Владино повлачење антидискриминационог закона изазвало бурну полемику

Влада Србије повукла је из скупштинске процедуре Предлог закона против дискриминације. Одлука о повлачењу је донета после телефонских консултација чланова владе, а на захтев верских заједница.

Предлог овог закона ушао је пре десетак дана у скупштинску процедуру после четири године припрема и један је од услова да се Србија нађе на „белој шенгенској листи”.

Шефица посланичког клуба "За европску Србију" Нада Колунџија сматра да је потребно уклонити дилеме у предложеном закону о забрани дискриминације због којих је тај владин предлог повучен из скупштинске процедуре.

Међутим, министар рада и социјалне политике Расим Љајић уверен је да би измене Предлога закона о забрани дискриминације могле да изазову протесте политичких странака и невладиних организација, а уколико измена не буде, поставиће се питање "разлога због којих је до свега овога дошло".

Према Љајићевим речима, ради се о "најбољем закону у коме су сублимирана мишљења и струке и јавности".

"Плашим се да се иза овога крије пре свега намера да се политички утиче на дешавања у земљи и да је за ове верске заједнице споран цео закон, што је много опасније", истакао је Љајић.

Љајић сматра да има покушаја манипулације појединих медија и политичких странака одредбама два члана Предлога закона о забрани дискриминације, која се помињу као спорна.

Та два члана ни по чему не би требало да буду спорна јер је један предложило Министарство вера, нагласио је Љајић.

Нада Колунџија оценила је да је пре достављања закона у скупштинску процедуру требало разговарати о дилемама, ако су постојале, и отклонити их благоворемено.

Према њеним речима, питање које су верске заједнице поставиле није спорно.

"То питање не треба третирати као мешање у политику државе, реч је о томе да су све верске заједнице у Србији исказале страх око тога да ли ће уколико одбију да венчају особе истога пола прекршити закон", рекла је Колунџија.

Потребно је прецизирати спорне одредбе само ако применом закона постоји последица по верске институције, навела је Колунџија и додала да никакавих промена неће бити када је реч о заштити од дискриминације свих категорија предвиђених законом.

Обавеза Владе је да има довољно слуха и разумевања за различите интересе свих на које се законска регулатива односи и који од примене закона могу имати последице, и да те различите, често супротстављене, интресе усклади, навела је Колунџија.

Шеф посланичког клуба "Напред Србијо" Томислав Николић сматра да је логично да се црква укључи у расправу о закону од кога може да има последице и да је реаговање верских заједница оправдано.

"Једнога дана би неко могао да каже да је неки свештеник извршио дискриминацију брачног пара истог пола, јер није хтео да их венча", истакао је Николић и додао да је несхватљиво да неко од цркава тражи да промени мишљење о моралу, поготову од Српске православне цркве која је ортодоксна и не мења своје ставове.

Према речима шефа посланичког клуба Демократске странке Србије Милоша Алигрудића, свака интресна група, па и верске заједнице, има легитимно право да у јавности врши легитимни притисак за заштиту својих интреса.

Закон о забрани дискриминације заслужује дужу јавну расправу пре усвајања коначне верзије како би се избегли неспоразуми, навео је Алигрудић.

Лидер Нове Србије Велимир Илић сматра да је закон требало повући из процедуре, јер се "не може усвајати нешто што је неприродно за подручје Србије".

Верске заједнице с правом су реаговале, а предложени закон треба дорадити у погледу оних питања која су поставиле цркве, нагласио је Илић.

(РТС)