Vidovdanske besede u Gračanici i na Gazimestanu: Mitropolit Amfilohije - Nije pitanje koliko nas je, već koliko je časnih i poštenih; Vladika Atanasije: Oni koji odustaju od borbe za Kosovo su gubitnici i kukavice - makar bili i predsednici

Crkva – južno od Ibra, Srpska lista i predstavnici srpske vlasti – pretežno na Severu, ovako bi mogla da izgleda pojednostavljena slika današnjeg Vidovdana sa Kosova. Pet vladika, mitropolit Amfilohije, sveštenici, monasi i monahinje, uz par hiljada vernika, sabrali su se danas, prvo u manastiru Gračanica na liturgiji, a potom na parastosu na Gazimestanu. Današnji Vidovdan, pored govora direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, obeležile su besede umirovljenog vladike Zahumsko-hercegovačkog Atanasije Jevtića sa Gazimestana i mitropolita Amfilohija u Gračanici.

Amfilohije: Tri krsta raspeća, da ne budemo na trećem, nije važno koliko nas je, već koliko je časnih ljudi

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u svojoj besedi nakon jutrošnje liturgije u manastiru Gračanica, govorio je o tri stuba na kojima počiva čovečanstvo, kako je rekao. To su tri krsta raspeća, simboli hrišćanske vere, onog što se događa ljudima. Govorio je o prvom krstu, na kojem je sam Hristos razapet za spas ljudi, drugom krstu, takođe krstu spasenja na kojem je raspet razbojnik pokajnik, i trećem na kojem je razapet razbojnik koji se nije pokajao za svoje grehe. Ovaj deo besede povezao je sa današnjim trenutkom i kosovskim pitanjem.

„Njihovo raspeće je bez spasenja, raspeće bogoubistva i bratoubistva. Tako je bilo i tako jeste i dan danas i ovo naše vrijeme. Sve je u znaku Hristovog groba, njegovog raspeća ali i njegovog vaskrsenja“.

Postoje mnogi koji su na vlasti, a koji su se opredelili za treći krst. „Ima dosta onih koji su i ovde na Kosovu i Metohiji opredeljivali se za zemaljsko carstvo, koji su pljunuli na svoje svete hramove, na grobove svojih predaka, na opredeljenje kneza Lazara, pokorivši se zemaljskom carstvu i oni raspeti na onom trećem krstu, razbojnika nepokajanog

Citirao je Njegoševe stihove o Kosovu kao „grdnom sudilištu“, ali i vaskrsnuću i nadi.

Kosovo je nada, ne beznađe!

„Nadanje se naše zakopalo na Kosovu u jednu grobnicu, ne beznađe! Beznađe je zavladalo onima koji su raspeti na onom trećem, krstu, nepokajani razbojnici, onima koji ne shvataju i ne razumiju ni u ona prošla vremena, ni u ovo naše vrijeme – opredeljenje velikomučenika kosovskog Lazara, kada je dobio knjigu iz Jerusalima od Svjete djeve, kome će se privoleti carstvu zemaljskome, ili nebeskome“, besedio je Amfilohije uz objašnjenje da se gubi duša opredeljujući se za materijalno, te da čitavo srpsko nasleđe na Kosovu počiva na onima koji su se pokajali i nosili drugi krst raspeća, i opredeljenja carstva nebeskog.

Ali, kaže mitropolit, postavljajući pitanje – šta se sa nama dogodilo i događa se i dan danas?! – da postoje mnogi koji su na vlasti i koji nisu na vlasti a koji su se opredelili za treći krst.

„Ima dosta onih koji su i ovde na Kosovu i Metohiji opredeljivali se za zemaljsko carstvo, koji su pljunuli na svoje svete hramove, na grobove svojih predaka, na opredeljenje kneza Lazara, pokorivši se zemaljskom carstvu i oni raspeti na onom trećem krstu, razbojnika nepokajanog. Koliko je bilo našeg naroda koji se bio odrekao Hrista Gospoda posle Drugog svetskog rata“, rekao je mitropolit i pozvao vernike da o tome pročitaju svedočanstva patrijarha Pavla.

Patrijarh, koji je sakupio građu dok je 34 godina bio vladika raško-prizrenski, svedočio je o tome kako su postradali pravoslavni hramovi, od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka tokom komunizma.

„Njihovi plodovi i njihova djela se pokazuju onakvim kakvim se pokazuju“, kaže Amfilohije i dodaje:

„Pa zašto onda da se čudimo ovom što je došlo ako smo se prvi mi odrekli svojih svetinja i odrekli se carstva nebeskoga i bili sledbenici bezbožne bratoubilačke i bogoubilačke ideologije koja je vladala 50 godina, na čelu sa bratoubicom i bogoubicom Josipom Brozom. Koliko ih je bilo takvih, koji su pljuvali na svoju svetinju, odrekli se svoje svetinje“.

Neće pobediti moćnici, pa ni NATO pakt. Svi su bili i prošli. Platiće Bogu cenu i mi i oni

Amfilohije stradanje srpskog naroda posle rata na Kosovu i Metohiji tumači kao „volju Božju da se srpski narod vrati veri i hrišćanskoj ljubavi“, a „ne da bi ga uništio“.

Važno je zato sabranje u hramovima, povratak iskonskom putu svakog čoveka, istakao je mitropolit.

„Sad kažu, vi koji ste se ovde sabrali – vi ste manjina. Nije snaga u broju, nego u Gospodu. Nije pitanje koliko nas je, već koliko je časnih i poštenih ljudi“, kaže Amfilohije.

„Vi ste ono najsnažnije i najmoćnije, putokaz svim evropskim narodima koji su postali nehrišćanski i antihrišćanski“, dodao je, navodeći da je „najnovije antihrišćanstvo“ još opasnije od boljševizma.

„Vlada nasilje nad svijetom. Započelo je ovde na Kosovu i odvija se širom Vaseljene“.

Govorio je i o onome što su zatekli tokom poslednje posete Siriji, i prizorima porušenih hrišćanskih hramova. Mitropolit je ovo današnje nasilje opisao kao nastavak krstaških ratova.

Neće pobediti moćnici, pa ni NATO pakt, rekao je takođe Amfilohije.

„Svi su bili i prošli. Platiće Bogu cenu i mi i oni“, dodaje. Podsetio je na to da „smo svi grešnici“, da su prošla i raspala se razna carstva, od „nacističkog to staljinističkog“, osim preživele raspete crkve.

Važno je da se u oba naroda, kako kaže, umnože ljudi koji vole brata i drugog čoveka i da su takvi ljudi potrebni na Kosovu, te da na veru koja postoji na Kosovu, ostali gledaju kao na osnaženje.

Atanasije: Srbima potrebno čojstvo i junaštvo, ne srebroljublje i samoljublje

U besedi na Gazimestanu umirovljeni vladika Zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić rekao je da su se poklonici okupili na „golgotskom mestu, mestu slave, mestu fizičkog poraza ali duhovne pobede“.

Ovo je mesto pobede i nije jedino, kaže Atanasije, nabrajajući Košare i na Paštrik. Pobedili smo NATO, pobedili smo albansku vojsku u učekovce, i šta je bilo od toga? – i dodaje:

„Nesrećni Milošević, trus i plašljivac, i njegov ministar tadašnji, a sadašnji zloslutni predsednik, oni su kapitulirali u Kumanovu, zato što je u Kumanovu u bici oslobođeno Kosovo pa su ih ovi na to ciljali, ali ono što su potpisali sa ovom odlukom 1244, ni to nisu ispoštovali. Samo pričaju priče“.

Nesrećni Milošević, trus i plašljivac, i njegov ministar tadašnji, a sadašnji zloslutni predsednik, oni su kapitulirali u Kumanovu, zato što je u Kumanovu u bici oslobođeno Kosovo pa su ih ovi na to ciljali, ali ono što su potpisali sa ovom odlukom 1244, ni to nisu ispoštovali. Samo pričaju priče

Kaže da se sve završilo okupacijom Kosova, i da je u pitanju bila nepravedna međunarodna sila, podsetivši na ono što mu je rekao Radovan Karadžić – da se radi „o terorističkoj, okupacionoj organizaciji“.

Podsetio je na stihove „Gazimestan“ Milana Rakića, Miodraga Pavlovića „Kosovo“ i Alekse Šantića „Mi znamo sudbu svoju“.

Borićemo se mi ponovo za oslobođenje našega okupiranoga i zato dolazimo ovde i imamo vere u vaskrsenje

„Defetistima“ je Jevtić nazvao one koji odustaju od borbe za Kosovo:

„To su gubitnici koji su kukavice, makar bili i predsednici države“.

Poraženima je nazvao one koji se bore sa grobovima i ruše crkve, „jer iz groba izlazi Vaskrsenje“ ćemu svedoči Hristova golgota. A za Kosovo kažu: „I ovo je srpska golgota“.

„Mi smo narod sa velikim duhovnim i duševnim rezervama“, kazao je Atanasije, podsećajući na zavete predaka o borbi za svetu zemlju i izgradnju porušenih crkava.

Pozvao je na molitvu i na vaspitanje dece „čojstvu i junaštvu“.

„Junaštvo je da branimo sebe od drugoga, a čojstvo je veće – da branimo druge od sebe“, podsetio je umirovljeni vladika.

Tvrdi da su Srbi to i radili, ali i da ima onih koji nisu (Slobodan Milošević i Aleksandar Vučić).

„Mi smo branili druge od sebe i nismo proganjali, ali ne i onaj bezbožnik kome ništa nije uspelo što je radio, jer nije verovao u Boga. Ovaj njegov ministar isto ne veruje, on to smatra mitologijom. Zamislite stručnjak za neveru, kaže – tamo nema ništa, tamo se ne radi, a ovo što se radi, bolje da ne radi“.

Srebroljublje i samoljublje prepoznaje kod srpskih vođa, i kaže da su im „samo oni i pare važne“.

Umesto toga Srbima je potrebna vrlina koja proizilazi iz čojstva i junaštva.

Podsetio je na nove izreke i stihove – „kadar biti stići i uteći“ i na „strašnom mestu postojati“, navodeći da osim junaštva, važno je da Srbi budu mudri i da se povuku kada treba, a postojanje na strašnom mestu je Kosovo.

Atanasije je podsetio i na nove žrtve posle rata – postradale monahe Haritona i Stefana, čija su tela pronađena posle 1999 obezglavljena, a ubijeni su spasavajući druge.

(KoSSev-NSPM)