Владика Јоаникије: Бирање Патријарха је саборни, црквени и светодуховски чин од свенародног значаја, шта се год пише и говори, мислим да ће сви архијереји одлучивати по својој савести

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уочи Сабора на којем ће бити изабаран нови Патријарх Српске православне цркве, казао је да сви треба да дају допринос да процес бирања протекне законито. Владика Јоаникије је истакао да вјерује да ће саборни ум архијереја пресудно утицати на избор будућег Патријарха СПЦ.

-Објасните нам укратко како се владике Српске Православне Цркве припремају за избор свог будућег Патријарха? Има ли међу владикама разних мишљења, несугласица и подјела?

Бирање Патријарха је саборни, црквени и светодуховски чин од свенародног значаја. Сваки учесник тог догађаја треба да слиједи вољу Божију те да процес бирања протекне законито, у највећој братској слози.

Природно је, међутим, да се уочи избора новог Патријарха епископи састају и савјетују, неизбјежно је да буде и различитих мишљења у вези архијереја за које се треба опредјељивати приликом гласања. Како год мислили важно је да желимо онај избор који ће Цркви донијети највише добра и радости, који ће ојачати њено јединство. Кад има добре воље, а не сумњам да ће је бити, неће бити проблем да, уз поштовање прописане процедуре, изаберемо тројицу кандидата за коначни избор будућег Патријарха. И по овоме се види  да наш закон унапријед уважава различита мишљења и стремљења која се мање или више задовољавају избором тројице кандидата. Због тога нема суштинског разлога за теже несугласице међу архијерејима.

Кад добијемо тројицу кандидата можемо рећи да смо дали са наше људске стране све од себе. Послије се приступа бирању једног од поменуте  тројице са потпуном спремношћу да прихватимо вољу Божију која ће апостолским жребом пројавити новог Патријарха. Цио овај процес од почетка до краја прожима се са богослужењем, молитвама и благодарењем Богу чиме се свједочи и потврђује да се избор Патријарха догађа у највећем садејству Божије и људске воље.

-У којој мјери политика може да има утицај на избор будућег Патријарха? О томе се у многим медијима посљедњих дана опширно пише.

Шта се год пише и говори мислим да ће сви архијереји одлучивати по својој савјести гледајући да угоде Богу и својој Цркви. Да ли ће бити или неће политичког утицаја на рад предстојећег Сабора не знам, али вјерујем да ће саборни ум архијереја просвијетљен благодаћу Светога Духа пресудно утицати на избор будућег српског Патријарха.

ИН4С: Данас, 17. фебруара навршава се тридесет година свештеничке службе Епископа Јоаникија

Данас, 17. фебруара навршава се тридесет година свештеничке службе Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникија.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.

За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Господина Јоаникија.

Свети Архијерејски Сабор на мајском засједању 2002. године изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.

Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист „СВЕВИЂЕ“ и издавачку дјелатност у Епархији.

Ово хоћу да кажем: Ми, грађани, смо тридесет година мање или више слободно бирали владе и председнике - и видите докле смо стигли?! За то време, СПЦ и Свети Дух су изабрали једног Павла и Иринеја. Зато је можда боље да се не мешамо превише (Чак ни као навијачи:)))

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) February 17, 2021

До сада је био члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у два мандата: од 2005. до 2007. године и од 2012. до 2014. године.

Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Поводом двадесетогодишњице његове архијерејске службе (1999-2019) изишла је из штампе његова књига “Свјетлост свијетли у тами”.

На многаја љета, преосвећени Владико!

(mitropolija.com, ИН4С)