Владимир Беба Поповић: Данашња атмосфера је слична оној из 2003., обавештајни апарат ради против Вучића и Ђукановића

Београд - Не може ни стотину Дарка Шарића да убије срце полиције, ако је оно здраво. Зато ова нервоза делова полиције показује да се нечега плаше. Можда то нема везе са Шарићевим оптужбама, али контрола медија коју појединци из тих кругова грчевито спроводе показује да их нешто тешко жуља.

Да, мислим да је атмосфера 2003. и данас врло слична. Препознаје се то по удруживању у блок до јуче зараћених медија, политичара, појединаца, делова дипломатске заједнице, такозваних бораца за грађанска права и фашиста. Наравно, нису мотиви исти, као што ни Вучић и Ђинђић нису исти. За разлику од данашњег премијера, Ђинђићева подршка је тада била око пет одсто - оценио је у разговору за Данас Владимир Беба Поповић, директор Института за јавну политику, коментаришући најновије спекулације о постојању завере на линији Београд - Подгорица. Поповић је био шеф Бироа за комуникације у влади Зорана Ђинђића и близак је пријатељ премијера Црне Горе Мила Ђукановића.

Шта, по вама, стоји у позадини прича о завери да Мило Ђукановић спрема „удар“ на Александра Вучића?

- Текстови који се годинама појављују против премијера Црне Горе, у србијанској штампи, производ су исте кухиње још од деведесетих. То се наставило и под влашћу Војислава Коштунице, а под Борисом Тадићем доживело климакс, као последица његових болесних амбиција да у Црну Гору инсталира поданичку власт. Из те фазе проистекле су најтеже оптужбе на рачун Црне Горе. То су спроводили људи из обавештајно-правосудних делова државног апарата. Осим смењених министара, сви су они и данас на својим местима. Њих угрожава блискост влада и посебно премијера Србије и Црне Горе, јер се лов у мутном тако зауставља. Ако добро читате шта поручују и пишу између редова, видите да их заједничка акција хапшења Дарка Шарића ван њиховог знања посебно излуђује и угрожава.

Зашто Ђукановић тврди да се то пре односи на Вучића и да је у питању наводна „нервоза безбедносно медијских кругова“?

- Па зар то не видите ни ви који радите у медијима и живите у Србији? Зар понашање медија не осликава то стање прецизније од оцене Ђукановића? Неки ових дана покушавају да направе паралелу између оптужби Легије у процесу убиства Ђинђића са оптужбама Шарића на део полиције, али притом погрешно износе чињенице. Легија није оптужио никога из полиције, оптужио је нас неколицину Зоранових сарадника. И тада су скоро сви медији то представили као, ипак, инсајдерску информацију која се мора проверити. Истраге су трајале месецима, а исти ови уредници, који сада знају да Шарић лаже, тада су Легију називали сведоком. Нико тада није рекао да је то пуцањ у срце полиције. Не може ни стотину Дарка Шарића да убије срце полиције ако је оно здраво. Зато ова нервоза делова полиције показује да се нечега плаше. Можда то нема везе са Шарићевим оптужбама, али контрола медија коју појединци из тих кругова грчевито спроводе показује да их нешто тешко жуља.

Да ли је Вучићу угрожена безбедност као што он сам тврди? Ђукановић прави паралелу са 2003. годином. Да ли је то претерано и има ли смисла?

- Да, мислим да је атмосфера врло слична. Препознаје се то по удруживању у блок до јуче зараћених медија, политичара, појединаца, делова дипломатске заједнице, такозваних бораца за грађанска права и фашиста. Подсетићу вас да је Зорана пратила фама „цензора медија“ и то од дана када Верану Матићу није незаконито доделио фреквенцију и укинуо телевизије БК и Пинк. На то му је додато да се бави криминалом, да шверцује и наручује убиства, да има сву моћ у рукама. Наравно, нису ни мотиви исти, као што ни Вучић и Ђинђић нису исти. За разлику од данашњег премијера, Ђинђићева подршка је тада била око пет одсто и постојала је политичка алтернатива у „поштеном“ Коштуници, кога су подржавали сви, док се није дочепао министарства сила и почео да пали зграде по Београду.

Снежана Чонградин

(Данас)