Грчка: Сириза победила на ванредним парламентарним избпорима са 35,47 одсто гласова; Алексис Ципрас - Грчки народ нам је дао јасан четворогодишњи мандат за борбу

Грци су данас већином гласова на ванредним парламентарним изборима поново указали поверење бившем премијеру и лидеру левичарске Сиризе Алексису Ципрасу који је у победничком говору поручио сународницима да им предстоји тежак посао за опоравак земље.

Сириза је освојила 35,47 одсто гласова у односу на опозициону Нову Демократију која је добила 28,09 одсто поверења, показали су резултати на основу 99,44 одсто пребројаних гласова.

Ципрас ће тако, други пут ове године, поново добити мандат за формирање владе. У првим оценама исхода гласања, страна штампа не крије изненађење подршком коју је Ципрас добио трећи пут ове године.

На основу 92 одсто пребројаних гласова, Сириза је освојила 35,54 одсто гласова, а конзервативна Нова демократија 28,03 одсто, обавило је Министарство унутрашњих послова.

Сириза ће на основу ових резултата имати 145 од укупно 300 места у парламенту, а Нова демократија 75.

На трећем месту по броју гласова је Златна зора са 6,95 одсто освојених гласова, односно 18 посланика, а следи Пасок са 6,27 одсто који ће имати 17 представника у скупштини.

Комунисти су освојили 5,59 одсто и имаће 15 места у скупштини, Потами 4,12 одсто и 11 посланичких места.

За њима су Независни Грци, коалициони партнер Сиризе у претходној влади, који су освојили 3,67 одсто гласова односно 10 посланичких места, најавили су да ће поново ући у коалицију са Сиризом.

"Од сутра ујутру, формираћемо владу са Алексисом Ципрасом као премијером", рекао је њихов лидер Панос Каменос.

У парламент још улази, по први пут, и Унија центра, са 3,40 одсто гласова и девет посланичких места, док новоформирани блок Народно јединство Панајотиса Лафазаниса, који се отцепио од Сиризе, није прешао цензус од три процента.

Одзив на изборима је био 55,4 одсто, док је на јануарским изборима био 63,6 одсто.

Британски "Гардијан" наводи да је очигледно да Ципрас има такав ниво политичке трајности који би мали број људи предвидео, а да велики део грчког друштва показује невероватно стрпљење према њему.

Алексис Ципрас: Грчки народ нам је дао јасан четворогодишњи мандат за борбу

Ципрас је, у првом обраћању по проглашењу победе поручио да је Сириза добила нов четворогодишњи мандат за опоравак земље, али да он неће доћи помоћу магије, већ помоћу тешког рада.

"Постигли смо огромну победу, то је народна победа. Жестоко смо се борили. Грчки народ нам је дао јасан четворогодишњи мандат за борбу", рекао је Ципрас обраћајући се ватреним присталицама у центру Атине.

"У Европи данас, Грчка и грчки народ постали су синоним за отпор и достојанство и ова борба ће се наставити још четири године", истакао је Ципрас.

"Чекају нас тешкоће, али смо такође на чврстом тлу. Из те битке нећемо се опоравити магијом, већ само са тешким радом", поручио је лидер Сиризе.

Ципрас је, на трећем кључном гласању ове године, после избора у јануару и референдума у јулу - поново изашао као победник.

Док се претходних недеља чинило да ће избори бити неизвесни, испоставило се да се лидер Сиризе "само лагано прошетао", пише британски лист.

Немачки "Зидојче цајтунг" оцењује да је Ципрас учинио незамисливо: прихватио пакет штедње и не само да је политички преживео, већ је са Сиризом освојио нов мандат.

Грчка већ има искуства са политиком штедње. Први пакет помоћи је 2011. године коштао власти шефа Пасока Јоргоса Папандреуа, а други Антониса Самараса из Нове демократије. Ципрас је, међутим, преживео.

"Сириза наставља примену споразума са кредиторима"

Сириза ће применити споразум који је претходно постигнут са међународним кредиторима, рекла је портпаролка Сиризе Олга Геровасили.

- Биће ово четворогодишња влада са снажном парламентарном већином која ће применити програм који је обећала - рекла је она Ројтерсу.

Сириза ће, како је додала, наставити тешке преговоре са кредиторима, увиђајући да је то почетак борбе.

Грчка: Према првим резултатима на превременим парламентарним изборима Сириза води са 35,07 одсто гласова, следи Нова демократија са 28,64 одсто и Златна Зора са 7,32 одсто гласова

АТИНА - После пребројавања 50 одсто гласова са данашњих превремених избора у Грчкој, по званичним резултатима води левичарска и до августа владајућа странка Сириза, са 35,54 одсто гласова. Сириза тиме добија 144 места међу укупно 300 посланика Скупштине Грчке, док би јој за самосталну власт било потребно бар још седам места.

На другом месту по званичним резултатима које вечерас објављује Министарство унутрашњих послова, налази се конзервативна Нова демократија са 28,07 одсто гласова и 75 посланичких места.

Трећа је, како се по предизборним анкетама и очекивало, неонацистичка партија "Златна зора" са 7,2 одсто гласова и 19 посланичких места.

Тек четврти је некада владајући социјалистички ПАСОК са 6,4 одсто гласова и 17 посланичких места, пета је Комунистичка партија Грчке са 5,5 одсто гласова и 15 посланичких места, а шеста центристичка странка "То потами" са 3,8 одсто гласова и 10 посланичких места.

Са 10 посланичких места је и десничарска партија "Независни Грци" - коалициони партнер Сиризе у донедавној влади, која је освојила 3,7 одсто гласова.

Следи маргинална странка деснице која постоји деценијама и повремено улази у Скупштину - "Савез центриста" са 3,51 одсто гласова и десет посланичких места.

Улазак у Скупштину за шта је изборни праг три одсто, није известан за летос отцепљену фракцију Сиризе - "Народно јединство" 2,8 одсто, док је пет странака још мањих од ње, освојило по мање од једног процента гласова.

На данашњим изборима је, по досадашњим подацима, гласало свега 54,7 одсто бирача што је десетак процената мање него на претходним, јануарским који су такође били превремени и једни од избора с најмањим одзивом гласача у историји Грчке.

Празних и неважећих листића је било свега 2,44 одсто.

Веома мала излазност на изборима у Грчкој

АТИНА - Први подаци са биралишта у Грчкој, где се данас одржавају превремени парламентарни избори, показују да је излазност слаба, што указује на умор гласача који већ трећи пут ове године излазе на бирачка места.

До поднева је на једном биралишту у центру Атине гласало само 37 од укупно 530 регистрованих гласача, а на другом само 51 од 512, рекли су за Ројтерс званичници на тим гласачким местима.

Грчка телевизија ЕРТ је објавила да је на једном биралишту у предграђу Атине у прва три сата од почетка гласања, у седам сати изјутра по локалном времену, гласало тек 25 гласача.

Право гласа има 9,8 милиона Грка, гласачка места се затварају у 19 сати по локалном времена, а коначни резултати се очекују сутра ујутро, пренела је агенција АФП.

Судећи према анкетама, исход ће бити неизвестан с обзиром на "мртву трку" у гласовима које Грци намеравају да дају радикално левичарској Сиризи и конзервативној Новој демократији, али ко год да победи - имаће ограничен простор за маневрисање.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, односно око 38 одсто, колико је потребно да би освојила већину у парламенту од 300 посланичких места, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

Након што му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцепала на два дела пошто се радикално левичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднео оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

Анкета: Сириза води

Левичарска странка Сириза води са 32 одсто од укупног броја гласова на ванредним парламентарним изборима, који се данас одржавају у Грчкој, показала је прва излазна анкета.

Највећи Сиризин ривал, конзервативна Нова демократија, је друга са подршком 29,6 одсто бирача, преноси Спутњик.

Следи десничарска партија Златна зора са 6,8 одсто, Комунистичка партија има 6,5 одсто, док је ПАСОК добио 6,2 одсто гласова, а проевропска Потами 4,8 одсто гласова.

Лидери обећали промене

Лидери највећих грчких странака, Алексис Ципрас из Сиризе и из Нове демократије, после данашњег гласања на превременим посланичким изборима, обећали су "нову еру и промене".

Бивши премијер левичарске Сиризе који је на власти био од фебруара до августа, изразио је уверење да ће победити на изборима и рекао да ће "његова будућа влада" бити "борбена".

Ципрас је рекао да ће наставити са истом "одлучношћу и пожртвовањем" да "добија битке" за остваривање права грчког народа.

Ципрас је пред новинарима који су га дочекли на гласачком месту, изгледао уверен у победу. По последњим анкетама, његова Сириза има малу предност у односу на Нову демократију.

Анкете, које су показале да је два дана пред изборе двадесетак одсто од 9,9 милиона гласача било неопредељено или би могло да апстинира, указују да је исход избора неизвестан и да победник неће имати довољно гласова да сам формира владу.

Вођа конзервативаца Вангелис Меимаракис је после гласања изјавио да ће Грцима вратити поверење ако победи, наводећи да је породица стуб друштва.

Грчка је од 2009. године четири пута излазила на парламентарне изборе и променила шест влада. Ове године је двапут имала превремене изборе, а летос и референдум о споразуму с повериоцима о мерама штедње.

Право питање на данашњим изборима јесте да ли ће победник моћи да издржи на власти дуже од Сиризе, која је владала седам месеци.

По свему судећи, за формирање владе биће потребна бар тропартијска коалиција, до чега би врло лако могло да се дође уз помоћ две мале центристичке проевропске странке.

Девет странака би могло да уђе у Скупштину Грчке, у којој чврсто остаје и ултрадесничарска, неонацистичка Златна зора која је на јануарским изборима била трећа по броју гласова и још се котира добро.

Ванредни парламентарни избори у Грчкој - гласачка места отворена до 16 часова

У Грчкој су јутрос у шест сати отворена биралишта, на којима ће на ванредним парламентарним изборима гласати више од 9,8 милиона Грка који имају право гласа.

Гласачка места ће бити отворена до 16 сати, а коначни резултати се очекују сутра ујутро, пренела је агенција АФП.

Судећи према анкетама, исход ће бити неизвестан с обзиром на "мртву трку" у гласовима које Грци намеравају да дају радикално левичарској Сиризи и конзервативној Новој демократији, али ко год да победи - имаће ограничен простор за маневрисање.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, односно око 38 одсто, колико је потребно да би освојила већину у парламенту од 300 посланичких места, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

Након што му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцепала на два дела пошто се радикално левичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднео оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца - Сиризе и Нове демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

(Танјуг-Срна-Бета)