Владимир Круљ: Србија се окреће Западу

Три странке формирале су владајућу коалицију у Србији прошле године - Српска напредна странка (коју је предводио председник Србије Томислав Николић, а чији је нови лидер први потпредседник владе Александар Вучић), реформисана Социјалистичка партија Србије (коју предводи премијер Ивица Дачић) и савез регионалних странака Уједињени региони Србије, чији лидер је министар финансија Млађан Динкић. Оне су наследиле озбиљне економске и политичке проблеме. Нову владу дочекала је празна државна каса и опасност да би држава могла да склизне у банкротство. Дуготрајни изборни процес успорио је европске интеграције и након пораза Демократске странке, коју је предводио Борис Тадић на председничким изборима, многи аналитичари били су скептични око способности Србије да одржи економску стабилност и напредак у реформама неопходним да би држава опстала на путу ка европским интеграцијама.

Ипак, кад се осврнемо на првих сто дана нове Владе Србије, уочавамо да су јавне финансије стабилизоване. Парламент је усвојио буџет за 2013, који подразумева уштеде и дефицит од 3,3 одсто бруто домаћег производа, чиме се отвара пут за обнављање разговора са Међународним монетарним фондом. Влада Србије, коју чине представници странака некада окарактерисаних као „заступнице тврде националистичке линије“, брзо је показала јасну и недвосмислену посвећеност европским интеграцијама, наглашавајући да се будући циљ Србије односи на пуноправно чланство у ЕУ.

Премијер Србије Ивица Дачић повукао је политички ризичан потез кад је пристао да се отворе директне билатералне дискусије с Хашимом Тачијем, премијером Косова, јужне српске покрајине где Албанци чине већинско становништво, која је прогласила независност уз подршку САД и водећих држава ЕУ. Србија не признаје независност Косова, али нормализација политичких односа Србије с Косовом представља кључни услов за даље европске интеграције. Дачић је, стога, пристао да започне преговоре с Тачијем, упркос чињеници да косовског премијера власти у Србији оптужују за ратне злочине против српских цивила на Косову током конфликта 1999.

У садашњој фази ти разговори првенствено се односе на техничка питања, али српска влада је спремна да разматра питање Косова, упркос чињеници да косовске власти и западне силе наглашавају да је оно неопозиво решено. Ипак, будући да Русија и Кина блокирају чланство Косова у УН, и даље постоји простор за Србију да наредних месеци преговара о статусу Косова. Српске власти су спремне за то, упркос критикама десничарских политичких група које верују да је Косово неодвојиви део Србије, колевка њене државности.

Вучић и Дачић такође су почели озбиљну борбу против корупције - испитују се случајеви спорних приватизација великих компанија, нарочито оних које је издвојила Европска комисија, а воде се и истраге против неких бивших министара. Нарочиту пажњу јавности изазвали су истрага и потоње хапшење најбогатијег и једног од најмоћнијих људи у Србији - Мирослава Мишковића, власника највеће приватне компаније у Србији, Делте холдинга, који се налази на Форбсовој листи најбогатијих људи у свету, чије је богатство процењено на око милијарду и по евра. Истрага покренута поводом превара у неколико приватизованих државних компанија за одржавање путева представља пресудан тренутак који показује да је држава спремна да се снажно обрачуна с корупцијом.

Али, влада се суочава са тешким политичким бурама на домаћем терену. Политичко расположење у Србији је замрачено, што је отежало ситуацију коалиционој влади, одлукама Хашког трибунала за ратне злочине у бившој Југославији да ослободи хрватске генерале Готовину и Маркача, који су били оптужени за ратне злочине против српских цивила током војне операције Олуја, када је више од 200.000 српских цивила протерано из Хрватске, као и ослобађањем бившег команданта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја, који је такође био оптужен за злочине против српских цивила на Косову. Српска јавност је била фрустрирана таквим пресудама, које су довеле до огорчења и скептицизма да ли ће ико икада одговарати за злочине почињене против српског становништва деведесетих година прошлог века на подручју бивше СФРЈ. Ове одлуке озбиљно су омеле процес помирења између Србије и бивших југословенских република и додатно закомпликовале преговоре с Косовом. Ипак, посвећеност Србије европским интеграцијама намеће потребу да се настави процес помирења у региону. Министри спољних послова ЕУ су досад позитивно оцењивали напоре Србије, објавивши да би она могла да добије датум за почетак преговора о придруживању ЕУ у јуну 2013, под условом да се оствари напредак у преговорима с Косовом.

Србија је снажно посвећена политици евроатлантских интеграција, и у политичком и у економском смислу и на путу је да почне преговоре о пуноправном чланству у ЕУ овог лета. Током 2013. можемо очекивати скроман економски опоравак и раст БДП од око два одсто, што ће бити постигнуто извозом српских производа у њено највеће суседство, и најзначајније тржиште - Европску унију. Србија се окреће Западу.

Аутор је директор Атлантског савета Србије

(Данас)