Vesna Rakić Vodinelić: Da nije došlo do promene vlasti sporazum o Kosovu ne bi bio tako brzo zaključen

Vlast počiva na tome što se identifikuje s jednim čovekom, i to metodama koje su prozirne i populističke. Prvo su to bile metode „neko nas prisluškuje“, a sada se govori o mogućem „skončavanju“ iz nepoznatih razloga. Jedini cilj toga je bacanje koske za kafansko-medijsko glodanje. Iz toga ništa dobro ne može da proizađe.

Ovako za „Blic“ Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, stručnjak za građansko i evropsko pravo i zaštitu ljudskih prava, odgovara na pitanje da li je kod nas na delu izgradnja kulta ličnosti. Uvek direktna i kritična, profesorka Vodinelić ukazuje na glavne probleme u stanju demokratije u društvu.

- Dok mi glođemo, napreduje partokratija, a možemo govoriti i o stvaranju kulta ličnosti. Evropsku uniju to mnogo ne interesuje jer joj je prioritet da se sporazumi o Kosovu sprovedu. Ako hoćemo da imamo demokratiju i ljudska prava, mi kao građani moramo za to da se borimo. Utešno je da nas, ipak, niko neće primiti u EU dok ne ispunimo kopenhaške kriterijume, a to znači da moramo imati pravosuđe koje bar na nešto liči, sistemske antikorupcijske mere i demokratske institucije. Ako većina nas to ne razume, naša sudbina će zavisiti od toga koliko će EU biti tvrda u ograničavanju autokratskih poteza vlasti.

Da li smo, s novom vlašću, bliži vladavini prava?

- Ništa se nije promenilo nabolje. Vraćanje sudija koje nisu bile reizabrane trebalo je da bude praćeno hitnim merama, na primer, postupcima razrešenja sudija koji su u međuvremenu krivično osuđeni. Ne znamo da li danas aktivno rade i takve sudije. Ne znamo ni koliko sudija ima u Srbiji, a koliko treba da ih ima. To pokazuje koliko je država neozbiljna.

Imate li utisak da se stvari koje spadaju u sudsku nadležnost rešavaju mimo suda?

- To se događa potpuno otvoreno i bez protivljenja javnosti. Uzmite samo slučaj sa otvaranjem sefova s Titovim stvarima. Za mene je frapantno da je predsednik Srbije oformio komisiju, da je ona otvorila sef, počela da daje neke izjave, počela su nagađanja. To je preuzimanje sudijske funkcije u ruke nekoga ko je totalno nenadležan za to. O pravu svojine odlučuje samo sud, a ne predsednik države ili njegov savetnik. To je uzurpacija sudske vlasti.

Znači, pritisci na pravosuđe?

- U ranijoj vlasti ti pritisci nisu bili tako očigledni. Oni se događaju uglavnom u domenu korupcionaških krivičnih dela i rada Tužilaštva za organizovani kriminal. Niko ne smatra da je potrebno da se objasni kako je moguće da neko iz izvršne vlasti, pa makar bio i prvi potpredsednik Vlade, može da najavljuje hapšenja. Time se dovodi u pitanje verodostojnost kompletnog pravosuđa. Volim i ja da neki tajkun bude u zatvoru, ali to je isključivo pravno pitanje. Znam da je naše pravosuđe loše i da će teško pokušati da vode postupke ako im se ne da dozvola, ali to ipak ne treba da se radi tako besprizorno, uz utisak da pravosuđe ne bi uradilo ništa ako ih ne natera neko ko ima stvarnu moć. Problem je taj što sudije i tužioci na to pristaju. I ne radi se samo o odmazdi prema bivšima, već i o disciplinovanju koalicionih partnera. Nije to izmislio SNS, to se ovde događa dugi niz godina. Način na koji se vlast vrši zasniva se na istom mehanizmu „uceni, preplaši, represiraj“, koji je praktikovao i Milošević. To je jedan fantastično dobro organizovani kontinuitet.

Bili ste inicijator belih listića. Šta danas o tome mislite?

- U pedagoškom smislu ta akcija je bila dobra jer smo pokazali da između stranaka suštinski nema razlika jer ne obraćaju pažnju na politički legitimitet, nego sebe doživljavaju kao vlast i pre nego što na vlast dođu. Politički efekat je bio izbor Tomislava Nikolića. Nisam očekivala da će se zbog toga formirati vlada čiju okosnicu čini SNS, koji je dobio manje glasova. Vlada je do sada učinila dve važne, pozitivne stvari: zaključivanje sporazuma o Kosovu i otvaranje puta pregovorima za članstvo u EU. Da je ostala stara vlast, koja je već počela da pada u dekadenciju, to ne bi bilo tako brzo urađeno. To nisu male stvari, ali nema drugih pomaka, pogotovo na terenu unapređenja demokratije, zaštite ljudskih prava i političkog legitimiteta.

Idu izbori u Beogradu. Da li će Nova stranka, u kojoj ste aktivni, poslušati poziv LDP-a na ujedinjenje opozicije?

- Ako se opozicija ujedinjuje samo na platformi „mi smo protiv njih“, ličiće na ono što se događalo u vreme Miloševića. Sada je situacija drugačija i ne možete tvrditi da je Vučić isto što i Milošević. Milošević je vodio autističnu politiku i ni sa kim nije hteo da razgovara van Srbije. Vučić se ponaša drugačije. On ne samo što razgovara s uticajnim ljudima u svetu već i voli da bude deo svetske elite. To njegovo povezivanje sa svetom svakako neće biti tačka protiv koje se ujedinjujete. Tačku protiv koje se treba ujediniti niko ne pominje, a to je imamo li mi ovde demokratiju u elementarnom smislu. Ujedinjenje ima smisla ako ima pozitivan program.

(Tamara Spaić – Blic)