Vladimir Krulj: Srbija se okreće Zapadu

Tri stranke formirale su vladajuću koaliciju u Srbiji prošle godine - Srpska napredna stranka (koju je predvodio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a čiji je novi lider prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić), reformisana Socijalistička partija Srbije (koju predvodi premijer Ivica Dačić) i savez regionalnih stranaka Ujedinjeni regioni Srbije, čiji lider je ministar finansija Mlađan Dinkić. One su nasledile ozbiljne ekonomske i političke probleme. Novu vladu dočekala je prazna državna kasa i opasnost da bi država mogla da sklizne u bankrotstvo. Dugotrajni izborni proces usporio je evropske integracije i nakon poraza Demokratske stranke, koju je predvodio Boris Tadić na predsedničkim izborima, mnogi analitičari bili su skeptični oko sposobnosti Srbije da održi ekonomsku stabilnost i napredak u reformama neophodnim da bi država opstala na putu ka evropskim integracijama.

Ipak, kad se osvrnemo na prvih sto dana nove Vlade Srbije, uočavamo da su javne finansije stabilizovane. Parlament je usvojio budžet za 2013, koji podrazumeva uštede i deficit od 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, čime se otvara put za obnavljanje razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. Vlada Srbije, koju čine predstavnici stranaka nekada okarakterisanih kao „zastupnice tvrde nacionalističke linije“, brzo je pokazala jasnu i nedvosmislenu posvećenost evropskim integracijama, naglašavajući da se budući cilj Srbije odnosi na punopravno članstvo u EU.

Premijer Srbije Ivica Dačić povukao je politički rizičan potez kad je pristao da se otvore direktne bilateralne diskusije s Hašimom Tačijem, premijerom Kosova, južne srpske pokrajine gde Albanci čine većinsko stanovništvo, koja je proglasila nezavisnost uz podršku SAD i vodećih država EU. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali normalizacija političkih odnosa Srbije s Kosovom predstavlja ključni uslov za dalje evropske integracije. Dačić je, stoga, pristao da započne pregovore s Tačijem, uprkos činjenici da kosovskog premijera vlasti u Srbiji optužuju za ratne zločine protiv srpskih civila na Kosovu tokom konflikta 1999.

U sadašnjoj fazi ti razgovori prvenstveno se odnose na tehnička pitanja, ali srpska vlada je spremna da razmatra pitanje Kosova, uprkos činjenici da kosovske vlasti i zapadne sile naglašavaju da je ono neopozivo rešeno. Ipak, budući da Rusija i Kina blokiraju članstvo Kosova u UN, i dalje postoji prostor za Srbiju da narednih meseci pregovara o statusu Kosova. Srpske vlasti su spremne za to, uprkos kritikama desničarskih političkih grupa koje veruju da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, kolevka njene državnosti.

Vučić i Dačić takođe su počeli ozbiljnu borbu protiv korupcije - ispituju se slučajevi spornih privatizacija velikih kompanija, naročito onih koje je izdvojila Evropska komisija, a vode se i istrage protiv nekih bivših ministara. Naročitu pažnju javnosti izazvali su istraga i potonje hapšenje najbogatijeg i jednog od najmoćnijih ljudi u Srbiji - Miroslava Miškovića, vlasnika najveće privatne kompanije u Srbiji, Delte holdinga, koji se nalazi na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi u svetu, čije je bogatstvo procenjeno na oko milijardu i po evra. Istraga pokrenuta povodom prevara u nekoliko privatizovanih državnih kompanija za održavanje puteva predstavlja presudan trenutak koji pokazuje da je država spremna da se snažno obračuna s korupcijom.

Ali, vlada se suočava sa teškim političkim burama na domaćem terenu. Političko raspoloženje u Srbiji je zamračeno, što je otežalo situaciju koalicionoj vladi, odlukama Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji da oslobodi hrvatske generale Gotovinu i Markača, koji su bili optuženi za ratne zločine protiv srpskih civila tokom vojne operacije Oluja, kada je više od 200.000 srpskih civila proterano iz Hrvatske, kao i oslobađanjem bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, koji je takođe bio optužen za zločine protiv srpskih civila na Kosovu. Srpska javnost je bila frustrirana takvim presudama, koje su dovele do ogorčenja i skepticizma da li će iko ikada odgovarati za zločine počinjene protiv srpskog stanovništva devedesetih godina prošlog veka na području bivše SFRJ. Ove odluke ozbiljno su omele proces pomirenja između Srbije i bivših jugoslovenskih republika i dodatno zakomplikovale pregovore s Kosovom. Ipak, posvećenost Srbije evropskim integracijama nameće potrebu da se nastavi proces pomirenja u regionu. Ministri spoljnih poslova EU su dosad pozitivno ocenjivali napore Srbije, objavivši da bi ona mogla da dobije datum za početak pregovora o pridruživanju EU u junu 2013, pod uslovom da se ostvari napredak u pregovorima s Kosovom.

Srbija je snažno posvećena politici evroatlantskih integracija, i u političkom i u ekonomskom smislu i na putu je da počne pregovore o punopravnom članstvu u EU ovog leta. Tokom 2013. možemo očekivati skroman ekonomski oporavak i rast BDP od oko dva odsto, što će biti postignuto izvozom srpskih proizvoda u njeno najveće susedstvo, i najznačajnije tržište - Evropsku uniju. Srbija se okreće Zapadu.

Autor je direktor Atlantskog saveta Srbije

(Danas)