Уставне надлежности председника Србије

БЕОГРАД - Грађани Србије данас у другом кругу председничких избора бирају новог шефа државе који, како прописује Устав Србије, изражава државно јединство земље и представља Србију у земљи и иностранству.

Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије, пише у Уставу Србије, донетом 2006. године.

Према Уставу, председник поставља и опозива указом амбасадоре Србије на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања.

Такође, у надлежности председника је и да Скупштини Србије предлаже кандидата за председника Владе пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа, а предлаже парламенту носиоце функција.

Председник Републике указом проглашава законе у складу с Уставом, а то је дужан да учини најкасније у року од 15 дана од изгласавања закона, односно седам дана ако је закон донет по хитном поступку или да закон, уз писмено образложење, врати Скупштини Србије на поновно одлучивање.

Ако парламент одлучи да поново гласа о закону који је председник Републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика, а председник Републике је дужан да прогласи поновно изгласани закон.

Ако председник Републике не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине.

Председник Републике бира се на непосредним изборима, тајним гласањем, а изборе за председника расписује председник Скупштине Србије 90 дана пре истека мандата председника, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.

Председник Србије не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Мандат председника траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Скупштином Србије.

Уколико мандат председника истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања.

Како стоји у Уставу, нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике.

Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем.

Председник Републике подноси оставку председнику парламента, а пошто је поднесе о томе обавештава јавност и председника Скупштина Србије.

Даном подношења оставке, председнику Републике престаје мандат.

Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине и то гласовима најмање две трећине посланика, а тај поступак може да покрене Скупштина Србије на предлог најмање трећине посланика.

Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава.

Председник Републике ужива имунитет као народни посланик, а о имунитету председника одлучује Народна скупштина.

Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га председник Скупштине Србије и то најдуже три месеца.

Председник Скупштине Србије изборе за председника Републике дужан је да распише тако да се одрже најкасније три месеца од настанка спречености председника Републике односно престанка мандата на који је биран.

Приликом ступања на дужност, председник Републике пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи:

"Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности".

(Танјуг)