Vasilij Nebenzja: Nelegitimna agresija NATO na SRJ predstavlja okidač za današnje destruktivne tendencije na Balkanu

 NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je grubo kršenje međunarodnog prava i otvoreno nepoštovanje najveće vrednosti civilizacije – ljudskog života, rekao je Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama, u intervjuu za "Politiku".

Prema članu 51 Povelje UN, upotreba sile je dozvoljena samo uz odobrenje Saveta bezbednosti ili u samoodbrani, ali SB nije o Jugoslaviji doneo nikakvu odluku. Nije se radilo ni o samoodbrani.

"Nezavisna međunarodna komisija za Kosovo", koja je imala zadatak da istraži posledice NATO bombardovanja Jugoslavije iz 1999, objavila je dokument pod naslovom "Izveštaj o Kosovu". Ovu komisiju su stvorili sami zapadnjaci, ali čak je i ona intervenciju nazvala "nelegalnom ali opravdanom, što je vrhunac cinizma".

Nezavisna međunarodna komisija za Kosovo", koja je imala zadatak da istraži posledice NATO bombardovanja Jugoslavije iz 1999, objavila je dokument pod naslovom "Izveštaj o Kosovu". Ovu komisiju su stvorili sami zapadnjaci, ali čak je i ona intervenciju nazvala "nelegalnom ali opravdanom, što je vrhunac cinizma

Izgovor za NATO intervenciju pružila je inscenacija u Račku iz januara 1999. Ubijeni militanti, nastavlja Nebenzja, bili su preobučeni i predstavljeni kao civilne žrtve. Iste metode zapadnjaci koriste i danas. Tako je bilo i u ukrajinskoj Buči, koja je označila kraj pregovora sa Rusijom.

Rukovodstvo zemalja članica NATO nije snosilo odgovornost za kršenje normi o upotrebi sile, ni za kršenje međunarodnog humanitarnog prava, kaže Nebenzja. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, koji je imao puna ovlašćenja da istraži zločine NATO, odlučio je da to pitanje gurne pod tepih.

Umesto istrage, formiran je Komitet, koji nije bio predviđen nikakvim poslovnikom MKSJ. Ovaj Komitet je došao do neočekivanog zaključka: da povodom napada na Jugoslaviju međunarodno pravo nije dovoljno jasno. Sve to je bilo u cilju svrgavanja nepoželjne vlasti i širenja svog uticaja na Balkan.

Zapadne delegacije, ističe Nebenzja, otvoreno pokušavaju da iskoriste svetsku organizaciju, a to čak i ne kriju. To dokazuje i pokušaj Francuske da ometa sednicu SB povodom 25. godišnjice agresije NATO, kao i promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine o "genocidu" u Srebrenici.

Zapadnjacima je nezgodno da se prisećaju svojih prošlih grehova, ističe Nebenzja. Za njih je to "stvar prošlosti". Ali, to je apsurdno, jer temu "Kosova" stalno razmatra SB, u vezi sa degradacijom situacije na terenu.

"Zapadne delegacije se prave da je alarmantna situacija na Kosovu nastala sama od sebe. Zapravo, upravo nelegitimna agresija NATO predstavlja okidač za današnje destruktivne tendencije na Balkanu", istakao je Nebenzja.

Zapadne delegacije se prave da je alarmantna situacija na Kosovu nastala sama od sebe. Zapravo, upravo nelegitimna agresija NATO predstavlja okidač za današnje destruktivne tendencije na Balkanu

Razlog za pokušaje da se ova tema zaobiđe je banalni strah, koji se vidi i na licima članova zapadnih delegacija kada se njihove zemlje pominju u vezi sa agresijom. I sam Zapad shvata da će pre ili kasnije morati da odgovara za te zločine. Za Rusiju, kako navodi, ova pitanja nisu zatvorena.

Lobiranje za rezoluciju Generalne skupštine još je jedan primer pokušaja Zapada da iskoristi osećanja bosanskih muslimana i i da pokori Srbe u BiH. To pitanje, koje trenutno promoviše Zapad, predstavlja destruktivnu inicijativu koja može da izazove eksploziju na Balkanu.

Na pitanje o ulozi Nemačke u događajima na Balkanu, koja je tokom Drugog svetskog rata počinila najteže zločine u ljudskoj istoriji, Nebenzja kaže da je Nemačka pokušavala da igra istorijsku ulogu na Balkanu.

Najnoviji primer za delatnost "visokog predstavnika" u BiH, Nemca Kristijana Šmita, koji pokušava da sprovede interese Nemačke. Uloga Nemačke u sponzorisanju nacrta rezolucije o "genocidu" u Srebrenice ukazuje na nameru Berlina da se učvrsti u Evropi kao centar moći. Nemačka u tome primenjuje sve metode, pa i zloupotrebu istorijske tragedije naroda BiH.

Jugoslavija je samo vrh ledenog brega

Kako podseća ruski diplomata, genocid je definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida iz 1948, kao pokušaj da se uništi čitava nacionalna, etnička, rasna ili verska skupina.

Što se tiče straha zapadnih diplomata, poput Borelja ili Blinkena, koji su pobegli sa zasedanja Ministarskog saveta OEBS-a u Skoplju, Nebenzja kaže da za to postoje dva razloga. Prvi je da se plaše razotkrivanja delovanja NATO, jer shvataju da je Jugoslavija samo vrh ledenog brega. Ako se to razotkrije, neminovno će se otvoriti pitanja Iraka, Avganistana, Libije, Sirije ili Jemena.

Kao posledica toga, javlja se drugi razlog: podrivanje njihovog ugleda u svetu, koji će otvoriti i ozbiljnu diskusija u njihovim zemljama. Da li njihovi narodi, pita se Nebenzja, žele da budu nesvesni saučesnici u zločinima svojih vlada? Da li oni žele da sponzorišu krvave krstaške ratove 21. veka i vojne avanture u koje ih uvlače njihove vlasti?

Poslednji primer su događaji u Ukrajini, navodi diplomata, koje vlade niza zemalja članica NATO koriste radi povećanja vojnih budžeta, pre svega na račun sopstvenog stanovništva i smanjenja društveno značajnih projekata.

Na pitanje da li postoje one članice u UN koje žele da poštuju međunarodno pravo, Nebenzja kaže da je takva pretežna većina čovečanstva. Većinu u UN čine suverene, razumne zemlje, od kojih se mnoge dobro sećaju vremena zapadnog kolonijalizma i osećaju potrebu da brane svoje nacionalne interese. Svet pamti i doprinos koji je Sovjetski Savez dao podršci nacionalno-oslobodilačkim pokretima.

Rusija gleda u budućnost

To znači da će se SAD, ako je međunarodno pravo pogodno za zapadne zemlje, rado pobrinuti da se ono poštuje. U suprotnom, pokušavaju da ga svedu na nulu, izmišljajući svoja pravila koja predstavljaju kao univerzalna

Sa većinom u UN Rusiju povezuje otvoren, ravnopravan i pragmatičan dijalog. Ali zapadne zemlje nisu spremne za to, smatra Nebenzja. Njihovo rukovodstvo je sada zahvaćeno strateškim slepilom, usled čega Zapad ne traži kompromise, već postavlja ultimatume.

Zapadni državnici često tvrde da su posvećeni vladavini prava, ali u praksi međunarodno pravo, ili kako oni vole da kažu - poredak zasnovan na pravilima - tumače u zavisnosti od političkih interesa.

Odgovarajući na pitanje zašto se sporazumi koje je podržao Savet bezbednosti UN ne sprovode, poput Dejtonskog sporazuma iz 1995, Minskog sporazuma iz 2015, normalizacija odnosa Beograda i Prištine koja je bezuspešno preneta u Brisel, Nebenzja navodi da je nakon završetka Hladnog rata američka dominacija na svetskoj sceni dala SAD lažni osećaj da im je sve dozvoljeno. Kao krajnji rezultat, Vašington je izgubio poštovanje prema međunarodnom pravu.

"Otuda potiče i lukavi koncept poretka zasnovanog na pravilima", dodao je Nebenzja. "To znači da će se SAD, ako je međunarodno pravo pogodno za zapadne zemlje, rado pobrinuti da se ono poštuje. U suprotnom, pokušavaju da ga svedu na nulu, izmišljajući svoja pravila koja predstavljaju kao univerzalna."

On ističe da se to vrlo dobro vidi na primeru Rezolucije 1244 SB UN o KiM. Vašington otvoreno kaže da je rezolucija zastarela i krši je na svaki mogući način. Najočigledniji su priznanje nezavisnosti "Kosova" i naoružavanje pokrajine

On ističe da se to vrlo dobro vidi na primeru Rezolucije 1244 SB UN o KiM. Vašington otvoreno kaže da je rezolucija zastarela i krši je na svaki mogući način. Najočigledniji su priznanje nezavisnosti "Kosova" i naoružavanje pokrajine.

U slučaju BiH, Zapad je jednako bahat, naglašava Nebenzja. Nakon što SB UN nije podržao rusko-kineski nacrt rezolucije o imenovanju Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH u julu 2021, zapadne zemlje su izjavile da rezolucija SB nije uopšte obavezna.

Nasuprot tome, Rusija zagovara poštovanje međunarodnog prava, i to ne selektivno, već u celini.

Govoreći o predlozima nekih zemalja da se Nemačka i Japan uključe u stalno članstvo SB UN, Nebenzja kaže da se od predstavnika Nemačke i Japana redovno čuju ambiciozne izjave o njihovim pretenzijama na stalno mesto u SB UN, ali da ih Rusija ne podržava.

"Ovde je od značaja moralna dimenzija pitanja", rekao je Nebenzja, "s obzirom na rezultate Drugog svetskog rata. Ilustrativno je što ove zemlje u Generalnoj skupštini UN glasaju protiv nacrta rezolucije o neprihvatljivosti veličanja nacizma, i to, zamislite, u naše doba. Pamtimo da Japan još uvek nije priznao svoju odgovornost za pokretanje agresije tokom Drugog svetskog rata na Dalekom istoku. Te stvari nemamo pravo da zaboravimo, između ostalog i zato što je Sovjetski Savez platio pobedu u Velikom Otadžbinskom ratu životima 27 miliona svojih građana."

Drugi važan faktor je, dodaje Nebenzja, prevelika zastupljenost zapadnih zemalja u Savetu. Tamo ih je već previše. Sve zapadne delegacije glasaju u okviru blokovske discipline. Zašto bi se onda u SB primale one koje će se potpuno rukovoditi odlukama Vašingtona ili Brisela?“

Rusija gleda u budućnost i jedna je od najdoslednijih pristalica uključivanja u SB zemalja u razvoju. Raduje to što nas tokom posebnih međuvladinih pregovora o reformi Saveta apsolutna većina zemalja podržava. Savetu su potrebni novi nezavisni glasovi iz Afrike, Azije i Latinske Amerike.

(Politika-RT)