Valentin Incko: Savest mi je nalagala da nametnem zakon o negiranju genocida, kako bi se rešio nedostatak pravnog okvira za problem govora mržnje

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko saopštio je da je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida kako bi se rešio nedostatak postojećeg pravnog okvira, koji ne nudi adekvatan odgovor za problem govora mržnje, saopšteno je iz Kancelarije Visokog predstavnika u BiH (OHR).

Taj govor mržnje, kako se navodi, manifestuje se kroz negiranje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, pa čak i kada su za te zločine već donete pravosnažne presude domaćih i međunarodnih sudova.

„Nedostatak priznanja, odgovornosti i pravne zaštite za žrtve masovnih zločina i sistematskih zlostavljanja ima pogubne posledice po društvo“, ističe se u saopštenju.

Visoki predstavnik u BiH, navodi se dalje, smatra da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam, odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina, onemogućavaju društvima da se suoče sa zajedničkom prošlošću, predstavljaju ponovno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom produžavaju nepravdu i ugrožavaju međuetničke odnose.

„Sve ovo izaziva frustracije, društvo čini hronično bolesnim i onemogućava preko potrebno pomirenje. Naravno, sve to sprečava izgradnju mirne i uspešne budućnosti Bosne i Hercegovine“, navodi se u saopštenju.

Incko je ocenio da su građani BiH dugo čekali da njihovi izabrani predstavnici sami zakonski urede ovo veoma ozbiljno pitanje, ali da je svako nastojanje u tom pravcu bilo blokirano.

„Tokom tog perioda situacija se pogoršavala, a sada već izmiče kontroli. Pojedini politički lideri otvoreno veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince, uz iznošenje raznih teorija zavere, negiraju da se genocid u Srebrenici uopšte i dogodio, a pojedini građani slede njihove signale i narativ“, naglasio je Visoki predstavnik u BiH.

Dodao je da se „dugo nadao da će ljudskost i zdrav razum prevladati“, ali da je, umesto toga, desila se „eskalacija veličanja ratnih zločinaca i osporavanje pravosnažnih presuda Haškog tribunala“.

„Osim što takvo ponašanje predstavlja izrugivanje vladavine prava, duboko sam uveren da je to sejanje semena za potencijalne nove sukobe. Stoga smatram da je sada nužno urediti materiju zakonskim rešenjima“, naveo je Incko.

On je istakao da nametanje ovog zakona nema veze sa kolektivnom krivicom, već individualnom odgovornošću, pojašnjavajući da unapred želi odbaciti eventualne manipulacije kako su ove zakonske izmene usmerene protiv jednog, drugog ili trećeg naroda.

Incko je istakao da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi „dobri narodi“.

„Nema loših naroda. Ovo su zakonske izmene za relaksiranje i rasterećenje svih naroda i gradjana BiH. Osobe osudjene za stravične zločine ne bi trebalo veličati, one ne bi trebale imati javni prostor u slavu njihovih imena, niti murale oslikane u njihovu čast, bez obzira za koga ili protiv koga su se borili“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, prepoznavanje krivice pojedinaca omogućava ljudima da se oslobode tereta prošlosti i krenu u lepšu budućnost.

„Mladim ljudima, rodjenim posle rata, svakodnevno se krade bolja budućnost nauštrb krvave prošlosti. Svi postaju žrtve verbalnog rata oko interpretacije poslednjeg rata i to mora prestati. Važno je razumeti da bez istine nema pravde, a bez pravde nužno potrebnog pomirenja“, istakao je Visoki predstavnik u BiH.

Visoki predstavnik, koga 1. avgusta na toj funkciji menja Nemac Kristijan Šmit, naveo zbog čega je na kraju mandata posegnuo za bonskim ovlašćenjima.

„Savest mi nalaže da nemam pravo da okončam mandat dok se veličaju pravosnažno osuđeni ratni zločinci. Nemam pravo da ignorišem presude Haškog tribunala, koji je uspostavio Savet bezbednosti UN, a zadužen sam za civilnu primenu mira“, naveo je Incko.

Prema njegovim rečima, od donošenja pravosnažne presude „arhitekti zla, (bivšem predsedniku RS) Radovanu Karadžiću, intenzivno radim na projektu suočavanja sa ratnom prošlošću da bi se, kroz proces suočavanja sa istinom, stiglo do traženja i davanja oprosta“.

Dodao je da bi po njegovom projektu, Srebrenica, koja je već svetski prepoznata po genocidu, trebalo da bude svetski prepoznata i po oprostu.

„Inspiraciju za tu ideju sam pronašao u majci Hatidži Mehmedović, koja je u srebreničkom genocidu izgubila sve bliske članove svoje porodice, oba sina, supruga, još 34 člana porodice, a bila je spremna pružiti i pružala je ruku oprosta“, kazao je Incko.

Nažalost, dodao je on, kada je od Narodne skupštine Republike Srpske, početkom ove godine, tražio da ponište odlikovanja koja su dodelili pravosnažno osuđenim za ratne zločine, narodni poslanici su većinom glasova to odbili, istovremeno potvrđujući ispravnost odluke koja je ranije doneta.

„Gotovo sve šanse koje sam dao domaćim vlastima da se ograde od ratnih zločinaca odbačene su. Stoga, kao moralnu obavezu, prema građanima koji su pretrpeli strahote rata, kao i dug prema mladim ljudima u ovoj zemlji rođenim nakon rata, odlučio sam da iskoristim bonska ovlašćenja i intervenišem u krivično zakonodavstvo, što je garancija da ubuduće neće biti moguće nekažnjeno veličati ratne zločince i prekrajati istorijske činjenice“, naglasio je Incko, dodavši da BiH ima pravo na univerzalne civilizacijske vrednosti.

Visoki predstavnik Valentin Incko u petak je „bonskim ovlaštenjima“ nametnuo zakon o zabrani negiranja i kažnjavanja genocida.

(Beta)

Videti još: Neposredno pred istek mandata, Valentin Incko nametnuo zakon kojim se u BiH „zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici“ 

Nezavisna međunarodna komisija koju predvodi Gideon Grajf objavila izveštaj: Nije bilo genocida u Srebrenici