Весна Ракић Водинелић: Да није дошло до промене власти споразум о Косову не би био тако брзо закључен

Власт почива на томе што се идентификује с једним човеком, и то методама које су прозирне и популистичке. Прво су то биле методе „неко нас прислушкује“, а сада се говори о могућем „скончавању“ из непознатих разлога. Једини циљ тога је бацање коске за кафанско-медијско глодање. Из тога ништа добро не може да произађе.

Овако за „Блиц“ Весна Ракић Водинелић, професорка права, стручњак за грађанско и европско право и заштиту људских права, одговара на питање да ли је код нас на делу изградња култа личности. Увек директна и критична, професорка Водинелић указује на главне проблеме у стању демократије у друштву.

- Док ми глођемо, напредује партократија, а можемо говорити и о стварању култа личности. Европску унију то много не интересује јер јој је приоритет да се споразуми о Косову спроведу. Ако хоћемо да имамо демократију и људска права, ми као грађани морамо за то да се боримо. Утешно је да нас, ипак, нико неће примити у ЕУ док не испунимо копенхашке критеријуме, а то значи да морамо имати правосуђе које бар на нешто личи, системске антикорупцијске мере и демократске институције. Ако већина нас то не разуме, наша судбина ће зависити од тога колико ће ЕУ бити тврда у ограничавању аутократских потеза власти.

Да ли смо, с новом влашћу, ближи владавини права?

- Ништа се није променило набоље. Враћање судија које нису биле реизабране требало је да буде праћено хитним мерама, на пример, поступцима разрешења судија који су у међувремену кривично осуђени. Не знамо да ли данас активно раде и такве судије. Не знамо ни колико судија има у Србији, а колико треба да их има. То показује колико је држава неозбиљна.

Имате ли утисак да се ствари које спадају у судску надлежност решавају мимо суда?

- То се догађа потпуно отворено и без противљења јавности. Узмите само случај са отварањем сефова с Титовим стварима. За мене је фрапантно да је председник Србије оформио комисију, да је она отворила сеф, почела да даје неке изјаве, почела су нагађања. То је преузимање судијске функције у руке некога ко је тотално ненадлежан за то. О праву својине одлучује само суд, а не председник државе или његов саветник. То је узурпација судске власти.

Значи, притисци на правосуђе?

- У ранијој власти ти притисци нису били тако очигледни. Они се догађају углавном у домену корупционашких кривичних дела и рада Тужилаштва за организовани криминал. Нико не сматра да је потребно да се објасни како је могуће да неко из извршне власти, па макар био и први потпредседник Владе, може да најављује хапшења. Тиме се доводи у питање веродостојност комплетног правосуђа. Волим и ја да неки тајкун буде у затвору, али то је искључиво правно питање. Знам да је наше правосуђе лоше и да ће тешко покушати да воде поступке ако им се не да дозвола, али то ипак не треба да се ради тако беспризорно, уз утисак да правосуђе не би урадило ништа ако их не натера неко ко има стварну моћ. Проблем је тај што судије и тужиоци на то пристају. И не ради се само о одмазди према бившима, већ и о дисциплиновању коалиционих партнера. Није то измислио СНС, то се овде догађа дуги низ година. Начин на који се власт врши заснива се на истом механизму „уцени, преплаши, репресирај“, који је практиковао и Милошевић. То је један фантастично добро организовани континуитет.

Били сте иницијатор белих листића. Шта данас о томе мислите?

- У педагошком смислу та акција је била добра јер смо показали да између странака суштински нема разлика јер не обраћају пажњу на политички легитимитет, него себе доживљавају као власт и пре него што на власт дођу. Политички ефекат је био избор Томислава Николића. Нисам очекивала да ће се због тога формирати влада чију окосницу чини СНС, који је добио мање гласова. Влада је до сада учинила две важне, позитивне ствари: закључивање споразума о Косову и отварање пута преговорима за чланство у ЕУ. Да је остала стара власт, која је већ почела да пада у декаденцију, то не би било тако брзо урађено. То нису мале ствари, али нема других помака, поготово на терену унапређења демократије, заштите људских права и политичког легитимитета.

Иду избори у Београду. Да ли ће Нова странка, у којој сте активни, послушати позив ЛДП-а на уједињење опозиције?

- Ако се опозиција уједињује само на платформи „ми смо против њих“, личиће на оно што се догађало у време Милошевића. Сада је ситуација другачија и не можете тврдити да је Вучић исто што и Милошевић. Милошевић је водио аутистичну политику и ни са ким није хтео да разговара ван Србије. Вучић се понаша другачије. Он не само што разговара с утицајним људима у свету већ и воли да буде део светске елите. То његово повезивање са светом свакако неће бити тачка против које се уједињујете. Тачку против које се треба ујединити нико не помиње, а то је имамо ли ми овде демократију у елементарном смислу. Уједињење има смисла ако има позитиван програм.

(Тамара Спаић – Блиц)