Vesna Pešić: Srbija da uvaži realnost postojanja Kosova kao države

U Srbiji je zavedena partijska diktatura bazirana na monopolu stranaka na komade države. To znači da su nam državu rasturili, da je gotovo i nema.

Ovu konstataciju iznosi u razgovoru za “Novosti” Vesna Pešić, sociolog, političarka sa dugim stažom i poslanica u Skupštini Srbije. Svoju tvrdnju ovako obrazlaže:

- Pogledajte kadrovsku politiku, javna preduzeća... Tamo se guraju nestručni ljudi koji nikome ne odgovaraju. U socijalizmu su direktori bili odgovorni za rad preduzeća, a sada, u navodnoj demokratiji, rade šta hoće jer “priznaju samo partijski sud”. Ovde se uvodio kapitalizam pod uslovom da ostane monopol tih istih na državu, samo ne više jedne partije, nego državu sada razvlači 25 partija.

* Vidite li neku političku opciju koja može da uradi više i bolje? Postoji li uopšte šansa da se pojavi nova politička snaga ili ličnost “koja obećava”?

- I kada bi se neko novi pojavio, postojeći pretendenti bi ga blokirali. Spasioca neće biti, toliko smo naučili. Umesto da uzalud čekamo, mogli bismo da napravimo korak napred tako što bismo znali za koga glasamo. Ko će s kim u koaliciju dobro je da se zna unapred. U Hrvatskoj su na izbore izašle dve velike koalicije - levog i desnog centra, i tačno se znalo ko je gde. Mi ne znamo kako će se stranke uobličiti i povezati posle izbora, a mislim da bi se ljudi lakše opredelili ako ne bi kupovali “mačku u džaku”.

* Ko su “članovi političke mafije” koju ste nedavno označili kao veliku opasnost?

- Pod tim podrazumevam sve partijske glavešine i gazde koji su zaštićeni i ne odgovaraju pred sudom, makar koliko kršili zakon, makar koliko štete nanosili društvu i državi. Prijave protiv njih se ne razmatraju, nego se bacaju u koš. Društvo u kome postoje takve privilegije surovo je i nepravedno i, naravno, mafijaško, jer mafija živi izvan i iznad zakona.

* Šta zamerate aktuelnoj vlasti?

- Kako šta im zameram? Pa ovo što vam objašnjavam dešavalo se za vreme njihove vladavine, a ništa nisu uradili da se razbije partijska i uvede moderna i pravna država. Ništa nisu uradili da se unapredi sistem upravljanja, nego vlada liči na skup kozaka koji se dovikuju SMS porukama. Pa, gde to ima!? Privatizacija je bila bez ikakve kontrole. Koliko radne snage je uništeno? Ministri troše pare kako stignu, pa onda kažu - “platiću kaznu”, ali ne pomisle da bi mogli dati ostavku za kršenje zakona i bacanje para ove sirotinje. Koliko još treba da vam nabrajam?

* Šta bi za Srbiju značio dolazak naprednjaka na vlast?

- Nemam ja nikakve iluzije ni o njima, i zato sve i izgleda veoma loše. Ne mislim da je SNS išta bolja, ali mislim da onaj ko je loše upravljao treba da bude kažnjen. To je način da se prave korekcije. Politika bez odgovornosti je samovolja, koju građani ne mogu da spreče jer su slabi i nemoćni.

* Nedavno ste rekli da ste najbliži opciji “belog listića”, praktično bojkotu izbora. Zašto?

- Što više informacija dobijamo, što nas više uvaže stranke koje traže glasove, što ima manje mistike, to su manje šanse da se građani odluče za bele glasove. Što stranke od nas više skrivaju svoje namere, to je više šansi da građani bace prazan listić. Najviše revolta stvara bezočna podela plena i komadanje države radi stranačkih interesa. Smatram da bi, posle ovolike kritike u javnosti, trebalo doneti zakon u Skupštini, pre ovih izbora, kojim bi se zabranilo takvo ponašanje. Ako to ne učine, onda će mnogi bacati prazne listiće, što nije isto što i bojkot izbora. Beli glas je protestni stav, jer se naši vladari prave ludi, prave se da nas ne čuju kada im sto puta govorimo da nećemo da se vlast i javna dobra komadaju.

* Imate li utisak da je Srbija, odnosno njena kompletna politička elita, konačno formulisala cilj kome težimo? Da li je to bespogovorno Evropska unija? Ima li uopšte alternative?

- Možda sam nešto propustila, ali nisam videla da se elita negde dogovara i formuliše ciljeve Srbije. Bilo bi dobro da ima više dogovora. Sada kada je očigledno da ćemo dobiti status kandidata za članstvo u EU, što je za mene veoma lepa vest, hoću da verujem da smo prelomili. Doskora smo očekivali i više - datum za početak pregovora. No, pošto Srbija ide dosta sporo, važno je da nismo stali i da se dalje krećemo ka EU. A oni koji misle da Srbija uvek treba da ide mimo sveta i svog okruženja, greše i nanose joj štetu.

* Gde je prava mera između cilja zvanog EU i želje po imenu Kosovo?

- Ako baš hoćete, ta mera bi bila da Srbija uvaži realnost postojanja Kosova kao države, i da se tako i ponaša, ali da ne mora formalno to da prizna. Ali ako Srbija bude zatvarala oči pred činjenicom da su se Albanci oslobodili srpske uprave koja nije bila dobra, i da nismo jedini koji su zbog takvih razloga izgubili teritoriju, onda to za nas ne bi bilo dobro. Podsećam da je Nemačka izgubila istočnu Prusku, a u tom kraju je rođen najveći nemački filozof Imanuel Kant. Srbija je profućkala Kosovo zbog svoje nesposobnosti da integriše Albance kao ravnopravne Srbima, i to zna svaki naš građanin. Kada se Srbin zapita koliko ima simpatija za Albance, samo će mu se reći zašto smo izgubili Kosovo. Ne mogu se čuvati teritorije ako se ne čuvaju ljudi koji tu žive.

* Šta mislite o predlozima DSS da Srbija Evropskoj uniji i NATO kaže “ne” i da proglasi neutralnost, okrene se Rusiji...

- Pa to je politika 19. veka, oni žive u dubokoj prošlosti. Rusi su se digli na noge i traže demokratiju, a mi treba da sledimo Putina i njegove “petrol-bogataše”. Nemam ništa protiv Rusa, ali ako pogledate ko danas odlučuje na našem kontinentu, to nisu Rusi nego zapadne zemlje. Sve bivše republike Jugoslavije su to shvatile, i na njih se oslonile, pa i Kosovo, samo Srbija to ne razume. Ona plaća danak svojim predrasudama, a onda se žali da je gubitnik. Pa kad igraš na pogrešne karte partija se ne može dobiti.

* Zašto nisu ispunjena obećanja posle 5. oktobra?

- Zato što se nastavilo po starom. Politika se ne bavi svojim poslom - rešavanjem problema, nego služi jednima za bogaćenje, a drugima da nas vuku za nos s nekakvim večnim nacionalnim interesima, kojima kraja nema. Kad se reši Kosovo, onda će da pređu na Bosnu, sve dok nas ne unište, jer se stvarni problemi gomilaju i život postaje nepodnošljiv. Ljudi malo shvataju da preko tih tobožnjih nacionalnih pitanja elita sedi na grbači naroda, koji ne može da diše od muka i problema. Ponekad mi se čini da se nikada nećemo opametiti i krenuti napred. Dosta je bilo “državnih i nacionalnih interesa”, hoćemo konkretne interese ljudi koji žive u ovom društvu i perspektivu za sve.

* Da li vas neke stranke ubeđuju da budete na njihovoj listi za izbore? Da li ćete se zaista povući iz aktivnog bavljenja politikom? 

- Već godinama nisam stranački aktivna. Da vas podsetim, bila sam jedini predsednik stranke koji je dobrovoljno napustio funkciju i prepustio je drugome. Smatrala sam da je dovoljno da šest godina vodim stranku i da to treba da pokuša neko drugi. Ja se nigde ne povlačim, ostajem ono što jesam i dalje ću raditi koliko mogu i umem. A ta mesta ne moraju biti samo partije.

* Da li uslove koje nam postavlja EU vidite kao ucene?

- Ne, jer za sve zemlje postoje kriterijumi koje moraju da se ispune ako žele da uđu u klub Evropske unije, od koga ne postoji bolji. Naravno, kriterijumi se prilagođavaju zemljama. Neke nisu morale da ispunjavaju “haški uslov” jer nisu bile u ratu, a mi jesmo. Nisu ucene ni ako se traži od nas da uredimo sudstvo. Zar to nije naš interes?

* Kada biste sumirali, kako biste ocenili vaš politički angažman? Da li biste ponovo stavljali glavu u torbu kao devedesetih? Šta biste savetovali mladima koji ulaze u politiku?

- Ne mislim da samstavljala glavu u torbu, nisam osećala strah, niti je meni neko pretio. Sada je moda da političari pričaju kako im se sprema likvidacija, drže čitave privatne vojske kao obezbeđenje, jer je to sada pitanje prestiža i važnosti. Ako ti niko ne preti, ti si niko i ništa. Ako sebi dozvolim da budem slobodna, ako baš hoćete, pitam se kako se kod nas za politiku odlučuju tako nestabilni i veoma čudni ljudi, da ne kažem nešto gore. Smatram da sam imala sreću da mogu da pomognem društvu u kome živim, a koliko sam pomogla, to drugi treba da kažu. Znam da su me neki građani razumeli, i to mi je dovoljno. Nemam nameru da bilo šta sumiram i pravim bilanse jer se ne spremam ni za kakav put, ni za kakve oproštaje. Ostajem tu gde sam.

Ljiljana Begenišić

(Večernje novosti)