Видовданске беседе у Грачаници и на Газиместану: Митрополит Амфилохије - Није питање колико нас је, већ колико је часних и поштених; Владика Атанасије: Они који одустају од борбе за Косово су губитници и кукавице - макар били и председници

Црква – јужно од Ибра, Српска листа и представници српске власти – претежно на Северу, овако би могла да изгледа поједностављена слика данашњег Видовдана са Косова. Пет владика, митрополит Амфилохије, свештеници, монаси и монахиње, уз пар хиљада верника, сабрали су се данас, прво у манастиру Грачаница на литургији, а потом на парастосу на Газиместану. Данашњи Видовдан, поред говора директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, обележиле су беседе умировљеног владике Захумско-херцеговачког Атанасије Јевтића са Газиместана и митрополита Амфилохија у Грачаници.

Амфилохије: Три крста распећа, да не будемо на трећем, није важно колико нас је, већ колико је часних људи

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у својој беседи након јутрошње литургије у манастиру Грачаница, говорио је о три стуба на којима почива човечанство, како је рекао. То су три крста распећа, симболи хришћанске вере, оног што се догађа људима. Говорио је о првом крсту, на којем је сам Христос разапет за спас људи, другом крсту, такође крсту спасења на којем је распет разбојник покајник, и трећем на којем је разапет разбојник који се није покајао за своје грехе. Овај део беседе повезао је са данашњим тренутком и косовским питањем.

„Њихово распеће је без спасења, распеће богоубиства и братоубиства. Тако је било и тако јесте и дан данас и ово наше вријеме. Све је у знаку Христовог гроба, његовог распећа али и његовог васкрсења“.

Постоје многи који су на власти, а који су се определили за трећи крст. „Има доста оних који су и овде на Косову и Метохији опредељивали се за земаљско царство, који су пљунули на своје свете храмове, на гробове својих предака, на опредељење кнеза Лазара, покоривши се земаљском царству и они распети на оном трећем крсту, разбојника непокајаног

Цитирао је Његошеве стихове о Косову као „грдном судилишту“, али и васкрснућу и нади.

Косово је нада, не безнађе!

„Надање се наше закопало на Косову у једну гробницу, не безнађе! Безнађе је завладало онима који су распети на оном трећем, крсту, непокајани разбојници, онима који не схватају и не разумију ни у она прошла времена, ни у ово наше вријеме – опредељење великомученика косовског Лазара, када је добио књигу из Јерусалима од Свјете дјеве, коме ће се приволети царству земаљскоме, или небескоме“, беседио је Амфилохије уз објашњење да се губи душа опредељујући се за материјално, те да читаво српско наслеђе на Косову почива на онима који су се покајали и носили други крст распећа, и опредељења царства небеског.

Али, каже митрополит, постављајући питање – шта се са нама догодило и догађа се и дан данас?! – да постоје многи који су на власти и који нису на власти а који су се определили за трећи крст.

„Има доста оних који су и овде на Косову и Метохији опредељивали се за земаљско царство, који су пљунули на своје свете храмове, на гробове својих предака, на опредељење кнеза Лазара, покоривши се земаљском царству и они распети на оном трећем крсту, разбојника непокајаног. Колико је било нашег народа који се био одрекао Христа Господа после Другог светског рата“, рекао је митрополит и позвао вернике да о томе прочитају сведочанства патријарха Павла.

Патријарх, који је сакупио грађу док је 34 година био владика рашко-призренски, сведочио је о томе како су пострадали православни храмови, од педесетих до деведесетих година прошлог века током комунизма.

„Њихови плодови и њихова дјела се показују онаквим каквим се показују“, каже Амфилохије и додаје:

„Па зашто онда да се чудимо овом што је дошло ако смо се први ми одрекли својих светиња и одрекли се царства небескога и били следбеници безбожне братоубилачке и богоубилачке идеологије која је владала 50 година, на челу са братоубицом и богоубицом Јосипом Брозом. Колико их је било таквих, који су пљували на своју светињу, одрекли се своје светиње“.

Неће победити моћници, па ни НАТО пакт. Сви су били и прошли. Платиће Богу цену и ми и они

Амфилохије страдање српског народа после рата на Косову и Метохији тумачи као „вољу Божју да се српски народ врати вери и хришћанској љубави“, а „не да би га уништио“.

Важно је зато сабрање у храмовима, повратак исконском путу сваког човека, истакао је митрополит.

„Сад кажу, ви који сте се овде сабрали – ви сте мањина. Није снага у броју, него у Господу. Није питање колико нас је, већ колико је часних и поштених људи“, каже Амфилохије.

„Ви сте оно најснажније и најмоћније, путоказ свим европским народима који су постали нехришћански и антихришћански“, додао је, наводећи да је „најновије антихришћанство“ још опасније од бољшевизма.

„Влада насиље над свијетом. Започело је овде на Косову и одвија се широм Васељене“.

Говорио је и о ономе што су затекли током последње посете Сирији, и призорима порушених хришћанских храмова. Митрополит је ово данашње насиље описао као наставак крсташких ратова.

Неће победити моћници, па ни НАТО пакт, рекао је такође Амфилохије.

„Сви су били и прошли. Платиће Богу цену и ми и они“, додаје. Подсетио је на то да „смо сви грешници“, да су прошла и распала се разна царства, од „нацистичког то стаљинистичког“, осим преживеле распете цркве.

Важно је да се у оба народа, како каже, умноже људи који воле брата и другог човека и да су такви људи потребни на Косову, те да на веру која постоји на Косову, остали гледају као на оснажење.

Атанасије: Србима потребно чојство и јунаштво, не среброљубље и самољубље

У беседи на Газиместану умировљени владика Захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић рекао је да су се поклоници окупили на „голготском месту, месту славе, месту физичког пораза али духовне победе“.

Ово је место победе и није једино, каже Атанасије, набрајајући Кошаре и на Паштрик. Победили смо НАТО, победили смо албанску војску у учековце, и шта је било од тога? – и додаје:

„Несрећни Милошевић, трус и плашљивац, и његов министар тадашњи, а садашњи злослутни председник, они су капитулирали у Куманову, зато што је у Куманову у бици ослобођено Косово па су их ови на то циљали, али оно што су потписали са овом одлуком 1244, ни то нису испоштовали. Само причају приче“.

Несрећни Милошевић, трус и плашљивац, и његов министар тадашњи, а садашњи злослутни председник, они су капитулирали у Куманову, зато што је у Куманову у бици ослобођено Косово па су их ови на то циљали, али оно што су потписали са овом одлуком 1244, ни то нису испоштовали. Само причају приче

Каже да се све завршило окупацијом Косова, и да је у питању била неправедна међународна сила, подсетивши на оно што му је рекао Радован Караџић – да се ради „о терористичкој, окупационој организацији“.

Подсетио је на стихове „Газиместан“ Милана Ракића, Миодрага Павловића „Косово“ и Алексе Шантића „Ми знамо судбу своју“.

Борићемо се ми поново за ослобођење нашега окупиранога и зато долазимо овде и имамо вере у васкрсење

„Дефетистима“ је Јевтић назвао оне који одустају од борбе за Косово:

„То су губитници који су кукавице, макар били и председници државе“.

Пораженима је назвао оне који се боре са гробовима и руше цркве, „јер из гроба излази Васкрсење“ ћему сведочи Христова голгота. А за Косово кажу: „И ово је српска голгота“.

„Ми смо народ са великим духовним и душевним резервама“, казао је Атанасије, подсећајући на завете предака о борби за свету земљу и изградњу порушених цркава.

Позвао је на молитву и на васпитање деце „чојству и јунаштву“.

„Јунаштво је да бранимо себе од другога, а чојство је веће – да бранимо друге од себе“, подсетио је умировљени владика.

Тврди да су Срби то и радили, али и да има оних који нису (Слободан Милошевић и Александар Вучић).

„Ми смо бранили друге од себе и нисмо прогањали, али не и онај безбожник коме ништа није успело што је радио, јер није веровао у Бога. Овај његов министар исто не верује, он то сматра митологијом. Замислите стручњак за неверу, каже – тамо нема ништа, тамо се не ради, а ово што се ради, боље да не ради“.

Среброљубље и самољубље препознаје код српских вођа, и каже да су им „само они и паре важне“.

Уместо тога Србима је потребна врлина која произилази из чојства и јунаштва.

Подсетио је на нове изреке и стихове – „кадар бити стићи и утећи“ и на „страшном месту постојати“, наводећи да осим јунаштва, важно је да Срби буду мудри и да се повуку када треба, а постојање на страшном месту је Косово.

Атанасије је подсетио и на нове жртве после рата – пострадале монахе Харитона и Стефана, чија су тела пронађена после 1999 обезглављена, а убијени су спасавајући друге.

(КоССев-НСПМ)