Vlastimir Matejić: Dovoljno da EU prihvati da Srbija neće priznati Kosovo

„Srbija u martu može da dobije kandidaturu, a da ne dovede u opasnost ono što bi se moglo nazvati povreda dostojanstva i ponosa. Treba samo raditi u smeru kooperativnih aranžmana sa svima sa kojima treba da ih pravimo, a koji vode ka osiguranju bezbednosti u ovom delu Evrope”, kaže dr Vlastimir Matejić, odnedavno predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS-a).

Matejić, nekadašnji direktor Instituta „Mihajlo Pupin”, ali i savezni ministar za nauku, na čelu EPuS-a zamenio je krajem novembra preminulog Živorada Kovačevića, za koga kaže da ima „vrlo veliko poštovanje, koje nije samo zarad nekog standardnog pijeteta”.

Ako se, kojim slučajem, dogodi da Srbija ne dobije status kandidata u martu, može li se desiti da onda skrene udesno?

Tada bi zaista rasla verovatnoća da zemlja skrene udesno. Ali, onda bi razumne snage trebalo da nađu načina da taj rizik skretanja udesno smanje. Ako jednom ne položite ispit, to ne znači da treba od toga da odustanete. Pre neki dan sam sa zadovoljstvom čuo profesora Glišina. On je kao primer naveo jednog američkog naučnika koji je iz trećeg puta odbranio doktorat, što je kod nas nezamislivo. Taj čovek je postao predsednik Nacionalne akademije nauka SAD i sada je glavni urednik časopisa „Sajens”. Ne postoji od toga bolja naučna karijera, osim, možda, dobijanja Nobelove nagrade. Taj čovek je rekao: „To što nisam prvi put položio doktorat, razlog je da napravim bolji doktorat. A to što nisam ni drugi put položio, razlog je da napravim još bolji”. A u našoj kulturi postoji sklonost ka odustajanju. To nas ne kvalifikuje kao posvećene ljudi. Posvećeni narodi padnu, pa se dignu.

Posle 9. decembra kada je odložena odluka o kandidaturi Srbije, izjavili ste da je to „nepedagoško zakeranje EU”. Nije li to isuviše kritička ocena za nekoga ko je na čelu EPuS-a?

Kada primate nekoga u neko članstvo, uvek ga primate u nekom stanju kada su potrebne dodatne pripreme, bilo šta da je u pitanju. Gledano sa tog stanovišta, EU je u izvesnom smislu imala nepedagoško ponašanje. S druge strane, mislim da ako ne uspeš prvi put u nečemu, to ne znači da treba zauvek da odustaneš.

Ali, ovo nije bio prvi neuspeh. Setimo se, EU nas je i ranije zaustavljala?

Kad se pregovara o ovakvim stvarima, i jedna i druga strana moraju da budu dokraja jasne. EU u tom procesu mora jasno da kaže predstavnicima Srbije da treba učiniti to i to, kao što profesor za ispit kaže – pitanja su ta i ta i naučite. I sve dok ne naučite odgovore, nemojte izlaziti na ispit.

„Pitanje” je ovoga puta bilo u vezi sa Kosovom. Ako se imaju u vidu zahtevi koji se postavljaju, pre svega Nemačke, je li to ispit koji Srbija može da položi?

Nisam potpuno siguran u zahteve koji se postavljaju, jer postoje različita saopštavanja tih zahteva, od toga da neki kažu traži se priznavanje nezavisnosti, bezrezervno, pa do toga da se uopšte ne traži priznanje nezavisnosti. Šta je istina – to znaju oni koji pregovaraju. Međutim, verujem da se traži osiguranje beskonfliktnih situacija u ovom delu Evrope. Smatram da se nekonfliktnost na Balkanu i nekonfliktnost u vezi sa Kosovom može rešiti i bez toga da Srbija prizna Kosovo i da je dovoljno da EU takav stav prihvati.

Srbija insistira u međunarodnim forumima da uz natpis „Kosovo” piše i Rezolucija 1244, a za kosovsku, uveliko i američko-evropsku stranu, to je neprihvatljivo…?

Ne priznaje se Kosovo time što kažete „Ja s njima pregovaram”. Priznanje jednog entiteta koji hoće da postane samostalna država radi se na način koji će veoma jasno to da zabeleži ili se donese odluka i kaže: „To ne priznajem i tačka”. To, međutim, ne znači da treba odustati od bilo kakve komunikacije sa tim entitetom, od zajedničkog rešavanja zajedničkih problema.

Imajući u vidu da opada raspoloženje građana prema EU, može li se zaključiti da je evropska ideja u Srbiji na raskrsnici?

Raspoloženje prema onome što zovemo Evropa u Srbiji ima jedan svoj veoma stabilan deo koji se sastoji od onih koji su „za” i onih koji kažu „nećemo evropske vrednosti, imamo sopstvene”. Postoji i deo onih koji se mogu oblikovati medijskom i političkom komunikacijom. Za Srbiju je, po mom sudu, dobit ono što se zove „evropske vrednosti” i s tim u vezi učlanjenje, zato što smo, budući da smo kulturno i civilizacijski gledano, na granici Evrope, primili uticaje i jedne i druge strane.

Za moderna društva od ključnog značaja je da to budu društva slobode, što je jedna od vrednosti koju Evropa gaji već stolećima i da to budu društva uređenosti, što je, takođe, jedna od vrednosti koja karakteriše Evropu.

Biljana Čpajak

(Politika)