Večernje novosti: U Beogradu izložba dveju Albanki o zločinima nad Albancima u Podujevu

IZLOŽBA dveju Albanki o zločinima nad Albancima u Podujevu, koja bi trebalo da se održi u Beogradu, uoči Svetog Nikole, 18. decembra, predstavlja provokaciju i brutalnu propagandu. Ovakav događaj neće doprineti pomirenju, već će dodatno uvećati nesporazume, jer je za približavanje dvaju naroda potrebno reći istinu i o zločinima nad Srbima. To se ne čini.

Ovako sagovornici „Novosti“ komentarišu najavljenu izložbu fotografija kosovskih umetnica Sarande i Jehone Bogojevci, koje su rekonstuisale događaj iz marta 1999, kada je smrtno stradalo 19 žitelja Podujeva, albanske nacionalnosti.

Izložba, čiji će domaćin biti Kulturni centar Beograda, otvara i pitanje da li bi Srbi mogli da u Prištini organizuju izložbu o masakru srpskih žetelaca u Starom Grackom, ili o ubistvu dečaka na Bistrici u Goraždevcu, masakru srpske dece u kafiću „Panda“ u Peći, o pogromima i egzodusima od 1999. godine do danas...

- Ovaj događaj je provokacija. S obzirom na okolnosti i teror nad Srbima na KiM ovakve izložbe treba da se uslove organizovanjem izložbi o stradanju našeg naroda - kaže za „Novosti“ istoričar Miloš Ković. - Treba predstviti stradanja od 1999. do danas, da ne kažem od 1878, ili iz 1912, ili izložbe o progonu Srba sa Kosova u Jugoslaviji. Takav događaj trebalo bi organizovati ne samo u Prištini, nego i u Tirani koja je danas centar Albanaca sa Kosova. Nisam siguran da je to moguće.

Saučešće žrtvama nasilja uvek se podrazumeva bez obzira na naciju i religiju, ističe naš sagovornik, i zalaže se za suočavanje sa zločinima nad civilima.

- Ali mora se reći da je skandalozan odnos albanske većine na KiM prema Srbima koji danas tamo žive u getima. Strašno je i ćutanje Albanaca o trgovini organima Srba. Na Kosovu danas imamo segregaciju Srba, ali o tome se ne priča...

Organizovanje izložbe u Beogradu o zločinima nad Albancima, prema mišljenju istoričara Momčila Pavlovića, predstavlja višestruki problem:

- Pomirenje je neophodno i biće ga pre ili kasnije, ali nema pomirenja bez istine, razgovora i komunikacije. I Srbi i Albanci moraju da se suoče sa sopstvenom istinom, što znači da je potreban celovit pristup zločinima na Kosovu.

Pavlović upozorava da bi ljudi koji žele da pacifikuju i relaksiraju odnose Srba i Albanaca morali da znaju da izvlačenje jednog zločina povlači i priču o drugom zločinu.

Pavlović pita - da li je uopšte zamislivo da Srbi u Prištini ili širom Kosova organizuju izložbe u kojima su prikazani zločini nad našim narodom.

- Ako žele da prikažu zločine nad Albancima u Podujevu, onda bi organizatori trebalo da naprave istu takvu izložbu u Prištini o zločinima u Starom Grackom, Peći, Prizrenu... Gde su Srbi iz Metohije danas? Nisu sigurno otišli na odmor. U Dušanovom gradu danas se Srbi mogu nabrojati na prste jedne ruke. Anuliraju se rezultati etničkog čišćenja, a ističu zločini na drugoj strani. Organizatori imaju odgovornost i moraju biti svesni da prikazujući jedan zločin otvaraju niz problema.

Pavlović smatra da bi trebalo organizovati izložbu o zločinima na Kosovu i Metohiji od 1999. do danas i taj projekat bi trebalo da bude predstavljen i u Prištini, Beogradu, Vašingtonu, Briselu... kako bi se i zapadni svet upoznao sa onim što se Srbima dešavalo u poslednjih 14 godina.

Sociolog Ljubiša Despotović smatra da ova izložba ni na koji način neće doprineti pomirenju Srba i Albanaca.

- Ovo je propaganda albanskog režima i pritisak da se Srbi prikažu kao narod zločinačke prošlosti - ističe on.

Naš sagovornik smatra da spremnost da se takav događaj organizjuje u Beogradu ne pokazuje našu demokratičnost i otvorenost nego nemar da se zaštitimo od brutalne propagande.

LIK ADEMA JAŠARIJA NA DORĆOLU

IZLOŽBA u Kulturnom centru Beogarada neće biti prva albanska izložba u srpskoj prestonici. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, 2008, u galeriji „Kontekst“ na Dorćolu održana je izložba savremene albanske umetnosti. Tada je prikazan digitalni print sa likom Adema Jašarija, nekadašnjeg vođe OVK, sučeljenog sa Vorholovim Elvisom Prislijem. To je izazavalo proteste i negodovanja. Izložba je održana i u Novom Sadu bez incidenata.

A u Crnoj Gori, na Cetinjskom bijenalu 2004, albanski umetnik Albert Heta izveo je rad „Ambasada Republike Kosovo - Cetinje, Srbija i Crna Gora“. Na zgradu bivšeg poslanstva Kraljevine Srbije postavljeni su tabla, grb i zastava Albanije. Posle velikog medijskog pritiska i pošto je rad i fizički oštećen, uklonjen je sa izložbe.

(Večernje novosti)