Волфганг Ишингер: ЕУ треба да изнесе план пред Београд и Приштину - Косово да повуче таксе, а Србија да заустави кампању за повлачење признања косовске независности

 Две деценије након завршетка ратних сукоба на Косову политичко решење између Београда и Приштине и даље је недостижно и на тежак начин оптерећује ситуацију у региону.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон позабавили су се овим проблемом раније ове године, када су у априлу позвали лидере Западног Балкана у Берлин. Међутим, ти разговори нису донели оно што региону стварно треба — реалан план за њихову интеграцију у структуре Европске уније.

Француска и Немачка имаће још једну прилику да се ухвате у коштац с проблемом на пропратном састанку, као и 5. јула на састанку при Берлинском процесу у Пољској. Они морају што пре да постигну прави напредак.

Србија и Косово не могу да изађу са „аутохтоним решењем“ проблема, као што су то учиниле Грчка и сада Северна Македонија прошле године како би окончале спор око имена.

То значи да би Европа требало изнесе план који може да изнесе пред Београд и Приштину. А тај план мора да буде пропрац́ен одлучношћу.

Поред улоге у споразуму Косова и Србија до којег се не долази, ЕУ има важну улогу у промоцији економског развоја региона

Дејтонски мировни споразум из 1995. године, иако као политички оквир несавршен за функционалну државу, добар је пример врсте дипломатије коју би требало применити на дијалог Косова и Србије. Да би се тај договор постигао, успостављена је „контакт група“ између водец́их актера који су настојали да окончају борбе у Босни: ЕУ, Француска, Немачка и Уједињено Краљевство, као и Сједињене Државе и Русија.

Наравно, околности су данас другачије – не ради се више о окончању рата, већ о интеграцији региона у ЕУ. Међутим, споразум из 1995. носи једну велику поуку за Европу: Иако Унија треба да преузме водећу улогу у преговорима, такође треба да блиско координише са другим актерима, укључујући Вашингтон и Москву, који имају своје стратешке интересе у региону.

ЕУ ће такође морати да ради са Турском, која има кључну улогу у свим земљама региона са значајним бројем муслиманског становништва, као и Кином, чија иницијатива „Појас и пут“, чини од ње значајног играча у региону.

Европа би требало да инсистира на изношењу низа услова. Косово се мора договорити о интерно-кохерентној преговарачкој позицији и суспендовати једностране таксе које је наметнуло производима из Србије и Босне и Херцеговине. Србија, са своје стране, мора да заустави глобалну кампању „отпризнавања“‘ независности Косова и оконча своје покушаје да блокира улазак региона у међународне организације.

Поред улоге у недостижном споразуму Косово-Србија, ЕУ има важну улогу у промоцији економског развоја региона.

Косово се мора договорити о интерно-кохерентној преговарачкој позицији и суспендовати једностране таксе које је наметнуло производима из Србије и Босне и Херцеговине. Србија, са своје стране, мора да заустави глобалну кампању „отпризнавања“‘ независности Косова

Циљ овог пројекта није у добротворне сврхе, већ промовисање европских интереса, на пример, путем довршавања инфраструктурних пројеката на Западном Балкану који су од виталног значаја за стратегију повезивања ЕУ. Уместо да локалним лидерима дозволи да се окрену лаком новцу за такве инвестиције из Кине, ЕУ треба да владама обезбеди неопходна средства и да инсистира да следе правила Уније за транспарентну набавку и трговину.

Земљама региона треба да буде јасно да је успешна прекогранична сарадња најбоља улазница за приближавање ЕУ. Уско интегрисано регионално тржиште није „чекаоница“ из које никада нец́е изац́и, вец́ нешто што ц́е повец́ати њихов просперитет и помоц́и им да лакше испуне критеријуме за придруживање ЕУ.

ЕУ би требало да уложи у владавину права у региону. Државе Западног Балкана требало би да уложе вец́е напоре да се ефикасније боре против заробљавања држава и клептократије, у чему би требало и ЕУ да им помогне.

Можда је најважније то што би ЕУ и њене чланице требало да појачају подршку цивилном друштву у региону и захтевају транспарентност и одговорност локалних лидера. Ради постизања дугорочне стабилности, региону је неопходно снажно цивилно друштво које би држало под контролом оне који су на власти.

ЕУ има мапу пута за то — стратегија Европске комисије о проширењу из 2018. године пружа дугачак списак корисних, реалистичних препорука о томе како подржати економску и демократску консолидацију региона. Нажалост, ЕУ је у великој мери игнорисала властити савет.

За жаљење је и то што је ЕУ одлучила да поново одложи почетак преговора са Албанијом и Северном Македонијом о придруживању ЕУ, упркос претходним обец́ањима националних влада и препорукама Европске комисије.

Да би показала добру вољу, ЕУ би се барем морала обавезати да без одлагања донесе визну либерализацију за Косово.

Уколико ЕУ не може да понуди кредибилан пут приступања, изгубиц́е било какав утицај који има у региону. Услови, наравно, морају бити строги. Али они такође морају бити поштени — када земље испуњавају критеријуме које је поставила ЕУ, они не би требало да буду ометени домац́им разлозима у престоницама. Да би показала добру вољу, ЕУ би се барем морала обавезати да без одлагања донесе визну либерализацију за Косово.

Француска и Немачка знају веома добро да не могу да се надају да ц́е решити спор између Косова и Србије, а да региону не понуде шансу да започне разговоре о придруживању ЕУ. Ако они сада не пошаљу позитиван сигнал, будуц́и састанци ц́е се вероватно завршавати фрустрацијама и повец́аним непријатељством.

(Политико-КосСев)