава у Украјини" пише да шема функционише преко сумњивих посредника који пазаре у Србији па продају Пентагону и Украјини, али и да су у игри руски олигарски, као и српски извозници блиски властима. У тексту се наводи да су Сједињене Америчке Државе недавно појачале увоз оружја из Србије. Како се наводи, „према српској комори вћеину увоза од прошле године представљају ‘неквалификована војна добра'“, док су према подацима Стокхолмског инсистута за истраживање мира (СИПРИ) амерички увозници у Србији купили 267 артиљеријских система, 3.200 ракета и пет оклопних возила. Додаје се да су од државног предузећа за трговину оружјем Југоимпорта купци из САД набавили 16 милиона малокалибарских метака. „С обзиром на то да је оружје које користе америчке војне знаге знатно софистицираније од онога што се производи у Србији, разумно је претпоставити да САД оружје из Србије пребацују трећој страни“, рекла је истраживачица СИПРИ Катарина Ђокић за „Време“. У тексту се говори о америчком трговцу оружја блиском Пентагону Марку Моралесу чије су фирме приошле године увезле 16 милиона малокалибарских метака из Србије, док је 2020. због „потребе тестирања америчке армије од Југоимпорта купио самоходну хаубицу Нора Н52. Моралесове фирме снабдевају америчку војску и њене савезнике, а од почетка рата у Украјини његове фирме су са Пентагоном потписале уговоре од милијарду долара, а у Украјини је директно зарадио још 200 милиона. Недељник „Време“ навео је да Моралес сарађује, али да негира сарадњу, са трговцем оружјем Слободаном Тешићем који је био под санкцијама УН због кршења забране извоза оружја у Либерију и који је на амричкој црној листи. Наводи се да је Моралес прошле године од једне фирме у власништву Тешићеве фамилије увезао муницију. У тексту се наводи да на питања листа „Време“ нису одговорили ни Министарство одбране Србије, ни Југоимпорт, ни америчке институције попут Пентагона и Управе за међународну трговину, и руски Ростек. (Фонет) |