Владика Григорије: Људи који су изашли на протесте раде богоугодну ствар и подржаваћу их читавим својим бићем

Владика диселдорфски Григорије говорио је за Н1 о коронавирусу, како се у пандемији снашла црква, о вакцинацији, експлоатацији литијума, као и о еколошким протестима за које је рекао да их је подржао јер су оправдани. "Имао сам прилике да са неким од тих људи разговарам, видео сам њихову огромну добронамерност. Дубоко сам уверен да као хришћанин знам и верујем да нам је овај свет поверен и да са њим живимо и јако је важно да пазимо на то што нам је даровано и да будемо баштиници, а не да експлоатишемо. Ја сам рођен у рударском граду, живот у тим местима се завршава алкохолизмом, губљењем те земље и страшним очајем. Људи који су изашли на протесте раде добру ствар, има их разних идеологија, али раде богоудогну ствар и подржаваћу их читавим својим бићем", рекао је он.

Владика каже да од почетка коронавируса нисмо имали јасну свест колико ће он утицати на наш свакодневни живот.

„Показало се да има и своје најстрашније ефекте – смрт и болест. Са друге стране се показало да смо ми имали девијације, а да нам вирус помаже да их увидимо – претеривање у слављењима, непрестано путовање, немање мере. Увек можемо да извучемо и добре поуке, једна од озбиљнијих, мислим да је неко већ рекао – почели смо да славимо славе мало примереније захваљујући овом вирусу“, рекао је.

Каже да црква није издвојена од других и да је једнако сналажење или несналажење народа и друштва као и цркве.

"Показатељ одговорности у току пандемије је како се ко понашао и како је ко схватио задатак да се у оквиру проблема што одговорније понашамо. Није једнако у Диселдорфу, Берлину, Минхену, људи су носиоци одговорности. Гледали смо да испоштујемо мере, било је осцилација, одмах се људи опусте, али кад бројеви крену да расту, онда пазимо. Требало је као хришћани да будемо пример тако што ћемо пазити на друге. Један мој пријатељ је рекао - више волим да се вакцинишем и пазим на друге по цену да од те вакцине неку штету доживим, што је мала вероватноћа, него да неко од мене добије болест и, не дај Боже, умре или остане са последицама", рекао је владика.

Сматра да није имао дилеме да ли да се вакцинише, јер има поверење у оно што кажу озбиљни лекари.

"Разлог зашто сам се вакцинисао, не само да не будем болестан већ и да се неко од мене не разболи. Постоје људи који су против тога, али нисам чуо ниједан озбиљан аргумент осим теорија завера. Као што ми је рекла једна госпођа, она каже 'кад би људи хтели да уништавају људе помоћу хемијских средстава, вакцина би била један од последњих начина'. Људи користе слободу или погрешно схватање демократије да би остваривали неке своје чудне идеје. Та теорија не подразумева одговорност. Лакше је изабрати ту теорију, било да имамо или немамо аргументе. Огромна је њихова неодговорност, рекао бих још нешто - огроман је њихов страх од вакцине, као да су сувише храбри па неће, а у ствари показују страх. О томе што могу да убију друге, о томе уопште не размишљају", објаснио је владика диселдорфски.

Оцењује да је, како наводи, глупаво те протесте тумачити кроз политику.

"Неко ко мисли да то има политичку конотацију, онда је то заслепљеност политиком и идеологијом. Немам никакав страх, бавим се политиком у најдубљем смислу - да заштитимо грађане и град", рекао је Григорије и додао да је његов састанак са европосланицом Виолом фон Крамон био добар и користан, те да је потрајао дуже него што је било очекивано.

"Било је много елемената који су били корисни. Тај разговор је био пријатељски. Рекла је да је пријатељ Албанаца, али ако је неко пријатељ некоме, не мора да значи да је нама непријатељ. Изненађен сам реакцијама без икаквог смислиа, али смо навикли од таблоида и од људи који су почели да размишљају таблоидном памећу, може човек свашта да чује. Нисам се пуно потресао, то сам радио у интересу сопственог народа. Не можемо да очекујемо да неко дође и заступа наш интерес пре свог интереса. Морамо некада да имамо и изнад интереса, а то је живот. Разговор са њом је био драгоцен, међутим кад је видела како сам нападнут, видела је како сам ја искрено заступник онога о чему говорим - нормализације живота на Балкану", рекао је владика Григорије.

Каже да је његова идеја да окупи што више младих људи који су спремни да се жртвују за Србију како би направили систем у коме ништа неће зависити од једног човека изазвала невероватне реакције.

"Идеја је била да требају људи који ће направити системску промену, што неће бити 'сјасе Курта да узјаше Мурта'. Потребно је променити сиситем, појавило се 3.000 људи, наша идеја није да се понашамо и правимо идеју од избора до избора и да се адаптирамо него да идемо ка томе да се направи озбиљан систем. Постоји много људи, одушевљен сам каквих људи има у свету и у Србији. Постоји несто библијско, точак који је покренут, и позиција и опозиција морају још да се самељу да би дошли људи који размишљају на системски начин, а не један човек супер-паметан, а други га гледају са страхом, то није могуће. Срео сам људе од 70-80 година који се нуде да помогну, имају искуство и памет. Има људи који имају 30-35 година па се понашају као кукавице. Имамо огроман потенцијал, имамо шансе, имамо људе вани који су супер класа, потребно је да на смирен начин да дођу до своје прилике, а то ће бити страхота за оне који владају, то је неминовност, стиже као када осећате да долази олуја или невреме - не видите то, али осећате и знате да ће бити", рекао је.

Владика је рекао да једнако мора волети и оне који га мрзе као и оне који га воле, као и да је то најтеже.

"То хришћане разликује од других људи, највећа је борба против самог себе, то би требало да научимо. Нису циљ да будемо они који владају другима, већ да владамо собом. Ако имамо процес опраштање онима којима су нам нанели повреде, пролазићемо кроз тешке муке, али ако постигнемо имаћемо људав, слободу. Ако упаднемо да не можемо да опростимо онима који нас не воле, онда ћемо имати стални немир и нећемо имати љубав, а онда нећемо имати храбрости и нећемо бити слободни људи, онда ћемо бити поданици", каже владика Григорије.

О својој књизи, која би требало да изађе ове године, владика каже да је она његова "мука".

"Описује месец дана пре мог одласка у манастир, пролеће 1992. године, шта се догађа око мене, а шта у мени. Већ дуже времена пишем, доста ме мучи, а доста и радује, надам се да ћу успети да је завршим, надам се да ће та књига моћи да прикаже моју унутрашњост и спољашњост, колико је било страшно када се једна земља распадала, ко су били актери и како су се људи понашали, а и шта се дешава са душом младог човека који одлучује да иде у манастир и свој живот посвети Богу", казао је он.

Додао је да и књизи "има наде", али и песме о нади.

"Књига се завршава стихом 'нисам ја само играч на жици, под чудним шатором овог света, док доле где гледам, сличан сам птици и нимало се не бојим лета'", закључио је владика Григорије.

(Н1)