Вацлав Клаус одлаже потписивање Лисабонског уговора

Правни стручњаци трагају за начином да се у Лисабонски уговор унесе одредба да Повеља о основним правима не важи за Чешку, као што тражи њен председник Вацлав Клаус, а да се при том текст уговора не промени толико да би изнова морао да буде ратификован у државама чланицама ЕУ, пише "Фајненшел тајмс".

Чешки председник, одавно познат по својим евроскептичним ставовима, последња је препрека за ступање на снагу Лисабонског уговора.

Клаусов захтев је послат правним стручњацима како би одредили да ли изузеће Чешке из одредбе Повеље може да се одобри и под каквим условима.

"Фајненшел тајмс" пише да ће уколико то буде захтевало враћање читавог уговора на поновну ратификацију, владе чланица ЕУ одбацити Клаусов захтев.

И чешки премијер Јан Фишер одбацио је могућност да Клаусов захтев врати Лисабонски уговор на понову ратификацију.

Клаус сматра да Чешка треба да тражи изузеће из Повеље о основним правима јер би, према његовим речима, потомци Судетских Немаца протерани из Чехословачке после Другог светског рата могли на основу Повеље да траже повраћај имовине.

Већина стручњака одбацује страховања чешког председника као неоснована.

Клаус је раније објаснио да је поставио услов Унији јер се плаши да би Немци, позивајући се на Повељу, могли да заобиђу чешке судове и преко европски судова остваре право на повраћај конфисковане имовине.

Председник Чешке ће пре потписивања Уговора захтевати снажне и обавезујуће гаранције ЕУ да тим уговором неће бити угрожена постојећа имовинска права.

Портпарол чешког председника рекао је да Клауса не може задовољити декларација слична оној коју је ЕУ усвојила да би умирила ирска страховања да Уговор неће утицати на неутралност, порезе и закон о абортусу.

Пољски председник Лех Качињски потписао је минулог викенда Лисабонски уговор, који доноси реформу европских институција, чиме је Чешка остала једина од 27 земаља чланица Уније која још није ратификовала тај документ.

Сва поглавља Повеље о основним правима су обавезујућа за све земље ЕУ изузев за Велику Британију и Пољску, чији су приговори усвојени.

Британија се противила појединим одредбама попут широко дефинисаног права на штрајк радника, који је био предмет бројних сукоба током осамдесетих година, док је Пољска желела гаранције да због примене споразума неће морати да мења своје породичне и обичајне законе.

Председник Чешке пренео је шведском премијеру Фредрику Рајнфелту, чланици која председава Саветом министара ЕУ и председнику Европског парламента Јежију Бузеку да инсистира на томе да Чешка попут Пољске и Велике Британије буде изузета из примене Повеље основних права која је саставни део Лисабонског уговора. 

Предложени Уговор требало би да омогући реформу и јачање европских институција, јасније дефинише однос Европске комије и Европског парламента и уведе бројне измене које би омогућиле Унији да боље одговори на бројне спољнобезбедносне и геополитичке изазове.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо затражио је од чешког премијера Јана Фишера да пронађе решење које би омогућило да његова држава што пре ратификује Лисабонски споразум, како би могао да ступи на снагу до краја године.

"Подстакао сам премијера Фишера да нађе решење за проблеме који још увек нису разјашњени на унутрашњем плану и да о томе разговара са представницима Шведске, која тренутно председава Европској унији, са којима смо, такође, у контакту, тако да омогући ступање споразума на снагу до краја године", изјавио је Барозо након састанка са Фишером.

"Надамо се да неће бити додатних препрека у овом тренутку, имајући у виду да је чешки парламент већ одобрио споразум", рекао је Барозо, пренела је агенција Ројтерс.

(РТС)