Viši sud u Beogradu doneo odluku - kralj Petar Drugi Karađorđević zvanično rehabilitovan

Kralj Petar Drugi i zvanično rehabilitovan

Poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević pravosnažno je rehabilitovan pošto je Viši sud u Beogradu utvrdio da je kralj bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga.

Odluka o rehabilitaciji doneta je 10. jula, a pravosnažna je postala 22. avgusta, rekla je Tanjugu portparolka suda Tanja Koljenšić.

Petar Drugi Karađorđević je inače i poslednji Karađorđević kojem su bila oduzeta građanska prava i konfiskovana imovina.

Viši sud u Beogradu je ranije rehabilitovao njegovu majku kraljicu Mariju i njegovog sina princa Aleksandra Karađorđevića, kao i decu kneza Pavla – princezu Jelisavetu Karađorđević i preminulog Nikolu Karađorđevića.

U saopštenju Višeg suda u Beogradu precizira se da je Petar Drugi Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ kojim je kralju oduzeto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina ništav od trenutka donošenja, 8. marta 1947. godine.

Istom odlukom ništavim su proglašene i sve pravne posledice te odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da je Petar Drugi Karađorđević bio žrtva progona i nasilja političke i ideološke netrpeljivosti, koji je vršila tadašnja vlast prema nepodobnim licima, što svedoči o njenoj autoritarnoj izjavi, prirodi i potrebi da se nametne ideologija vladajuće klase, navodi se u odluci suda.

Dalje se dodaje da je Ukazom iz 1947. godine kralj Petar Drugi Karađorđević bio lišen osnovnih ljudski prava i sloboda kao što su pravo na državljanstvo, pravo glasa i pravo na imovinu.

Sud podseća da su to sve prava i slobode garantovane međunarodnim konvencijama i deklaracijama, međunarodnim aktima o slobodama i pravima koje je usvojila Republika Srbija.

Petar Drugi Karađorđević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970.

Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945.

Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je 11 godina kada je posle smrti oca postao kralj i tek 21 kada je izgubio vlast.

Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo, koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar.

Na čelu Namesništva je bio knez namesnik Pavle Karađorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković.

Prema sporazumu Tita i dr Ivana ŠSubašića, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo.

To namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju.

Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.

Karađorđevići su inače podneli zahtev za povraćaj imovine krajem januara 2014.

Oni su tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreja.

Večernje novosti: Rehabilitovan kralj Petar Drugi

POSLEDNjI jugoslovenski monarh, kralj Petar Drugi Karađorđević pravosnažno je rehabilitovan, saznaju "Novosti" u Višem sudu u Beogradu. Kako je potvrđeno za naš list, rešenje o rehabilitaciji doneto je još 10. jula, ali se čekao zakonski rok od mesec dana da li će biti žalbe na ovu odluku.

Pošto žalbi nije bilo, kralj se može i zvanično smatrati neosuđivanim. On je ujedno i poslednji Karađorđević kome su vraćena građanska prava, čast i ugled.

Zastupnik prestolonaslednika Aleksandra, Đorđe Đurišić očekuje da ovih dana dobie i zvanično pravosnažno rešenje o rehabilitaciji:

- Tužilaštvo je odmah reklo da se neće žaliti, pa smo znali da će kralj i formalno biti rehabilitovan ove jeseni, ali nismo znali tačan datum. Početkom septembra ćemo jedan primerak rešenja o rehabilitaciji dostaviti Agenciji za restituciju. Tako će postupak odlučivanja o našem zahtevu za povraćaj imovine naslednicima Karađorđevića moći da se nastavi.

Zahtev za rehabilitaciju kralja Petra i njegovog sina Aleksandra zastupnici porodice podneli su 2. februara ove godine. Rehabilitacija je bila sudska, a ne zakonska. To znači da sud nije morao da odlučuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za rehabilitaciju, već samo da donese rešenje, budući da su zakonom iz 2001. Karađorđevići već rehabilitovani. Te godine je ukinut Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947, kojim je porodici Karađorđević oduzeto državljanstvo i imovina. Ukaz je potpisao dr Ivan Ribar, lični prijatelj Josipa Broza Tita.

Prestolonaslednik Aleksandar rehabilitovan je prvi, odlukom sudije Predraga Vasića, 8. jula. Samo dva dana kasnije, sudija Snežana Savić Sabljić donela je i rešenje o rehabilitaciji njegovog oca. Ova odluka do danas nije obelodanjena jer su zastupnici porodice čekali da postane pravosnažna.

Zahtev za rehabilitaciju podnet je, inače, na zahtev Agencije za restituciju, koja je prošlog oktobra tražila pravosnažna rešenja o sudskoj rehabilitaciji za kralja i prestolonaslednika. To je zakonski uslov za povraćaj imovine za sve građane, pa i za kraljevsku porodicu.

Petar II Karađorđević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970. Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945.

Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je tek 11 godina kada je, posle smrti oca, postao kralj, i tek 21 kada je izgubio vlast. Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar. Na čelu je bio knez namesnik Pavle Karađorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković.

Posle vojnog puča protiv kneza Pavla i vlade Cvetković-Maček, koji su doneli odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, Petar Drugi, u to vreme sedamnaestogodišnjak, proglašen je punoletnim. Građane je u jednom trenutku iznenadio glas koji čita proglas: "Odlučio sam da uzmem u svoje ruke kraljevsku vlast. Namesnici koji su razumeli opravdanost moje odluke, sami su podneli ostavke... Moja verna vojska i mornarica već izvršavaju moja naređenja. Pozivam Srbe, Hrvate i Slovence da se okupe oko krune..."

Međutim, u zemlji je vladao samo 19 dana, pošto je 14. aprila odveden u izbeglištvo nakon napada sila Osovine na Jugoslaviju. Prvo je emigrirao u Grčku, pa u Jerusalim, zatim u Egipat, i na kraju u Englesku, gde je završio školovanje na Kembridžu.

Tokom rata je najpre podržavao pokret Dragoljuba Draže Mihailovića, a kada su se saveznici preorijentisali na partizanski pokret, i kralj je pod pritiskom pozvao pristalice da stupe u NOVJ. Prema sporazumu Tita i dr Ivana Šubašića, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo.

Namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju. Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.

Šezdesetih godina Aleksandar Drugi se preselio u SAD, gde je i preminuo. U Americi je navodno imao firmu koja je propala, a mediji su spekulisali da je živeo od nasledstva svoje majke Marije i pomoći emigracije. U bolnicu "Sen Kler", u Njujorku, primljen je 18. februara 1970. Bolovao je osam meseci i tamo mu je presađena jetra. Umro je od zapaljenja pluća i drugih komplikacija posle transplantacije.

Sahranjen je pod imenom Petar Petrović u manastiru Svetog Save, u Libertivilu, gradiću od 20.000 stanovnika, blizu jezera Mičigen. Na istom groblju sahranjen je i vladika Nikolaj Velimirović. Iza sebe je ostavio naslednika, sina Aleksandra, rođenog iz braka sa suprugom Aleksandrom, i blisku prijateljicu Milicu Anđelković, poznatiju kao Mici Lou.

Posmrtni ostaci poslednjeg kralja preneti su u zemlju 17. januara 2013. i sahranjeni sa posmrtnim ostacima drugih Karađorđevića, u Crkvi Svetog Đorđa, na Oplencu.

RASPRAVA O IMOVINI U OKTOBRU

Karađorđevići su podneli zahtev za povraćaj imovine krajem januara 2014. Oni su tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreja. U zahtevu se nalaze: kompleks Belog i Kraljevskog dvora, kuće u beogradskim ulicama Patrijarha Dimitrija 52, Kralja Aleksandra 24, Krunskoj 7 i Sarajevskoj 37, kuća u Aberdarevoj 1 (nasledstvo kraljice Marije), livade kod Sokobanje i nameštaj, umetnine, skulpture, srebrnina...

- Rasprava o zahtevu za povraćaj imovine dinastiji Karađorđević biće održana početkom oktobra, a odluku očekujemo u decembru, eventualno u januaru - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. - Beli dvor, po zakonu, kao zaštićeno kulturno dobro, neće biti vraćen, a što se tiče ostale imovine, videćemo tokom rasprave.

PRINCEZA JELISAVETA: POBEDILA PRAVDA

Konačno je dostignuta pravda, prva je reakcija kneginje Jelisavete Karađorđević, kćerke kneza Pavla, na vest o rehabilitaciji kralja Petra:

- Vreme je bilo da svi Karađorđevići budu rehabilitovani. I sama sam proglašena kriminalcem sa 11 godina, a brat i ja smo rehabilitovani prošle godine. Sada je vreme da zaboravimo prošlost i da idemo dalje. Pobeda pravde je najvažnija u jednoj zemlji koja pretenduje da bude mudra demokratija.

BEĆKOVIĆ: NAJTRAGIČNIJI MONARH

SRPSKO pravosuđe je rehabilitovalo svog poslednjeg, najmlađeg i najtragičnijeg kralja, kaže za "Novosti" Matija Bećković, akademik i član Krunskog saveta:

- Onog koji je 1941. bio najslavniji evropski kralj, koji je bacio rukavicu u lice Hitleru i otišao u London, kao centar borbe protiv fašizma, kada je, kako je to rekao Slobodan Jovanović, Velika Britanija bila usamljena u borbi za pravdu. Doživeo je da, zahvaljujući toj istoj Britaniji, ostane i bez krune i bez otadžbine. I eto, posle 70 godina se vratio i na Oplenac, pored svog oca, i u Beograd, kod svog sina.

(Večernje novosti)