UN: Bez napretka na bliskoistočnom samitu

U Njujorku se, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razgovaralo i o izraelsko-palestinskom mirovnom procesu.

Bliskoistočna politika često podrazumeva gestove, velike i male.

Američki predsednik Obama uspeo je da ubedi izraleskog i palestinskog lidera da se rukuju pred početak njihovog prvog susreta otkako je Netanijahu ponovo izabran na premijersku funkciju.

Predsednik Obama je iskoristio priliku da podseti Benjamina Netanjahua i Mahmuda Abasa kako američka administracija vidi tok mirovnog procesa:

"Uprkos svim preprekama, uprkos prošlosti i velikom nepoverenju, moramo da pronađemo put napred. Moramo da smognemo snagu da prekinemo začarani krug sukoba i patnje u kojem se nalaze generacije Izraelaca i Palestinaca. Ne smemo da nastavimo da činimo nesigurne korake napred i onda da se vraćamo nazad. Da bi postigli uspeh, sve strane moraju da shvate svu hitnost situacije. Zato sam zamolio državnog sekretara Hilari Klinton i senatora Mičela da nastave s onim što smo danas započeli."

Čini se, međutim, da se ni izraelskom ni palestinskom lideru posebno ne žuri da krenu napred.

Palestinski predsednik Abas je posle trilateralnog susreta rekao da Izrael mora da poštuje obaveze iz bliskoistočne mape mira i da prekine izgradnju naselja na okupiranim teritorijama.

Takav stav je novinarima u Njujorku potvrdio i palestinski pregovarač Saeb Erekat:

"Predsednik Obama je predložio da njegov izaslanik nastavi da vodi odvojene bilateralne razgovore s Palestincima i Izraelcima. Mi to prihvatamo u nadi da će na kraju sve strane, uključujući i našu, naučiti da poštuju i sprovode preuzete obaveze. Ponavljam da je reč o obavezama a ne o željama i kada govorimo o prekidu izgradnje naselja, to nije palestinski uslov već izraelska obaveza. Ako Amerikanci ne mogu da nateraju Izrael da prestane izgradnju na okupiranim teritorijama, ko će da veruje da će oni jednog dana uspeti da privole Izrael da se povuče na granice iz 1967. godine i da reše pitanja kao što su Jerusalim i izbeglice."

Sa svoje strane, Izrael inisistira da Palestinci moraju da priznaju Izrael kao jevrejsku državu.

Razlike između dve strane i dalje ostaju vrlo velike.

Henri Sigman, direktor američkog Bliskoistočnog projekta u Njujorku, koji godinama prati bezuspešne napore da se uspostavi mir na Bliskom istoku, misli da je predsednik Obama dobro uradio što se angažovao po pitanju bliskoistočnog mira na samom početku svog mandata:

"Problem sa prethodnim američkim predsednicima koji su želeli da pokrenu mirovni proces sa mrtve tačke, jeste što su se angažovali tek pred kraj svojih mandata. Ovaj predsednik to nije uradio i mislim da je dobro postupio."

Predsednik Obama je sa svojim saveznikom Izraelom odmah pokrenuo vrlo osetljivo pitanje izgradnje naselja na okupiranim teritorijama.

Henri Sigman kaže da je američki predsednik bio potpuno u pravu što je odmah pokrenuo to pitanje i izneo američko protivljenje izgradnji naselja jer je teško zamisliti ozbiljne pregovore između Izraelaca i Palestinaca o vraćanju okupiranih teritorija dok Izrael nastavlja da gradi na njima.

Sigman ističe da problem ne leži u ubeđivanju izraelske javnosti, već u izraelskoj vladi na čelu s Netanjahuom koji već dugo vremena podržava i podstiče izgradnju naselja, a dosad se usprotivio svakom uspešnom mirovnom dogovoru u regionu:

"Bio je protiv mirovnog sporazuma s Egiptom i sa Jordanom, bio je protiv sporazuma iz Osla, mape mira i pregovora u Anapolisu. On nije Jicak Rabin s kojim je predsednik Klinton imao posla. Šanse za uspeh su veoma male i mislim da je bitno da predsednik Obama što pre shvati da neće nužno postići uspeh sa ovim izraelskim premijerom, ali mora da postavi osnove i okvire koji će biti na mestu kad se pojavi nova vlada sa umerenijim pogledima. Verujem da je to njegov cilj."

(BBC)