Veći porez na veće plate?

Vlada razmatra mogućnost uvođenja privremenog solidarnog poreza, prema kojoj bi bogatije stanovništvo plaćalo više poreze, najavila ministarka finansija Diana Dragutinović. Reč je o porezu na lična primanja onih za koje država utvrdi da su po nekom kriterijumu bogati. Država razmatra i pretvaranje starih dugova preduzeća u udeo u vlasništvu.

Ministarka finansija Diana Dragutinović nagovestila je mogućnost uvođenja privremenog solidarnog poreza, prema kojoj bi bogatije stanovništvo plaćalo više poreze.

"Nije reč o porezu na luksuz ili imovinu, već o porezu na lična primanja onih za koje država utvrdi da su po nekom kriterijumu bogati", objasnila je ministarka.

Reforma poreza na dohodak znači da se u potpunosti mora odustati od ideje o "sintetičkom oporezivanju građana".

"Naša ideja je da zakon učinimo jednostavnijim i da uvedemo dvosistemski porez - najmanje dve poreske stope za dve vrste građana", rekla je ministarka finansija.

Dragutinovićeva je ocenila da su sve različite ideje koje se razmatraju u fazi testiranja, kako bi se videlo kakve će efekte da proizvedu.

Premijer Mirko Cvetković objasnio je da ideja o uvođenju ovakve vrste poreza odražava nastojanje Vlade da se drži principa solidarnosti i da obezbedi da se plate i penzije ne smanjuju, a da "dođe do određenog prebacivanja većih troškova na one bogatije".

Tri milijarde evra za tekući platni deficit

Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je da će Srbiji u ovoj godini biti potrebno najmanje tri milijarde evra za finansiranje tekućeg platnog deficita, ukoliko on bude iznad 18 odsto BDP-a, koliko je iznosio u 2008. godini, dok će za pokrivanje deficita budžeta biti potrebno mnogo manje sredstava.

Jelašić je podsetio da se u 2009. godini očekuje znatno manji priliv stranih investicija, zbog čega bi deficit tekućeg platnog bilansa mogao da se poveća i zbog toga se mora naći izvor njegovog finansiranja, a to je kredit od MMF-a.

"Povećanje deficita tekućeg platnog bilansa automatski znači pritisak na kurs dinara, što je razlog više da Srbija uzme kredit od MMF-a", naglasio je Jelašić.

Guverner je ocenio da će prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om za Vladu Srbije najvažnije biti da ne pogreši u projekcijama makroekonomskih pokazatelja.

Jelašić je dodao da u ovoj godini za naplatu dospeva oko četiri milijarde evra duga privatnog sektora prema inostranstvu i dodao da tek predstoje pregovori sa inostranim poveriocima i supervizorima da se refinansiraju dugovi domaćih kompanija i banaka.

Preskupa birokratija

"Država je svesna da ima preskupu birokratiju. Moguće je smanjiti broj ljudi, plate, popraviti performanse javnih preduzeća koja su rupe bez dna i kojima se veoma loše upravlja, rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Da bi se preduzeća rasteretila starih dugova, Vlada najavaljuje nove mere-međusobne kompenzacije, zamenu starog duga za ulog države u kapitalu kompanije, a za preduzeća koja ne budu mogla da se privatizuju, rešenje će biti traženje strateškog partenera uz dokapitalizaciju.

"MMF je došao da pomogne oko najvažnijeg pitanja, a to je stabilnost kursa. Ako devizni kurs ne ostane stabilan, imaćemo problem pošto su svi naši dugovi u devizama, a prihodi u dinarima, tako da bismo otišli u neku vrstu bankrotstva", smatra ekonomista, Dana Popović.

(RTS)