Vladimir Putin: Ukrajina nije postigla uspeh ni u jednom pravcu na frontu. Rusija bila primorana da pribegne vojnoj sili, držimo se ciljeva demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Rast ruskog BDP-a 3,3%, inflacija manja nego u EU

Ukrajina nije postigla uspeh ni u jednom pravcu na frontu, ponovio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

"Ukrajina sada koristi strateške rezerve, ali uprkos tome, ni na jednom od pravaca na frontu nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve, a to je najbitnije. Njihovi gubici su oko deset puta veći nego gubici ruske strane", kazao je je Putin.

Komentarišući ukrajinsku krizu, Putin je poručio da je rat u Ukrajini započeo kijevski režim, uz pomoć zapadnih pokrovitelja, a ne Kremlj, iako o tome vole da ćute na Zapadu.

On je naveo da Zapad isporučuje Kijevu mnogo vojne tehnike i to još od 2014. godine, i upitao: "A šta je to ako ne rat?"

Podsetio je da nije Moskva bila ta koja se igrala sa zapadnim partnerima nakon potpisivanja Minskih sporazuma, već je to učinio Zapad, te je Rusija bila primorana da pribegne vojnoj sili i pokrene Oružane snage RF.

Podsetio je da je Rusija odredila ciljeve kada je reč o demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine i dodao da ih se drži.

Ukrajina će uskoro prestati da koristi svoju vojnu tehniku, a tako neće moći još dugo da ratuju, dok, kako je istakao, ruska vojna proizvodnja samo raste.

"Najneophodnija vojna tehnika proizvodi se deset puta više nego pre, radi se u tri smene, i noću", prokomentarisao je Putin.

Putin je dodao i da ima jako puno prijatelja Jevreja i da svi oni govore da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sramota, a ne Jevrejin.

U Ukrajini je ubijeno 1,5 miliona Jevreja, a ubili su ih poklonici Stepana Bandere. Danas, Kijev slavi iste te banderovce, rekao je Putin, komentarišući apsurdnost aktuelnog kijevskog režima i činjenicu da Zelenski svojim odlukama danas prikriva te iste neonaciste.

Sa druge strane, Putin je poručio i da, kako sve izgleda, Poljaci danas razmišljaju i o tome kako da povrate zapadne delove današnje Ukrajine. "Sve ide ka tomu", ocenio je.

Tokom izlaganja Putina, ruska strana je pokazala i dokumentarni video snimak o zverstvima ukrajinskih nacista od prošlog veka.

Nakon toga ruski lider je dodao: "Ovo su oni koje kijevski režim danas slavi. Kako da se ne borimo protiv toga? Moramo da se borimo. Mi smo zemlja koja je najviše nastradala od nacizma".

Naš ključan zadatak je denacifikacija Ukrajine, zaključio je predsednik Rusije.

Putin: Rusija nastavlja razvoj, ostvarili smo rast BDP-a od 3,3 odsto, inflacija je manja nego u EU

Strategija koju smo izabrali prošle godine na ovom forumu pokazala se efikasnom, ocenio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja na ovogodišnjem plenarnom zasedanju Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

U aprilu ove godine BDP je ostvario rast od 3,3 odsto, zabeležen je rast u industriji i trgovini, rekao je Putin.

On je istakao da je drugi kvartal prošle godine bio vrlo težak za Rusiju, ali da se Rusija snašla i uspela da nastavi razvoj.

"Uspeli smo da radimo tako da budžetska politika bude izbalansirana. Inflacija je u Rusiji danas niža nego u mnogim evropskim zemljama, i iznosi 2,9 odsto", rekao je predsednik.

"Nivo nezaposlenosti je takođe veoma nizak – 3,3 odsto", rekao je on.

Ispostavilo se da je nova makroekonomska situacija u svetu išla u korist Rusije, dodao je lider.

"Naš finansijski sistem je u stabilnom stanju. Zarada je porasla za 30 odsto", napomenuo je.

Ekonomija nastavlja da raste, iako polako, ali ona raste, što je najbitnije, podvukao je Putin.

Dodatna sredstva, usled novonastale situacije, bila su potrebna i za odbrambeno-industrijski sektor zemlje, napomenuo je predsednik.

"Bitan stimulans za razvoj našeg biznisa bilo je i to što su zapadne kompanije odlučile da napuste rusko tržište", rekao je Putin.

"Svaki naš partner je imao pravo izbora, a danas u Rusiji proizvodimo sve ono što su oni ranije proizvodili, menja se samo logo, a novac ostaje unutar zemlje", objasnio je i dodao: "Naši proizvođači su zauzeli oslobođena mesta na tržištu". Ruski proizvođači su tokom prošle godine podneli više od 90.000 zahteva za registraciju domaćih brendova, rekao je Putin.

Ipak, on je istakao da se Rusija nije zatvorila vrata za one koji žele da se vrate nazad u Rusiju. Rusija će, kako je kazao, da pojednostavi otvaranje bankarskih računa za strane kompanije.

"Tokom razgovora sa pripadnicima biznisa sektora sve češće čujem zahtev da se zapadnim kompanija ne dozvoli povratak na rusko tržište", primetio je predsednik.

Rast proizvodnje poljoprivrednih proizvoda u RF sada iznosi više od deset odsto, spomenuo je Putin.

Do 2025. godine će biti dva puta uvećan transport robe, kao i trgovinska saradnja sa Iranom putem koridora "Sever-Jug", a do 2030. trgovina će biti utrostručena, najavio je predsednik RF.

"Obnovićemo pomorsku trgovinu", naglasio je, rekavši da je u planu izgradnja velikog broja novih brodova i ledolomaca.

Putin je napomenuo da se građevinski radovi nastavljaju, da rastu već petu godinu za redom.

"Nastavićemo da gradimo", kazao je Putin, dodavši da je tokom prošle godine rekonstruisano 20.000 kilometara puteva, a izgrađeno 1.200 kilometara novih puteva.

"Treba razvijati kvalitetnu infrastrukturu u zemlji", poručio je.

U isto vreme, planira se izgradnja novih hotela, odmarališta i skijališta.

"Bez obzira na sve teškoće od prošle godine, nismo zapali u izolaciju, već potpuno suprotno", naglasio je, komentarišući saradnju sa zemljama Azije, Latinske Amerike...

"Saradnja sa ovim partnerima je samo intenzivirana" i povećana nekoliko puta, zaključio je Putin.

Sve ovo pokazuje da ipak pobeđuje zdrava pamet i tržišni zakon, multipolarnost u svetu postaje sve dominantnija, istakao je predsednik RF.

Od 2016. Rusija je najveći izvoznik pšenice na svetsko tržište, primetio je, rekavši da je vrlo verovatno da će Rusija ove godine otići još dalje i postaviti novi rekord, ali da neće zaboraviti i na najsiromašnije zemlje sveta.

Profit ruske ekonomije tokom 2022. iznosio je 233 milijarde rubalja, podsetio je danas predsednik Rusije, komentarišući velika ekonomska postignuća, uprkos svim poteškoćama. Za period januar-april ove godine spoljna trgovina Rusije bila je u plusu 22,6 milijarde dolara.

On je podsetio i da u svetu postoje oni koji Rusiji ne žele dobro, poručivši da takvim stranama nije potrebna konkurencija, te da one pokušavaju da spreče razvoj novih centara. Ipak, ove zemlje tako podrivaju sopstvenu reputaciju.

"Rusija je bila i biće deo svetske ekonomije", naglasio je Putin.

Sa partnerima radimo na sve većem korišćenju nacionalnih valuta, primetio je.

"Čak 90 odsto trgovine sa zemljama Evroazijske ekonomske unije danas se odvija u rubljama", rekao je predsednik Rusije, dodavši da kada je reč o Kini, u 80 odsto slučajeva plaćanje se vrši u rubljama i juanima.

"Rusija nije odstupila od svojih principa ni u trenutku kada se suočila sa izazovima koji su bez presedana", poručio je Putin i dodao: "Uspeli smo da obezbedimo stabilan rad velikog broja preduzeća i tako obezbedimo dobre uslove života za milione građana i u ovakvim uslovima."

"Promene u svetu koje se danas dešavaju u svim oblastima su izuzetno velike, kardinalne i ne mogu da se zaustave. Neokolonijalni sistem u svetu je prestao da postoji", naglasio je predsednik Rusije.

"To sve znači da nam je potrebna vrlo efikasna politika i dobra saradnja. Radi se o prelasku na novi stepen razvoja i suvereni ekonomski sistem, što implicira da treba doći do još veće proizvodnje robe i usluga, kao i da treba obratiti pažnju na one sektore u kojima do sada možda nismo postigli velike rezultate", rekao je Putin.

Predsednik je istakao da se pažnja mora posvetiti i obrazovanju tako da glavni cilj bude to da nakon završetka obrazovnih programa pojedinci mogu da nađu dobar posao i da se popune ona radna mesta za koja su kadrovi u Rusiji deficitarni. "Obrazovni programi moraju biti više usmereni na rezultat i efikasnost", naglasio je, dodajući da se svake godine mora pripremati petogodišnja procena koji kadrovi će u skorijoj budućnosti biti potrebni.

Ruski predsednik je zadužio vladu i da pripremi predloge za razvoj programa pod nazivom "studentski ugovor" . Poenta je da poslodavac šalje zaposlenog na školovanje o svom trošku, a zaposlenom se zatim garantuje zaposlenje na kvalifikovanijem radnom mestu.

Još jedno bitno pitanje na koje se mora obratiti pažnja, kako je rekao, jeste rast plata. Potrebno je da stvorimo takve uslove da naši građani mogu da zarađuju u svojoj zemlji, primetio je, a zatim i istakao da se broj onih koji rade sami za sebe udvostručio.

"Minimalna plata biće uvećana za 18,8 odsto od 1. januara 2024. godine i ona raste brže od inflacije. Potrebno je da učinimo sve da i odlazak na posao bude isplativ za građane", poručio je Putin.

Za ovu godinu minimalna plata je, kako je rekao, 16.242 rublje, te će od 1. januara 2024. ona porasti na 19.242 rublje.

Kada je reč o malom biznisu, Putin je poručio da njega treba podržati, da u kategoriju malog i srednjeg biznisa potpada oko 28 miliona ljudi, te je stoga pozvao vladu da im odobri kredite. Potreba za kreditima u IT sferi, kako je rekao, je porasla, na primer, 46 puta. Država mora podržati biznise koji se brzo razvijaju, poručio je.

Istakao je da treba obratiti pažnju i na veštačku inteligenciju.

Zamolio je vladu da sa biznis sektorom izradi strategiju poslovanja za domaće tržište, uzimajući u obzir do sada najbolje primere iz prakse u svetu.

Potrebno je stvoriti dobre uslove za ulaganja, objasnio je.

Naglasio je da se smanjio broj inspekcija biznis sektora i dodao da se one možda i ne bi trebalo sprovoditi toliko često, ukoliko biznis ne predstavlja veliki rizik po čoveka. Ipak, kada se inspekcija sprovodi trebalo bi osigurati da to rade stručnjaci i oni koji i treba to da rade - posebne strukture.

Putin se osvrnuo i na blokiranje ruske imovine u inostranstvu, rekavši još jednom i danas da to sve nije u skladu sa međunarodnim pravom te da sve to liči na srednjovekovnu pljačku. Stoga, kako je naglasio, je nedopustivo da oni koji zarađuju u Rusiji njihova sredstva "ostaju zarobljena" na računima u inostranstvu.

Lider je istakao i da je neophodno postići povećanje priliva investicija, te da bi do 2030. trebalo da on bude povećan 5 puta, do 10 biliona rubalja.

"Tražim od vlade i Banke Rusije da podnesu konkretne predloge kako da stimulišu investicije koristeći sredstva koja u našu zemlju dolaze od visokog izvoza", rekao je on.

Putin je spomenuo da, iako zemlja radi na povećanju proizvodnje, to ne znači da planira sve da sama proizvodi. Zbog toga, kako je kazao, bitno je da budu formirani novi lanci snabdevanja.

Putin se osvrnuo i na to da je potrebno povećati efikasnost usluga i obratiti pažnju na to da proizvodnja bude pažljiva. Akcentovao je i proizvodnju u odbrambenoj industriji.

Prokomentarisao je da se sistem upravljanja mora bazirati na činjenicama, odnosno, podacima, te da bi u tom kontekstu trebalo iskoristiti veštačku inteligenciju, ali i u isto vreme obezbediti informacionu bezbednost tih baza, kako ne bi bile iskorišćene od treće strane.

Ipak, lider se još jednom osvrnuo na inflaciju, i zaključio da, iako se može puno govoriti o različitim ekonomskim podacima, najbolji pokazatelj efikasnosti ekonomije je inflacija. Nizak stepen nezaposlenosti i niska inflacija su ključne.

Teškoće sa kojima se danas Rusija suočava su stimulans za dalji razvoj, zaključio je, podsećajući da će Rusija nastaviti da radi na jačanju svog suvereniteta u svim oblastima, kao i da će Moskva nastaviti partnerstvo sa svima onima koji su zainteresovani za saradnju sa njom.

O ukrajinskoj krizi

Komentarišući ukrajinsku krizu, Putin je poručio da je rat u Ukrajini započeo kijevski režim, uz pomoć zapadnih pokrovitelja, iako o tome vole da ćute na Zapadu.

On je naveo da Zapad isporučuje Kijevu veliki broj vojne tehnike i to još od 2014. godine, i upitao: "A šta je to ako ne rat?"

Podsetio je da nije Moskva bila ta koja se igrala sa zapadnim partnerima nakon potpisivanja Minskih sporazuma, već da je to učinio Zapad, te je Rusija bila primorana da pribegne vojnoj sili i aktivira Oružane snage RF.

Kako je ranije saopšteno, više od 17.000 ljudi iz 130 zemalja sveta učestvuje na ovogodišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, dok, kada je reč o zvaničnicima, forum će do 17. juna posetiti predstavnici iz više od 15 zemalja.

(RT Balkan)