Vladika Grigorije: Milo Đukanović pokušava napraviti incident, samo ga to još može spasiti; Više mu niko ne veruje da se tu „radi o brizi za crnogorski identitet“, taj zakon je naprosto otimačina

Već nedeljama u Crnoj Gori traje spor oko pitanja imovine Srpske pravoslavne crkve. U centru pažnje je staro pitanje crnogorskog identiteta. Kamen spoticanja je odredba Zakona o slobodi veroispovesti koji je krajem decembra izglasan u crnogorskoj skupštini i koji stupa na snagu danas (8. januara), a po kojoj se državi vraćaju verski objekti i zemljište koje verske zajednice koriste na teritoriju Crne Gore za koje se utvrdi da su izgrađeni sredstvima države ili su bili u njenom vlasništvu do 1. decembra 1918. godine.

Episkop diseldorfsko-nemački Grigorije rekao je za nemački ”Dojče Vele” (Deutsche Welle) da Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori traži da se dokaže imovina nad hramovima koji su izgrađeni u 13,14. i 15. veku.

”To su gradili zadužbinari, pretežno Nemanjići. Kasnije i drugi. I gradio je narod. Kako je sada moguće ići u neki katastar iz 13. veka i dokazati da neki manastir, recimo Morača, pripada crkvi“, pita se Vladika Grigorije.

„Radi se o pokušaju da (crnogorski predsednik Milo) Đukanović napravi incident, jer ga samo to još može spasiti. Svi znaju da on vlada svim, država je njegova privatna država, on svu moć ima u svojim rukama“ ističe Vladika i dodaje da crnogorskom predsedniku više niko ne veruje u priču da se tu radi o brizi za crnogorski identitet, ni Srbi u Crnoj Gori, ni Crnogorci, već da je to samo izgovor.

„Ako bi mu uspelo da pokaže da se tu radi o nekom velikosrpskom napadu na crnogorski identitet i crnogorsku državu, on bi mogao u svojim redovima da napravi homogenizaciju koju je izgubio iz ruku, jer ljudi vide da se bogati jedna vrlo mala grupa oko njega. Obični ljudi više nemaju strpljenja da se uspostavi pravna država“, tvrdi Grigorije.

Zbog toga se, dodaje, kriza oko religije namerno izaziva, podgrevaju se strasti: „To je jedino što je moglo da izazove sukobe između Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori. Ja mislim da je namera bila da se na tom tananom religijskom planu izazovu sukobi, da se izazovu emocije, da se ljudi posvađaju, potuku, a onda da on ispadne mirotvorac i jedino rešenje za tu zemlju“, uveren je Vladika Grigorije.

Uticaj Beograda na zbivanja u Crnoj Gori Vladika diseldorfsko-nemački odlučno odbacuje, barem kada je reč o SPC: „Ja sam sto odsto siguran da tu nema nikakvog mešanja, osim podrške mitropoliji i eparhijama.“ Što se države tiče, o tome on ništa ne može da kaže: „O tome ništa ne znam.“

Ipak, Vladika Grigorije nudi jednu drugu moguću interpretaciju čitavog poduhvata: „Mitropolija crnogorsko-primorska je vlasnik milion kvadrata na plaži Buljarici pored Budve. Tu može da se izgradi još jedan grad. Priča se da je to jedan od glavnih razloga za Zakon – da bi se posle to prodalo nekim partnerima. Govori se o arapskim investitorima. Mnogi pričaju o tome. Taj zakon je naprosto otimačina.“

Vladika Grigorije pak aktivnosti SPC vidi samo kao religijske ustanove: „Postoji jasan stav: da se pokaže kako se tu radi o živoj crkvi i pokazalo se da ona ima uz sebe najveći broj ljudi u Crnoj Gori. Tamo je sada na delu nasilje kojem se možemo suprotstaviti samo mirom. Kako je rekao Franja Asiški, toj mizeriji moći možemo se suprotstaviti samo mirno i verom u život.“

Strah od eskalacije nasilja je međutim veoma prisutan i vladika Grigorije kaže: „Svi se molimo da do toga ne dođe“.

(sabornik.net)