Vladimir Putin u odgovoru DŽozefu Bajdenu, koji ga je juče nazvao „ubicom“: Uvek prebacujemo na drugog čoveka ono što sami osećamo, ono što u suštini i jesmo; SAD rešavaju unutrašnje stvari optuživanjem drugih zemalja

Predsednik Rusije Vladimir Putin je, reagujući na izjavu američkog predsednika DŽoa Bajdena, američkom lideru poželeo zdravlje.

„Što se tiče izjave mog američkog kolege, mi se zaista, kako je rekao, znamo lično. Šta bih mu odgovorio? Rekao bih mu: Neka ste živi i zdravi! Želim mu dobro zdravlje“, rekao je Putin tokom sastanka sa predstavnicima javnosti Krima i Sevastopolja.

On je primetio da to govori „bez ironije i bez šale“.

Ruski predsednik je u vezi sa oštrim izjavama predsednika SAD o njemu, rekao da svi vide druge onako kako procenjuju sebe.

„Ako gledamo šire na tu temu, u istoriji svakog naroda, svake države ima mnogo veoma teških, dramatičnih i krvavih događaja. Ali kada ocenjujemo druge ljude, ili kada čak procenjujemo druge države, druge narode, kao da se uvek gledamo kao u ogledalo, uvek tamo vidimo sebe. Jer uvek prebacujemo na drugog čoveka ono što sami osećamo, ono što i jesmo u suštini“, naglasio je Putin.

„I znate, sećam se da smo u detinjstvu, kad smo se svađali u dvorištu govorili: ‘Rugala se ruga, pa postala druga’. I to nije slučajno. To nije samo dečija izreka i šala, u njoj se krije duboki psihološki smisao. Mi uvek u drugom čoveku vidimo svoje kvalitete i mislimo da je on kao i mi, i na osnovu toga ocenjujemo njegove postupke i donosimo svoj sud“, konstatovao je Putin.

Putin izazvao Bajdena na tv duel

Moskva -- Ruski predsednik Vladimir Putin predložio američkom predsedniku DŽozefu Bajdenu da nastave diskusiju, ali pod uslovom da ona bude javno prenošena na internetu.

Kako je naveo, "To će biti zanimljivo narodima Rusije i SAD".

"Evo šta mi je sad palo na um. Prošli put je predsednik Bajden inicirao telefonski razgovor. Hoću da predložim predsedniku Bajdenu da nastavimo našu diskusiju, ali pod uslovom da to uradimo praktično javno, što se kaže onlajn. Bez ikakvih odlaganja, već iskreno u otvorenoj, direktnoj diskusiji. Čini mi se da bi to bilo zanimljivo i narodima Rusije i SAD, ali i mnogim drugim zemljama", rekao je ruski lider za televiziju "Rusija 24".

On je predložio da se diskusija održi sutra ili u ponedeljak.

"Ne bih to odlagao na neodređeno, za vikend želim da odem u tajgu da se malo odmorim, tako da bi bilo moguće (održati razgovor) sutra ili, recimo, u ponedeljak. Mi smo spremni u bilo koje vreme koje odgovara američkoj strani, a sad ću dati odgovarajuće uputstvo Ministarstvu spoljnih poslova", precizirao je ruski lider.

Rusija i SAD dele odgovornost za stratešku stabilnost, o tome bi se moglo razgovarati sa predsednikom Bajdenom, istakao je Putin.

"Na nama, kao najvećim nuklearnim silama, leži posebna odgovornost za stratešku bezbednost na planeti. Mogli bismo razgovarati sa Bajdenom i o bilateralnim odnosima, i o strateškoj stabilnosti, i o rešavanju regionalnih sukoba, i o drugim problemima sa kojima se čovečanstvo danas suočava – imajući u vidu i borbu protiv pandemije", rekao je Putin.

On je istakao da on i američki kolega DŽozef Bajden treba da nastave da održavaju odnose.

"Da ne bismo upućivali jetke opaske tako, preko drugih, mi možemo, moramo nastaviti da komuniciramo", konstatovao je Putin.

Svest američkog establišmenta povezana sa genocidom

Prema njegovim rečima, „što se tiče američkog naroda u celini: tamo ima mnogo časnih, poštenih, iskrenih ljudi koji žele da žive sa nama u miru i prijateljstvu. Mi to znamo i cenimo i u budućnosti ćemo se oslanjati na njih“.

„A što se tiče američkog establišmenta, vladajuće klase, njegova svest oblikovala se u poznatim i prilično teškim uslovima. Jer osvajanje američkog kontinenta od strane Evropljana bilo je povezano sa istrebljenjem lokalnog stanovništva, sa genocidom, kako se danas kaže, sa direktnim genocidom indijanskih plemena“, zaključio je Putin.

Zatim je usledio težak i vrlo surov period ropstva, podsetio je Putin.

Ruski lider dodao je da je američko rukovodstvo u celini raspoloženo za određene odnose sa Rusijom, ali pod njihovim uslovima.

„Znam da su Sjedinjene Američke Države, rukovodstvo Sjedinjenih Američkih Država u celini raspoložene da imaju određene odnose sa nama, ali o onim pitanjima koja su od interesa za same Sjedinjene Američke Države. I pod njihovim uslovima“, precizirao je Putin.

On je dodao da će Rusija, imajući u vidu svoje nacionalne interese, razvijati odnose sa svim zemljama sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države.

SAD rešavaju unutrašnje stvari optuživanjem drugih

Vladajuća klasa u Sjedinjenim Američkim Državama uz glasne optužbe drugih zemalja rešava unutrašnje probleme, smatra Putin.

„Vođeni ovakvim razmišljanjima, vladajuća klasa Sjedinjenih Američkih Država rešava kako unutrašnje, tako i spoljnopolitičke probleme“, rekao je on.

Putin je podsetio da su SAD „jedina država na svetu koja je upotrebila nuklearno atomsko oružje, štaviše, protiv nenuklearne države, protiv Japana na kraju Drugog svetskog rata, protiv Hirošime i Nagasakija“.

„U tome nije bilo apsolutno nikakvog vojnog smisla. To je bilo direktno istrebljenje civilnog stanovništva“, zaključio je Putin.

SAD će morati da uzimaju u obzir Rusiju

Sjedinjene Države moraće da uzimaju u obzir Rusiju, iako misle da smo isti kao oni, to nije tako – imamo drugačiji genetski, kulturni i moralni kod, izjavio je ruski predsednik.

„Iako oni misle da smo isti kao oni, mi smo različiti ljudi. Imamo drugačiji genetski i kulturno-moralni kod. Ali umemo da branimo sopstvene interese. I radićemo sa njima. Ali u onim oblastima za koje smo i sami zainteresovani. I pod onim uslovima koje smatramo korisnim za sebe“, objasnio je Putin.

„I oni će morati to da uzimaju u obzir, bez obzira na sve pokušaje da zaustave naš razvoj. Bez obzira na sankcije i uvrede. Oni će to morati da uzmu u obzir“, naglasio je Putin.

Američki predsednik DŽozef Bajden je u sredu u intervjuu za „Ej-Bi-Si“ izjavio da će rusko rukovodstvo morati da „plati cenu“ u vezi sa pokušajima mešanja u američke izbore, koje se pripisuje Moskvi. Osim toga, šef Bele kuće potvrdno je odgovorio na pitanje da li Putina smatra „ubicom“.

Krim je za Rusiju sveta zemlja

Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je građanima zemlje sedmu godišnjicu ujedinjenja Rusije i Krima, rekavši da je Krim za Rusiju sveta zemlja i centar formiranja duhovnog jedinstva zemlje.

 „Čestitam vam praznik, Dan ujedinjenja Krima i Sevastopolja sa Rusijom. To je praznik Krimljana i stanovnika Sevastopolja, ali i praznik za celu našu ogromnu zemlju. Ogromnu, jer Rusija ostaje najveća zemlja na svetu po teritoriji“, rekao je Putin u svom obraćanju na svečanom koncertu koji se održava u sportskom kompleksu „Lužniki“ u Moskvi u čast godišnjice prisajedinjenja Krima Rusiji. Taj događaj otvara tradicionalne Dane Krima koji će se obeležavati do 21. marta.

Putin je podsetio da su od davnina preci osvajali tu teritoriju, a u Hersonu je knez Vladimir sa svitom primio hrišćanstvo.

 „U napadu nacističke Nemačke 1941. i 1945. godine svaki pedalj te zemlje je bio obilno zaliven krvlju ruskog, sovjetskog vojnika. Naravno, to je za nas, za Rusiju sveta zemlja“, dodao je ruski lider.

Ruski lider je istakao da je ljubav prema otadžbini u krvi, karakteru i genima Rusa i da ona čini narod snažnim, ujedinjuje oko zajedničkih zadataka.

Takođe je dodao da je Rusija spremna da živi u novim geopolitičkim uslovima.

Russian President Vladimir Putin has wished Joe Biden well after the US leader called him a ‘killer’ and promised that Moscow would ‘pay the price’ for interfering in the 2020 US elections.

MORE: https://t.co/5XUR8lzXE1 pic.twitter.com/Hr8lPmKZBF

— RT (@RT_com) March 18, 2021

 „Štaviše, na naše susede gledamo ne samo kao na susede bliske po geografiji, već narode tih zemalja smatramo bratskim narodima. Spremni smo da im poturimo leđa kako bismo osigurali razvoj, kako bismo se zajedno kretali napred koristeći naše konkurentske mogućnosti kojih ima dovoljno. Međutim, nikada nećemo pristati na jedno – da neko dozvoli sebi da koristi bogate darove Rusije protiv nje same. Nadam se da će to doći do svih“, rekao je ruski lider na svečanom koncertu koji se održava povodom godišnjice ujedinjenja Krima i Rusije.

Podsetimo, Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.

(Sputnjik)