Vladimir Zelenski za "Špigl": Još 2019. sam svojevoljno odlučio da ne ispoštujem Minske sporazume potpisane 2014. i 2015. O tome sam obavestio Emanuela Makrona i Angelu Merkel

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je danas za "Špigl" da je 2019. godine svojevoljno odlučio da ne ispoštuje Minske sporazume potpisane 2014. i 2015. godine, jer je shvatio da oni neće dovesti do rešenja problema i očuvati suverenitet Ukrajine.

O ovome je, kako je dodao, obavestio Emanuela Makrona i bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel, rekavši da Kijev ne može kompletno da ispuni sve odredbe sporazuma, što je ove evropske političare, kako je saopštio francuski "Figaro", naljutilo. O ovome je, napomenuo je Zelenski, bio obavešten i ruski predsednik Vladimir Putin.

"Uskočio sam u taj voz, koji je, da budem iskren, već išao u propast. Pod 'vozom' mislim na sporazum u celini. Svaka pojedinačna stavka je jedan vagon, i kada se malo udubiš u sve ovo shvataš da je sve napravljeno tako da jedna strana ne može nešto da ispuni, dok druga strana zamrzava sukob", rekao je za "Špigl". U intervjuu za "Figaro" ukrajinski predsednik je dodao da su ovi dogovori, zapravo, bili "ustupak Rusiji".

Minski sporazumi nisu imali za cilj da se, kako je kazao, "očuva nezavisnost Ukrajine", preneo je nemački medij. To je, kako je rekao Zelenski, bilo nametnuto rešenje koje nije vodilo pravom izlasku iz problema.

"Razumem njihovu tačku gledišta (zapadnih zemalja): pre svega, želeli su da malo zadovolje apetite Rusije na račun Ukrajine. Odugovlačenje je sasvim normalno u diplomatiji".

Zbog toga, Ukrajina je ovaj dogovor koristila samo za razmenu zarobljenika, pošto je videla da se sporazumi ipak mogu koristiti kako bi se ostvarila neka druga korist. To je, prema rečima ukrajinskog predsednika, bila jedna od pozitivnih strana sporazuma. 

"A onda sam se koncentrisao na pitanje razmene zarobljenika i rekao šefu kabineta predsednika: Andrej, hajde da se posvetimo tom pitanju, radi se o ljudima. A kada uspemo da ostvarimo razmenu zarobljenika po principu "svi za sve", videćemo šta dalje", preneo je "Špigl".

Podsetimo, bivša nemačka kancelarka priznala je krajem prošle godine da su Minski sporazumi bili potpisani kako bi se Kijevu dalo više vremena da ojača. Ovo je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland, dok je predsednik Rusije poručio da su ovakve izjave za njega ipak bile neočekivane. Sve ovo pak nije sprečilo da Merkel ove godine dobije nagradu Ujedinjenih nacija za mir.

I može se raspravljati o tome da li je trebalo tako, da li je trebalo ranije, ili nije trebalo uopšte. I ima argumenata i za jedno i drugo i treće. Ali samo nemojte reći da je "ničim izazvana agresija", "Putin poludeo" itd. Mada je sad svejedno, ionako će pobednik pisati istoriju.

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) February 10, 2023

Odmah nakon potpisivanja Minskih sporazuma pre osam godina, tadašnji ukrajinski predsednik Petar Porošenko izjavio je da ih smatra uspehom, koji će dovesti do jačanja Oružanih snaga Ukrajine i niza reformi. 

Nakon osam godina od potpisivanja sporazuma, Porošenko je krajem januara ove godine u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da su sporazumi "dali Ukrajini osam godina da izgradi vojsku, ekonomiju i formira globalnu proukrajinsku antiputinsku koaliciju".

(RT)