Vladimir Putin održao tradicionalni sastanak sa predstavnicima međunarodnih novinskih agencija u okviru Sankt Peterburškog Međunarodnog ekonomskog foruma: Odgovor na isporuke oružja Kijevu može biti asimetričan

"Nikoga u Americi ne zanima Ukrajina, zanima ih da Amerika bude moćna i velika. Ne žele da dozvole uspeh Rusije zato što to vide kao pretnju svojoj hegemoniji", istakao je predsednik Rusije Vladimir Putin na tradicionalnom sastanku sa predstavnicima međunarodnih novinskih agencija, koji se svake godine održava u okviru Sankt Peterburškog Međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).

Putin se osvrnuo na predstojeće američke izbore, navodeći da je Rusiji nevažno ko će biti na čelu SAD, budući da neće doći do velikih promena.

"Nikada se nismo mešali u unutrašnje političke procese u Sjedinjenim Državama, pa nećemo ni sada", rekao je on objašnjavajući da će Moskva sarađivati sa kim god izabere američki narod.

Kako je dodao, nikada nije imao poseban odnos sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, uprkos optužbama da je Tramp "ruski špijun", koje je Putin nazvao "glupošću".

Povodom Trampove osude, predsednik Ruske Federacije je ocenio da u SAD "koriste pravosudni sistem za unutrašnju političku borbu".

Kako je istakao, promena politike SAD prema Ruskoj Federaciji i Ukrajini je moguća ako SAD posle izbora budu razmišljale o jačanju zemlje, a ne o hegemoniji.

Američkog predsednika DŽozefa Bajdena Putin je nazvao predvidljivim "političarem stare škole".

Američka težnja da budu lideri globalnog liberalizma uništava ih iznutra, a SAD su u ekonomskom smislu pravile grešku za greškom, poručio je predsednik Rusije.

"Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko i ja se znamo zaista dugo vremena, i u različitim vremenima naš odnos se drugačije razvijao, ali je oduvek zasnovan na zajedničkim interesima naša dva naroda. Uspevali smo da nađemo rešenja u naizgled bezizlaznim situacijama", saopštio je Putin.

Rusija bi takve odnose mogla da ima i sa evropskim liderima kada bi oni imali više hrabrosti da brane svoje nacionalne interese, ocenio je ruski predsednik.

O Ukrajini: Kako je sve počelo

Povodom situacije u Ukrajini Putin je saopštio da Rusija nije nikoga napala, već se branila.

UN navode da teritorija ima pravo na samoopredeljenje, tako da je to što je Rusija priznala nezavisnost LNR i DNR u skladu s međunarodnim pravom, dodao je Putin osvrćući se na to da su na Zapadu govorili da su na Kosovu delovali bez Saveta bezbednosti "jer se tamo osam godina prolivala krv".

"A ovde, kada se krv prolivala osam godina na Donbasu to nije bila krv, već vodica", rekao je Putin na sastanku sa predstavnicima medija.

Zapad je sprečio zaključivanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine u proleće 2022. godine, inače bi rat tada bio završen.

Gubici Kijeva pet puta veći od ruskih, SAD već imaju zamenu Zelenskom

Povodom tekućeg sukoba, Putin je ocenio da su gubici Ruske Federacije daleko manji od gubitaka Kijeva.

"Ukrajinska vojska mesečno gubi oko 50 hiljada ljudi", dodao je Putin, navodeći da u istom roku ne mogu da mobilišu više od 30 hiljada.

U Ukrajini se trenutno nalazi 1.348 ruskih ratnih zarobljenika, dok je 6.465 ukrajinskih vojnika u ruskom zarobljeništvu, otkrio je predsednik.

Predsednik Rusije smatra da SAD žele da Kijev spusti starosnu granicu za regrutaciju na 18 godina.

"Mislim da će Amerika naterati Ukrajince da spuste minimum za regrutaciju i da će onda smeniti Zelenskog", ocenio je Putin, navodeći da Bela kuća već ima drugog kandidata.

On je dodao da je u Ukrajini "javna tajna" da je pritisak na snižavanje starosne granice za regrutaciju došao iz SAD.

Moskva mora da zaštiti gasovode ispod Crnog mora od pretnji iz Ukrajine, rekao je Putin.

"Rusija je nekoliko puta zabeležila pokušaje kijevskog režima da izvrši udare na ove sisteme gasovoda", naglasio je predsednik.

On je objasnio da Rusija želi neutralan status Ukrajine.

"Neutralni status Ukrajine, bez ulazaka ni u kakve blokove, ograničenje u određenoj meri u naoružanju i tako dalje – to je svakako ono za šta je Ruska Federacija zainteresovana", rekao je Putin tokom sastanka sa predstavnicima stranih medija.

O globalnoj ekonomiji

Rusija nastavlja da snabdeva Evropu gasom preko teritorije Ukrajine, izjavio je Putin i dodao da "Kina ostaje glavni ekonomski partner Rusije".

On smatra pogrešnom želju Zapada da uspori razvoj kineske ekonomije.

"Da bi zapadne zemlje bile uspešne, moraju da se integrišu u kinesku ekonomiju, a ne da se mešaju u nju", ocenjuje predsednik Ruske Federacije.

Sa nedavno poginulim predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem je, kako dodaje, imao dobre poslovne odnose, a on je bio pouzdani partner.

"Odnosi Irana i Rusije se dobro razvijaju u više pravaca", poručio je Putin.

Osvrnuo se i na potrese u nemačkoj ekonomiji dodajući da će se "cela Evropa zatresti ukoliko nemačka ekonomija padne".

Putin je ponovio da sankcije nisu naškodile ruskoj ekonomiji i da su u tom smislu planovi Zapada propali.

"Hteli su da potkopaju rusku ekonomiju i verovali su da će se to dogoditi za tri, četiri, šest meseci, ali svi vide da se to ne dešava", rekao je on.

SAD svojim rukama ubijaju dolar, što podstiče prelazak na nacionalne valute, zaključio je ruski predsednik.

U Ukrajini poginulo 30 ruskih novinara

"Najmanje 30 ljudi je poginulo, naših novinara i niko nam ne daje priliku da istražimo šta im se dogodilo", rekao je Putin tokom sastanka sa predstavnicima stranih medija.

Povodom smrti američkog novinara Gonzala Lire Putin je rekao da ga je "Kijevski režim u zatvoru mučio u bukvalnom smislu te reči".

Putin je dodao da je Ruska Federacija spremna da organizuje rad na istrazi pogibije francuskog novinara u Ukrajini uprkos otporu Zapada.

"Ruske medije proganjaju u SAD i Evropi", dodao je ruski predsednik navodeći da "svuda na Zapadu ometaju ruske novinare".

Putin je na pitanje o američkom novinaru Evanu Gerškoviču, optuženom u Rusiji za špijunažu, odgovorio da su obaveštajne službe dve zemlje u kontaktu i da američka administracija preduzima korake za njegovo oslobađanje.

Takvi kontakti, prema predsedniku, treba da se odvijaju preko obaveštajnih službi, a ne preko medija.

Evropljani su navikli na blagostanje, koje je sada ugroženo

Kao rezultat politike vlasti niza zapadnih zemalja, blagostanje Evropljana je ugroženo, ljudi to osećaju, izjavio je ruski predsednik.

"Evropske zemlje su uglavnom prosperitetne države. Glavna stvar koja zabrinjava njihovo stanovništvo je materijalno blagostanje, ali kao rezultat politike velike većine zapadnih zemalja, uključujući i evropske zemlje, to blagostanje je sada ugroženo", rekao je Putin.

Parlamentarna demokratija i tradicionalne političke stranke u Evropskoj uniji prolaze kroz teška vremena, i krivljenje spoljnih faktora za tako nešto je greška, dodao je.

Putin je istakao da se odnos Vlade Italije prema Rusiji razlikuje od odnosa ostalih zapadnih zemalja, budući da tamo nije u toj meri aktuelna rusofobija.

Predsednik Rusije smatra da bi odnosi sa Italijom najbrže mogli da se promene kada se situacija promeni.

"Makron je više puta izražavao želju da pošalje francuske vojne instruktore u Ukrajinu. Ako jedan od njih pogine tokom ruskog granatiranja, Francuska će ili morati da ćuti ili će ući u direktan sukob sa nuklearnom silom. To će dovesti do katastrofalne i nepovratne posledice po ceo svet", poručio je Putin.

Nemački tenkovi u Ukrajini su šokirali rusko društvo

Opasna je situacija u kojoj zemlje snabdevaju oružjem zaraćene strane i istovremeno njima "upravljaju", upozorio je Putin.

On je naglasio da Rusija nikome ne preti – ni nemačkom kancelaru Olafu Šolcu zbog isporuka nemačkog oružja Ukrajini.

"Mi nikome ne pretimo, a posebnu ne lideru druge države. To su loši maniri. Imamo stav o određenim pitanjima, znamo stav evropskih država, uključujući i stav Nemačke u vezi sa događajima koji se dešavaju u Ukrajini. Svi smatraju da je Rusija započela rat u Ukrajini. Želim ovo da istaknem, niko na Zapadu, u Evropi, ne želi da se seća kako je počela ova tragedija. Počela je državnim udarom u Ukrajini", rekao je Putin.

Kako je rekao, pojava nemačkih tenkova u Ukrajini bila je moralno-etički šok za ruske građane koji su imali dobro mišljenje o Nemačkoj.

"Kada su se na ukrajinskom tlu pojavili prvi nemački tenkovi, tenkovi nemačke proizvodnje, to je izazvalo moralno-etički šok u Rusiji, jer je odnos prema Nemačkoj u ruskom društvu uvek bio veoma dobar", objasnio je on.

On je upozorio da isporuke novog naoružanja Ukrajini uništavaju odnose Moskve i Berlina.

"Čudno je da niko u današnjem nemačkom rukovodstvu ne brani nemačke interese. Jasno je da Nemačka nema potpuni suverenitet, ali Nemci su tu i o njihovim interesima treba bar malo da se razmišlja", zaključio je Putin.

Ruski odgovor na isporuke dalekometnog naoružanja može biti asimetričan

Odgovor na isporuke Ukrajini dalekometnog naoružanja može biti asimetričan, o tome ćemo razmisliti, rekao je predsednik Putin.

"Razmišljamo o tome da, ako neko misli da je moguće da se isporučuje takvo oružje u ratnu zonu za napade na našu teritoriju i da nam stvara probleme, zašto onda mi nemamo pravo da svoje oružje iste klase isporučimo u one regione sveta, gde će se izvoditi napadi na ključne objekte onih zemalja koje to rade protiv Rusije", rekao je Putin.

Odnosno, odgovor može biti asimetričan, razmislićemo o tome, istakao je on.

Kako je istakao, napad na Rusku Federaciju uz učešće zapadnih zemalja značiće njihov direktan rat protiv Rusije.

"Na kraju krajeva, ako vidimo da ove zemlje ulaze u rat protiv nas, a to i jeste njihovo direktno učešće u ratu protiv Ruske Federacije – imamo pravo da odgovorimo na isti način. To je put u ozbiljne probleme", objasnio je Putin.

O sukobu u Gazi

Mi smo protiv terorizma u svim njegovim oblicima i protiv napada na civile na bilo kom mestu i u bilo kojoj zemlji, rekao je predsednik Rusije.

On je napomenuo da se sukob na Bliskom istoku mora rešiti stvaranjem i priznavanjem palestinske države.

"Ono što se sada dešava u Gazi kao odgovor na dobro poznati teroristički napad u Izraelu još uvek nije slično ratu. To je više neka vrsta totalnog uništenja civilnog stanovništva", rekao je Putin.

Američka monopolizacija pitanja rešavanja palestinske krize dovela je do sadašnje situacije u Gazi, zaključio je predsednik Rusije.

Putin: Zapad misli da nikad nećemo upotrebiti nuklearno oružje, ali imamo doktrinu

Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se danas sa čelnicima međunarodnih novinskih agencija u Rusiji, javila je moskovska agencija TASS, koja već dugi niz godina organizuje taj događaj na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).

Sastanak je otvorio generalni direktor agencije TASS Andrej Kondrašov.

Upitan o rizicima nuklearnog rata zbog Ukrajine, upozorio je da bi Rusija mogla upotrebiti sva dostupna sredstva da se odbrani ako bude pretnji njenom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu, navodi Hina.

Vladimir Putin je rekao da je Zapad uvek iznova optuživao Rusiju za zveckanje nukleranim oružnjem, no da je to pogrešno, jer je SAD taj koji je upotrebio nuklearno oružje protiv Japana u Drugom svetskom ratu.

Pred urednicima stranih medija, Putin je rekao da ruska nuklearna doktrina dopušta da se takvo oružje koristi kao odgovor na određene pretnje.

„Iz nekog razloga, Zapad veruje da ga Rusija nikad neće upotrebiti. Imamo nuklearnu dokrinu, pogledajte što tamo piše. Ako nečije delovanje preti našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, smatramo da je moguće upotrebiti sva sredstva koja imamo na raspolaganju. Ovo se ne sme shvatati olako, površno“, istakao je Putin.

Agencija Rojters izdvojila je sa tog sastanka Putinovu ocenu da Rusiji nije bitno ko će biti sledeći američki predsednik, jer to verojatno ne menja ništa za Moskvu.

Pred urednicima stranih medija na forumu u Sankt Petersburgu Putin je optužio Bajdenovu administraciju koja je najveći snabdevač Ukrajine vojnom opremom, da čini grešku za greškom ili „spaljuje“ američki politički sistem i globalno vodstvo, navelka je britanska agencija.

Na sastanku učestvuju šefovi međunarodnih novinskih agencija iz desetak zemalja – agencije Frans pres, Asošiejted presa, Rojtersa, kineske nacionalne agencije Hsinhua, nemačke DPA, ANSA (Italija), EFE (Španija), IRNA (Iran), Kjodo njuz (Japan), turske Anadolije, Azerbejdžanske državne novinske agencije, beloruske agencije BELTA, Jonhap iz Južne Koreje, Kazinforma iz Kazahstan, Uzbekistanska nacionalna novinska agencija.

(RT Balkan, N1)