Uprava carina: Carinski prihod smanjen za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu

BEOGRAD – Uprava carina je do kraja juna ove godine naplatila ukupno 113 milijardi dinara na ime uvoznih dažbina, što je za dvadeset odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, rekao je direktor Uprave carina Predrag Petronijević.

„Manja naplata budžetskih prihoda posledica je mnogih faktora na koje nemamo nikakav uticaj, pre svega, svetske ekonomske krize, kao i jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU...”, precizirao je Petronijević u intervjuu Tanjugu.

U uvozne dažbine, pored carine spadaju i naplaćeni porezi, akcize, prelevmani na uvezenu robu, odnosno svi troškovi koji prate ulazak robe u zemlju.

Prema njegovim rečima, Uprava carina ove godine radi u potpuno drugačijim okolnostima u poređenju sa prošlom.

„Ovo se može ilustrovati podacima da je, recimo, vrednost uvoza za prva četiri meseca 2008. godine bila četiri milijarde i 603 miliona evra, dok je za isti period ove godine vrednost uvoza tri milijarde i 328 miliona evra”, naveo je direktor Uprave carina.

Na pitanje, da li bi se mogli očekivati bolji prihodi ako se građanima Srbije ukinu vize za ulazak u EU i poveća fluktuacija ljudi, Petronijević je rekao da može samo da iznese pretpostavke o mogućim prihodima, ukayujući da bi to, međutim, „bilo neozbiljno”.

Prema njegovim rečima, za sada je važnije da se uspostavi dobar partnerski odnosa sa privredom i kompanijama pre svega u sferi primene pojednostavljenih postupaka i modernizacije sistema carinskog poslovanja.

„Početkom juna sa predstavnicima kompanije 'Hemofarm', potpisan je prvi sporazum takve vrste. Primenom pojednostavljenih carinskih postupaka želimo da pružimo podršku pre svega proizvodnim kompanijama koje uvoze reprodukcioni materijal, kao i izvoznicima, s obzirom na značaj tih kompanija za našu privredu”, naglasio je direktor Uprave carina.

On je naveo da efikasnim sprovođenjem carinske politike Uprava carina pokušava da štiti domaću privredu, i da pomogne kompanijama da posluju efikasnije, sa što manje troškova i gubitkom vremena.

Govoreći o modernizaciji carine, Petronijević je istakao da su carinski prelazi u značajnoj meri modernizovani i da se projekat integrisanog upravljanja granicom uspešno sprovodi.

Petronijević je podsetio i da je Srbija potpisala oko dvadesetak bilateralnih ugovora sa raznim zemljama i niz međunarodnih ugovora o carinskoj saradnji.

Petronijević se osvrnuo i na odvijanja procesa trgovine i prometa robe sa Kosovom, i napomenuo da se rad ovlašćenih carinskih službenika na punktovima ka Kosovu i Metrohiji odvija u oteženim okolnostima, zbog čega je neophodna njihova izuzetna stručnost i dodatno angažovanje.

„Roba proizvedena u Srbiji ima nesmetan promet na području Kosmeta uz propratnu dokumentaciju, koju reguliše posebno odeljenje Poreske uprave, dok roba stranog porekla koja se doprema sa Kosova i Metohije podleže plaćanju carine, drugih uvoznih dažbina, akcize i poreza na dodatu vrednost u skladu sa propisima”, objasnio je on.

Na pitanje da li je pooštrena kontrola rada carinika i smanjena korupcija na carini, Petronijević je istakao da je „borba protiv korupcije trajni zadatak carinske službe”.

„U prethodnoj godini pokrenuta su 34 disciplinska postupka protiv 38 carinika za težu povredu radne obaveze. Suspendovano je 29 carinika, od toga je za 25 izrečena disciplinska mera, a za četvoro prestanak radnog odnosa”, naveo je Petronijević i napomenuo da u okviru carine postoji odeljenje za unutrašnju kontrolu koje vrši kontrolu ispravnosi i zakonitosti rada carinika.

On je naveo da se procena službe o nivou korupcije na carini ne razlikuje mnogo od nivoa korupcije u celom srpskom društvu, ali i da neke predrasude o carinicima, nasleđene iz prethodnog perioda, predstavljaju veliki problem u svakodnevnom radu.

(Tanjug)