Весли Кларк: Не постоје никакве паралеле између интервенције НАТО у СРЈ и руске инвазије на Украјину. Русија делује без ограничавања, убија цивиле, ради се о ратном злочину

 Не постоје никакве паралеле између интервенције Северноатлантске алијансе (НАТО) у некадашњој Савезној Републици Југославији и руске инвазије на Украјину”, изјавио је Весли Кларк, пензионисани генерал и бивши главнокомандујући европских снага НАТО-а у време операције Савезничка сила, која је трајала од краја марта до почетка јуна 1999.

У интервјуу за Глас Америке русија-украјина-интервенција-паралеле-србија-балкан Кларк образлаже да је Алијанса војну акцију против СРЈ покренула после више месеци преговора са тадашњим југословенским врхом, који је предводио  Слободан Милошевић, коначно пропалих у француском Рамбујеу.

Томе су, како подсећа, претходили репресија над албанским живљем на Косову, протеривање стотина хиљада Албанаца из њихових домова и сукоби војно-полицијских снага са припадницима Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Разочаравајуће је видети људе који, на улицама Србије, демонстрирају у корист Русије. Очигледно не желе да увиде хуманитарну катастрофу која се догађа. Или су лоше информисани – или пак, на неки начин, политички мотивисани

“То је потпуно другачије од онога што се догађа у Украјини. У тој земљи није било никаквог прогона. Једноставно, Русија жели ту земљу и делује без ограничавања – убијајући цивиле. Ради се о ратном злочину, јер Русија покушава да прегази и контролише једну државу, или макар да у потпуности промени њену актуелну владу. Разочаравајуће је видети људе који, на улицама Србије, демонстрирају у корист Русије. Очигледно не желе да увиде хуманитарну катастрофу која се догађа. Или су лоше информисани – или пак, на неки начин, политички мотивисани”, истиче Весли Кларк.

Некада високо позиционирани војни званичник поздравио је то што су балканске државе подржале осуду руске агресије на Украјину.

„Могуће је да господин Александар Вучић и српске власти још траже средњи пут – да уживају подршку Русије, али и да се усмере ка чланству у Европској унији и већој економској интеграцији са Европом. Можда су мислили да гласање неће имати неки велики значај“, оценио је он.

Резултат рата у Украјини биће оштрија подела у Европи: „И мислим да ће Србија морати да се определи – хоће ли постати изолована и економски осиромашена представница Русије или ће се придружити Западу и напредовати.„

Коментаришићи „непријатељских држава“ које је објавила Русија, међу којима су Северна Македонија и Црна Гора, кађе да их днекле штити чињеница да су те две државе чланице НАТО-а. С

„С друге стране, њихове службе безбедности требало би да буду на опрезу. У њима постоји знатан руски утицај, на овај или онај начин, који се врши преко компанија попут Гаспрома, интереса повезаних са природним или економским ресурсима. Ако верујемо у међународни поредак заснован на правилима да спорове треба решавати мирним путем, или пак да земље треба да имају право да изаберу политичко опредељење – онда је потребно да подржимо Запад“, казао је Кларк.

За њега нем сумње да Русија жели да маргинализује НАТО, сломи лидерску улогу Сједињених Држава и у том процесу преузме контролу над Украјином: „Конфликт је био неизбежан. Последица је десетогодишњег плана господина Путина. Једини начин на који се могао избећи је да се Украјина предала. Да је, на пример, председник Зеленски поднео оставку и рекао: ‘У реду је, можете да преузмете моју земљу!’”

Он је нагласио да руски спор са Украјином и Алијансом нема никакву суштину: „Док се НАТО није проширивао, земље источне Европе тражиле су да се придруже, јер су страховале од Русије. Током тог процеса ми смо заправо позвали Русију да уђе у НАТО – што је она одбила. Онда смо, уместо тога, предложили да ужива посебан статус кроз Оснивачки акт НАТО-а и Русије – који би јој омогућио посебне могућности консултација са Алијансом. Међутим, Русија је тиме била незадовољна – јер је желела да има право вета.“

Русија сматра да јој припадају земље источне Европе.

Одговарајући на питање о учинку санкција, Кларк је оценио да су показале изненађујућу ефикасност: „Али, наравно, санкције имају и повратни ефекат, тако да су и друге земље њима индиректно погођене. Дакле, то може бити и предност за господина Путина. Ипак, довољно су штетне када је вољан да запрети евентуалном употребом нуклеарног оружја.“

Жртве НАТО интервенције

Током интервенције, према подацима Фонда за хуманитарно право, за сада јединим релевантним извором којим се може располагати, именом и презименом потврђено да је у НАТО нападима живот изгубило укупно 758 људи: 205 цивила српске националности, 220 цивила албанске националности, 28 цивила ромске и других националноти, 30 припадника Ослободилачке војске Косова и 275 припадника Војске Југославије и МУП-а Србије, наводи Институт за европске послове.

На територији Косова страдало је 488 људи, у Србији 260, у Црној Гори 10 особа.

(Данас)