Viola fon Kramon: Kurti i Vučić dobro znaju da će strana koja odbije da potpiše francusko-nemački sporazum biti međunarodno izolovana

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon rekla je za Albanijan post da premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobro znaju da će strana koja odbije francusko-nemački sporazum ili strana koja nije konstruktivna biti sve više međunarodno izolovana i da će biti okrivljena za neuspeh.

Fon Kramon je u intervjuu za ovaj portal rekla da bi to moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa EU i zaustavljanja nekih važnih procesa.

Evropska unija još uvek nema kompaktan stav po pitanju Kosova i zapadne intervencije koja je dovela do njegove nezavisnosti pre petnaest godina. Da li postoji jedinstven stav među svim članicama Evropske unije oko Kosova danas?

Nema sumnje da je mesto na kojem se danas nalazimo sasvim drugačije od onoga što je većina nas očekivala. S obzirom na to da je bila 15. godišnjica Deklaracije nezavisnosti, većina posmatrača bi pomislila da bismo do sada, na ovaj ili onaj način, imali neku vrstu konačnog rešenja, što bi omogućilo petorici unutar EU koja ne priznaje Kosovo da promeni svoju poziciju. Međutim, među 27 zemalja EU postoji jedinstven stav da je pitanje sporazuma Srbije i Kosova hitno, a sve zemlje su stale iza francusko-nemačkog predloga, koji je u međuvremenu postao evropski. To jasno pokazuje da postoji potpuno evropsko jedinstvo o tome kako dalje.

Šta mislite o francusko-nemačkom predlogu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije? Da li mislite da će Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić postići dogovor ove godine?

Verujem da je to najbolji sporazum koji možemo da imamo u ovom trenutku i zato pozivam predsednika Vučića i premijera Kurtija da ga prihvate jasno i bezuslovno. To je od vitalnog značaja jer oba lidera imaju iznutra veoma jak mandat, a kao rezultat toga i mogućnost da „prodaju“ neke kompromise koji su potrebni. Ne bih spekulisala o vremenu i kada će doći do potpisa, ali mogu da vas uverim da sve glavne evropske prestonice blisko sarađuju na tome. Potrebne su nam zanimljive, inovativne ideje kako rešiti ovaj problem, a ovaj francusko-nemački predlog to pruža.

Kakav je stav Evropskog parlamenta o Zajednici srpskih opština? Može li Kosovo stvoriti mehanizam da se zaštiti od stvaranja ZSO? Postoji bojazan da bi se to moglo pretvoriti u model poput Republike Srpske?

Jedno od najvećih pitanja u balkanskoj politici je to što se sada sve gleda kroz prizmu Bosne. Sada imamo ljude koji kažu da se ZSO ne može prihvatiti na Kosovu jer će to biti druga Republika Srpska. To nije nužno slučaj. U svetu postoji mnogo modela autonomije. Republika Srpska je jedna verzija, ali niko ne predlaže istu stvar na Kosovu. Mislim da ima ljudi koji namerno pokušavaju da opišu ZSO kao drugu RS. Znaju da je neće biti. To je beskorisno i ometa napore da se reši ozbiljan problem. Što se tiče ZSO, naš principijelan stav je da treba sprovesti sve ranije potpisane sporazume, uključujući i o ZSO. To je međunarodna obaveza i ja sam stalno pozivala Vladu Kosova da bude proaktivnija u ovom procesu i izađe sa svojim predlogom koji će biti u okviru ustavnih ovlašćenja Kosova.

Ako dogovor bude postignut po francusko-nemačkom planu, od čega će Kosovo imati koristi? Hoće li zemlje EU koje ne Kosovo, posebno Španija, priznati njegovu nezavisnost? Šta će Kosovo izgubiti ako premijer Kurti odbije predlog?

Ovaj plan će odlučno i realno otključati evropsku perspektivu Kosova, ali i Srbije. Obe zemlje vrlo dobro znaju da bez implementacije sveobuhvatnog sporazuma za punu normalizaciju odnosa nema ni članstva u EU. Kosovo ima mnogo toga da dobije, uključujući i otvaranje puta za priznanje od pet zemalja EU koje to nisu učinile, uključujući Španiju. I Kurti i Vučić dobro znaju da će strana koja odbije sporazum, ili strana koja nije konstruktivna, biti sve više međunarodno izolovana i da će biti okrivljena za neuspeh. To bi moglo dovesti do pogoršanja odnosa sa EU i zaustavljanja nekih važnih procesa.

Imamo li dobre vesti o liberalizaciji viznog režima? Uslovi koje treba ispuniti?

Vi dobro znate da sam više puta tražila liberalizaciju viznog režima. Evropski parlament je bio vrlo jasan u vezi s tim, jer je Kosovo odavno ispunilo sve kriterijume. U potpunosti razumem frustraciju ljudi na Kosovu i nadam se da će do 2024. godine pitanje viza konačno biti skinuto sa stola. Veoma smo blizu završnog koraka, o kojem mora da se glasa na plenarnom zasedanju EP u aprilu, i tada možemo sa sigurnošću potvrditi da je vizna liberalizacija konačno stigla.

Kako vidite stav Srbije i njeno odbijanje da sankcioniše Rusiju? Na koju stranu se svrstava predsednik Vučić, Zapad ili Istok? Da li ste zbog svojih izjava o Kosovu bili meta napada srpskih zvaničnika na društvenim mrežama? Kako ste ih tumačili?

Srbija nastavlja da igra balansirajuću ulogu, koja je nestabilna u vreme besnog rata u Evropi. Znamo osetljivost situacije, ali očekujemo jasno i nedvosmisleno svrstavanje Srbije sa nama, u EU, jer sam svesna da i predsednik Vučić zna da za Srbiju nema druge prave alternative. Ključ svega ovoga i pozicioniranja Srbije prema Zapadu je konačno rešenje dijaloga sa Kosovom, zbog čega snažno guramo francusko-nemački predlog. Ovo će nam dati prostor da se konstruktivno angažujemo i obezbedimo da Srbija bude u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Što se tiče uvreda, ne bih da ih komentarišem jer one govore mnogo o onima koji ih iznose. To ništa nije promenilo u mojim stavovima niti me je sprečilo da kritikujem kada je potrebno.

(Danas, Kosovo onlajn)