Vojislav Šešelj: Pismo povodom 10 godina od izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu

Braćo i sestre,

Dragi prijatelji,

Pre deset godina baš na Vidovdan izručen je od strane prozapadnog, izdajničkog režima DOS-a Haškom tribunalu Slobodan Milošević. Izručenja Srba koji su branili Otadžbinu postala su najvažniji zadatak prozapadnih vlastodržaca. Svake godine haški minotaur je dobijao nove žrtve. Besni zbog otpora koji im je pružio srpski narod kreatori novog svetskog poretka započeli su svoju odmazdu upotrebljavajući marionete koje su doveli na vlast 5. oktobra 2000. godine. Tribunal u Hagu je formiran kako bi opravdao agresiju na bivšu Jugoslaviju i njeno razbijanje iza kojeg su stajale u prvom redu u SAD, Nemačka i Vatikan. Ovoj antisrpskoj tvorevini nije u nadležnosti najteži zločin po međunarodnom pravu – zločin protiv mira koji je bio okosnica rada Tribunala u Nirnbergu. Tribunal ne sudi za zločin agresije jer bi u tom slučaju morali da odgovaraju njegovi kreatori. Njegov zadatak je od početka bio da presudi Srbima i njihovom otporu koji je sprečio stvaranje unipolarnog sveta pod dominacijom SAD. Svetski moćnici su pomislili da su najzad pronašli savršeno oružje za kažnjavanje Srba – Haški tribunal.

Iz tih razloga 2001. godine na najveći srpski praznik Vidovdan, kada se ceo srpski narod seća Svetog kneza Lazara i kosovskih junaka, izdajnički režim Zorana Đinđića izručio je Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Tvorci novog svetskog poretka su hteli da ponize Srbe i izbrišu iz istorije Vidovdan kao simbol srpskog prkosa svetskim moćnicima. Međutim njihovi rituali nisu dali rezultat. Slobodan Milošević se u Haškom kazamatu junački borio za odbranu srpskih nacionalnih interesa. Na kraju je pao otrovan od strane haških Bordžija koji nisu uspeli da ga slome.

Najvažniji proces ikad vođen pred Haškim tribunalom je suđenje Slobodanu Miloševiću bivšem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Kroz taj predmet videla se sva mržnja prema Srbima kojom su zatrovani vladajući slojevi Zapada već vekovima. Na suđenju tužioci su optuživali celokupni srpski narod. Srbi su bili krivi jer su Srbi. Tužioci su zakrvavljenih očiju, crveni od besa tvrdili kako su Srbi na Vidovdan 1389. godine na Kosovu Polju stvarali Veliku Srbiju. Srbi su krivi jer su se kroz istoriju uvek suprotstavljali moćnicima, a moćnici sa Zapada imaju po tužiocima monopol na pravdu i istinu.

Tako se na Slobodana Miloševića i druge utamničene Srbe izlio bes tužilaca, sudija i drugih službenika Haškog tribunala, ali i njihovih predaka jer su Srbi u prošlosti zauzdali između ostalog „Bolesnika sa Bosfora“, zatim Austrougarsku, Hitlera i njegov novi svetski poredak i na kraju američki hegemonizam.

Sa druge strane tužioci su neprijatelje srpskog naroda predstavljali u najboljem svetlu iako su upravo oni izazvali rat po nalogu svojih gospodara sa Zapada. Slovenci i Hrvati su prvi napali Jugoslovensku narodnu armiju jedinu legitmnu vojnu silu u SFRJ. Još 1991. godine u sred Zagreba svirepo je ubijena dvanaestogodišnja (12) srpska devojčica Aleksandra Zec sa celom porodicom. Hrvatske i slovenačke paravojne i terorističke formacije opkoljavale su kasarne JNA i ubijale njene vojnike. Za Bosnu i Hercegovinu 1992. godine prihvaćen je i parafiran Kutiljerov plan. Međutim Alija Izetbegović je po povratku iz Lisabona nakon susreta sa ambasadorom SAD Vorenom Cimermanom povukao potpis sa sporazuma, nakon čega je naredio mobilizaciju muslimana.

U bivšoj Jugoslaviji počela su ubijanja srpskih civila po matrici koju su primenjivali nacisti i ustaše. Stratišta Srba iz Drugog svetskog rata su ponovo oživela. Na istim onim mestima na kojima su nacisti ubijali Srbe, Hrvati, muslimani i Šiptari su nastavili sa ubijanjima. Ipak za tužioce Haškog tribunala oni su bili dobri jer su istrebljivali srpski narod.

Slobodan Milošević se suprotstvaio toj mašineriji svom svojom snagom. Pune četiri godine sam robijao sa Slobodanom Miloševićem. Od januara 2004. do februara 2005. godine nalazili smo se u istim zatvorskom bloku. Satima smo se družili. Iako smo dugi niz godina bili često nepomirljivi politički protivnici u zatvoru smo se zbližili i postali, uveren sam iskreni lični prijatelji. Bio sam očevidac njegove junačke borbe, odlučnosti i upornosti u odbrani srpskih nacionalnih interesa tokom montiranog pocesa u kojem je uspešno raskrinkavao masu lažnih svedoka. Sistematski su ga šikanirali, psihički mučili i na svaki način otežavali uspešno vođenje odbrane. Ipak Slobodanu Miloševiću je najteže bilo zbog šikaniranja i progona njegove porodice od strane izdajničkog režima DOS-a.

Borio se do samog kraja. U toj svojoj borbi on je bio uspešan. Zato je Haški tribunal iz dana u dan kršio njegova procesna prava. Na kraju su mu uskratili neophodnu medicinsku negu i ubili ga. Odbili su njegov zahtev da bude poslat u Rusiju na lečenje. Ubili su ga, ali ga nisu pobedili. Haški tribunal je izgubio tu bitku.

Borba Slobodana Miloševića i srpskih junaka koji su se suprotstavili novom svetskom poretku nije bila uzaludna. Srpski narod je svojim odlučnim otporom, boreći se za goli život sprečio stvaranje novog svetskog poretka i unipolarnog sveta. Na Srbe je izvršila agresiju najveća vojna sila u istoriji čuvečanstva. Nakon desetogodišnjeg srpskog otpora pojavili su se obrisi slobodnog, multipolarnog sveta. Bratska Rusija se uzdigla i počela da vraća izgubljene pozicije u svetu. I druge države su se pobunile protiv američkog hegemonizma tražeći bolji i pravedniji svet. Borba srpskog naroda dala je nadu drugima.

Neka je večna slava i hvala usnulim srpskim herojima!

U Hagu,

Na Vidovdan 2011. godine,

Prof. dr Vojislav Šešelj

(Fond strateške kulture)