Vladimir Jakunjin: Ovaj rat se vodi u Evropi i niko ne može da ostane neutralan

Vladimir Jakunjin, predsednik Ruskih državnih železnica zadovoljan je realizacijom ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenog izgradnji srpske železničke infrastrukture. On kaže da se na pruzi od Beograda do Pančeva radi i brže od plana, ali da na Koridoru 10 postoje problemi koje treba rešiti.

– Srpske železnice nisu potpisale dopunski Aneks 2 ugovora. Mada smo više puta razgovarali o svemu i sve usaglasili. Nadamo se podršci resorne ministarke. Zbog tog nepotpisivanja bojim se da ćemo izaći iz dogovorenih okvira i da će cela investicija biti okončana tek 2018. U celini pozitivno ocenjujemo realizaciju ovog projekta – kaže Jakunjin, koji je o tome juče razgovarao sa ministarkom Zoranom Mihajlović. On inače pripada najužim političkim krugovima u Moskvi. Blizak je saradnik predsednika Vladimira Putina. Prema navodima medija, Jakunjin je navodno, kao i Putin, radio za sovjetsku tajnu službu KGB. Nakon Putinovog stupanja na dužnost predsednika 2000. godine, on je od zamenika ministra saobraćaja postao direktor Ruskih železnica, koje ostvaruju promet u milijardama dolara.

Da li je cena razlog što radovi na železničkom Koridoru 10 nisu počeli sredinom godine? Da li će na kraju koštati više od 89 miliona dolara kao što je prvobitno procenjeno?

Cena je usaglašena. Pregovarali smo i pristali na smanjenje vrednosti ovog projekta za 5,6 miliona dolara. Kada je sve već bilo dogovoreno pojavile su se nove želje za smanjenje vrednosti radova. Mi to ne možemo da realizujemo po toj ceni. To je nerealan zahtev srpske strane. Srpski stručnjaci su potvrdili da ti radovi ne mogu da se realizuju po nižoj ceni. Neki rukovodioci srpskih železnica bez opravdanog razloga govore o novom smanjenju cena. Mi na to nećemo pristati. Postoji jedna ruska izreka: „Kad se čini treba da se prekrsti”.

Koliko će biti učešće srpskih firmi u tom projektu?

Na osnovu međuvladinog sporazuma podela učešća je 70 i 30 odsto. Rusi su tražili da naše učešće bude 75 odsto, ali mi smo podržali naše srpske prijatelje i pristali da bude veće učešće srpske strane. Ovde će srpski izvođači dobiti poslove u vrednosti od 260 miliona dolara.

Dokle se stiglo oko pregovora o nabavci 27 vozova koji će biti finansirani sa 100 miliona dolara iz ovog kredita?

Ti pregovori se vode i sada su u završnoj fazi.

Premijer Aleksandar Vučić nedavno je u Pekingu dogovorio da Kinezi grade prugu Beograd–Budimpešta. Da li to nešto remeti, odnosno da li se to uklapa u već zacrtanu dinamiku s obzirom na to da se iz ruskog kredita finansira izgradnja dela te pruge od Stare Pazove do Novog Sada? Kako uopšte Rusija gleda na kineske investicije u ovom delu Evrope?

Vaš premijer je sa Kinezima razgovarao o brzim prugama i to ne utiče na razvoj našeg projekta. Smatram da razvoj infrastrukture uvek predstavlja pozitivnu stvar koja pozitivno utiče na ekonomiju Srbije.

Ruske železnice su profitabilna kompanija, koja zapošljava milion ljudi? Koji je vaš recept za poslovanje bez pomoći države?

Ako vaša vlada zatraži neki savet ja ću joj ga dati. Praksa u svetu govori da troškovi putničkih vozova uvek traže državnu podršku. Ne može sve da bude komercijalno i isplativo. U svim zemljama, pa i onim najbogatijim, državne investicije predstavljaju 60 odsto svih investicija kada je reč o ulaganju u izgradnju železničke infrastrukture i brzih pruga.

Kako se na poslovanje ruskih železnica odražavaju sankcije Evropske unije ?

Na poslovanje ruskih železnica više utiče ekonomska kriza nego sankcije. One izazivaju teškoće, ali mi nastavljamo rad i u celini to ne utiče toliko na naše poslovanje.

Kao predsednik Fonda „Andrej Prvozvani” učestvovali ste juče u Beogradu na konferenciji posvećenoj stogodišnjici Prvog svetskog rata. Kakva poruka je poslata sa tog skupa budući da se odvija u svetlu ukrajinske krize?

Smisao te konferencije bio je da naučno analiziramo događaj koji je sto godina iza nas i da pronađemo most između dalekih i sadašnjih događaja. Smatram da su Evropljani taoci slepog slušanja Amerike po pitanju Ukrajine. Politička kriza u Ukrajini je počinjala kao kriza vlasti, a prerasla je u politički konfrontaciju koju sada podržavaju Amerika i zapadnoevropske države i to predstavlja instrument pritiska na Rusiju. Mislim da više ni Evropljani nisu zadovoljni što su uvučeni u ovu krizu zato što je reč o fašizaciji Ukrajine koja može da dovede do fašizacije Evrope.

Svake godine na Rodosu organizujete Dijalog civilizacija. Kao organizator takvog skupa kako vidite razrešenje ukrajinske krize ?

To više nije samo unutrašnja politička kriza nego je inspirisana uticajem spolja. Ove snage su predaleko otišle zato što je reč o žrtvama hiljada ljudi. Kontrola medija na Zapadu sprečila je ljude da imaju objektivnu sliku šta se zapravo tamo dešava.

Koliko je moguće da Srbija ostane neutralna, da se ne prikloni ni Zapadu ni Rusiji?

Ovaj rat se vodi u dvorištu svake kuće i zato niko ne može da ostane neutralan. Dešava se u Evropi. Srbiju teraju da zauzme određeni stav. Međutim istorija Srbije, Jugoslavije i borba sa fašizmom pokazuje jednoznačno kakav stav Srbija treba da ima.

Marijana Avakumović

(Politika)