Večernje novosti: 20. septembra biće održane dve parade - "Trans prajd" i "Parada ponosa"

SRBIJA ove godine neće imati jednu "Paradu ponosa", već dve! "Trans prajd" koji će okupiti trans-osobe, odnosno oni koji su promenili pol ili se osećaju zarobljeni u svom telu (transvestiti), biće održan 20. septembra u Pionirskom parku u Beogradu. I dok će učesnici "gej parade" šetati centralnim gradskim ulicama, učesnici "trans prajda", kako je najavljeno, samo će stajati u parku između Predsedništva, Skupštine Srbije i Skupštine grada.

"Trans prajd" je planiran za isti dan kada se završava "Nedelja ponosa" i održava gej parada, pa je već sad sigurno da će dodatno zagrejati ionako užarenu atmosferu. Kriminolog Zlatko Nikolić strahuje da bi bezbednost ovoga puta mogla da bude ugrožena još više nego ranije, jer u okolnostima u kojima se nalazi Srbija, "obični građani" nemaju sluha za tu vrstu problema:

- To je samo dolivanje ulja na vatru i pitam se kome treba tako nešto, kada ionako imamo potencijalnih bezbednosnih problema zbog velikog broja migranata?! To je i dodatni trošak, jer treba platiti angažovanje policije. Postoje i drugi načini da se takvi problemi reše, jer oni se ionako rešavaju zakonima, donetim u skupštini, a ne na ulici. Ne traba nečiji osećaj inferiornosti, makar mu ga nametnuli i drugi, prenositi na socijalnu sferu - kaže Nikolić.

"Trans prajd" je već izazvao polemike, mada do njega ima već mesec dana. Ultradesničarske organizacije su se već pobunile na društvenim mrežama, dok su novu paradu podržali neki poslanici, poput Branka Ružića (SPS) i Borislava Stefanovića (DS).

Zašto transeksualne osobe protestuju? Glavni razlog je, kako kažu, diskriminacija i nedostatak propisa koji bi im olakšao život. Država već neko vreme razmišlja o donošenju zakona o promeni pola zbog praktičnih problema s kojima se sreću ne samo transrodne osobe koje se podvrgnu operaciji, već i matičari. Posle promene pola, osoba obično menja i ime, i, shodno pravosnažnoj sudskoj odluci u vanparničnom postupku, matični broj. Problemi nastaju ako je bila u braku i ima decu i zajedničku imovinu (nedavni slučaj majora VS Helene). Ona za tren može da ostane bez svega.

U Srbiji nema propisa koji regulišu ova pitanja. Prema rečima Milice Novaković, šefa matične službe Savskog venca, najvećeg matičnog područja na Balkanu, bilo je slučajeva da osoba želi da ostane u braku, ali pošto istopolni brakovi kod nas nisu dozvoljeni, to je nemoguće. Nejasno je šta se onda dešava sa decom, jer je i u njihovim dokumentima potrebno promeniti podatke roditelja, pa ispada da su rođena u gejzajednici. Pravnici nemaju odgovor ni na pitanje da li bi deca oca koji više nije Jovan nego Jovana mogla da naslede njegovu imovinu.

Ustavni sud je pre izvesnog vremena dao preporuku matičarima da ne komplikuju promenu ličnih podataka transrodnih osoba. To, međutim, ne uklanja pravne probleme.

- Najbolje bi bilo da se ova pitanja reše zakonom - kaže Novaković.

Vesna Zorić, predsednica UG "Egal", koje je zastupalo majora Helenu i koje će sa Gej-lezbijskim info centrom (GLIC) organizovati "Ponos trans osoba", objašnjava:

- Promena JMBG i oznake pola u ličnim dokumentama moguća je tek posle potpunog prilagođavanja pola rodnom identitetu, koje uključuje redovne posete psihijatrijskom timu, uzimanje hormonalne terapije i hiruršku intervenciju. Ako su pre toga osobe bile u braku, brak se prekida i sledi gubitak bilo kog prava iz bračne zajednice (podela imovine, starateljstva...).

Kada su, međutim, u pitanju osobe koje samo uzimaju hormonalnu terapiju ili su delimično prilagodile telo svom rodnom identitetu, njihov status ostaje pravno neregulisan: nema mogućnosti promene JMBG-a i ostaju bez pravne, zdravstvene i socijalne zaštite.

DESETAK OPERACIJA GODIŠNjE

POL godišnje u Srbiji promeni šest do devet osoba, a zahtev podnese njih dvadesetak. U poslednje dve decenije, prema podacima LGBT udruženja, 150-200 ljudi u našoj zemlji podvrglo se toj operaciji.

(Večernje novosti)