„Ujedinjeni protiv kovida“: Odbraniti studentske poliklinike koje se ukidaju najavljenim predlogom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Optimizacija primarne zdravstvene zaštite najavljenim predlogom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zapravo na mala vrata uvodi i zatvaranje značajnih zdravstvenih institucija kao što su studentske poliklinike u Srbiji, ocenjuju Ujedinjeni protiv kovida.

 “Studentska poliklinika u Beogradu je jedna od najfunkcionalnijih ustanova na tom nivou zdravstvene zaštite. Tome u prilog svedoče osnovni statistički podaci (godišnje oko 230 000 pregleda i oko 600 000 preventivnih i dijagnostičkih usluga). Ova poliklinika tretira veoma osetljivu ciljnu grupu. U vreme kada je AIDS kod nas bio tabu-tema ta ista Studentska poliklinika je hrabro iskoračila i radila besplatna masovna testiranja stanovništva na HIV (tesirano 61 000 stanovnika), prosvećivala stanovništvo i studentsku populaciju o diskriminaciji HIV pozitivnih osoba kod nas i otvorila savetovalište (128 000 korisnika)” ističe se u saopštenju Ujedinjenih protiv kovida.

UPK ocenjuje da se “kao prividno obrazloženje odluke o gašenju jedne ovakve ustanove navodi nestručan stav da je ona relikt prošlosti”.

“To zapravo nije nikakav stav nego od oka data ocena onih koji nemaju uvid u probleme zdravstvene zaštite univerzitetske populacije u savremenom svetu. Univerzitetske studentske poliklinike namenjene su, više od ostalih zdravstvenih ustanova prevenciji, što je do sada Studentska poliklinika u Beogradu uspešno činila naročito u vreme pandemije Kovida 19” ističu u ovom udruženju.

Takve institucije, prema njihovoj oceni, imaju zadatak da identifikuju specifične zdravstvene probleme studentske populacije što je Studentska poliklinika i do sada revnosno činila i u tome imala uspeha.

“Specifični pristupi u tretiranju bolesti studentske populacije u prošlosti i danas (u toku epidemija crevnim agensima, osipnih groznica, mononukleoze, respiratornih bolesti a posebno za vreme epidemije Kovid 19) dokaz su uspeha i opravdanja postojanja ovakve institucije. Tako uspešna institucija ne zaslužuje da bude izbrisana sa lica zemlje običnom samovoljom” naglašavaju.

Jedna od komparativnih prednosti Studentske poliklinike je, kako se dodaje, ta što se pregled kod lekara većeg broja specijalnosti može izvesti u kratkom vremenu i na jednom mestu. Takođe lekari koji tamo rade su stekli iskustvo upravo u radu sa studentskom populacijom i umeju da cene vreme i obaveze koje pred njima stoje.

“Šta univerziteti u Srbiji imaju da kaže o tome? Ako se studentske poliklinike ukinu, studenti će biti izlagani, za sve građane inače mučnoj proceduri obilaska lekara raznih specijalnosti, koja je, naročito u Beogradu dugotrajna, iscrpljujuća i neadekvatna, posebno u toku pandemije. Studenti jednostavno nemaju toliko vremena” pitaju Ujedinjeni protiv kovida.

Poručuju da univerzitet ne sme dozvoliti da desetine hiljada studentata Beogradskog univerziteta ostanu bez dobre zdravstvene zaštite što će se neminovno desiti ukidanjem poliklinike i upozoravaju da ista sudbina preti i poliklinikama u Novom Sadu i Nišu.

“Sva ova tri univerziteta, ne samo studenti već i nastavnici moraju dići glas protiv navodne optimizacije koja uništava zdravstvenu zaštitu studenata. Ako se stvarna optimizacija želi postići može se osnovati institucija specijalizovana za zdravstvenu zaštitu studenata na republičkom nivou sa ograncima u svim univerzitetskim centrima u Srbiji” naglašavaju.

Ujedinjeni protiv kovida pitaju “šta će se dogoditi i kakvu će namenu imati zgrade u kojima je smeštena Studentska poliklinika zajedno sa stacionarima i ambulantama”.

“Kakvu konkretnu dobrobit na zdravstvenom planu studenti ostvaruju ovakvom reorganizacijom? Državno vlasništvo nad institucijama zdravstvene zaštite studenata ne ovlašćuje državu ni na samovolju ni na samovlašće, jer te institucije postoje radi dobrobiti studenata a ne zato da bi se zvale državnim institucijama” ističu.

Grupa za organizacione aspekte u zdravstvu Ujedinjenih protiv kovida je sastavila analizu sadašnjeg stanja sistema, detektovanih problema i radni predlog rešenja.

“Posebno napominjemo da jedno ovakvo pitanje niti sme, niti može da bude rešeno bez adekvatne javne i stručne rasprave. U konkretnom slučaju ovakve rasprave nije bilo, a očigledno da je nadležni organi izbegavaju. UPK će podneti radnu verziju svojih predloga u zakonskom roku (22. februar 2021.) i tražiti odlaganje odluke i otvaranje stvarne i šire javne rasprave. Naši predlozi koje ćemo predati ne mogu biti ocenjeni kao javna rasprava, te ćemo u budućem vremenu insistirati na ovoj formi rešavanja predmetnog problema” najavljuju Ujedinjeni protiv kovida.

Dr Žujović: Gubimo ozbiljnu ustanovu, Gradski zavod za plućne bolesti, a mnoge zemlje bi sve dale da imaju takvo nešto

Posle studenata koji novom reorganizacijom zdravstvenih ustanova ostaju bez studentskih poliklinika, specijalizovanih da im pruže zdravstvenu zaštitu, slična stvar bi mogla da se desi i plućnim bolesnicima u Beogradu. Naime, predlogom optimizacija zdravstvenih ustanova, o kom se vodi javna rasprava, predviđeno je da se Zavod za plućne bolesti i TBC pripoji Kliničko-bolničkom centru Zvezdara. Dr Dejan Žujović, načelnik dnevne bolnice u Zavodu, sumnja da je u pitanju želja nadležnih da se zgrada ove ustanove iskoristi u neke druge svrhe. 

Naime, Ministarstvo zdravlja je početkom februara počelo završne javne konsultacije o Nacrtu plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan).

Cilj plana, koji je predstavljen na onlajn prezentacije, je da se “u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta”.

Svrha je, kako je rečeno na predstavljanju, “približavanje pacijentu i obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za sve građane Srbije”.

Sem predloga da se Studentske klinike u univerzitetskim gradovima, pripoje domovima zdravlja, o čemu je Nova.rs već pisala, plan predviđa i pripajanje više specijalnih bolnica i zavoda kliničkim centrima. Jedan od tih primera je i pripajanje Zavoda za plućne bolesti i TBC Kliničko-bolničkom centru Zvezdara.

Međutim, zaposleni u toj ustanovi ne znaju ništa o tome kakva je sudbina njihovog zavoda.

Dr Dejan Žujović navodi da se zaposlenima niko ovim povodom nije obratio niti su o biločemu obavešteni. On ne spori da u tom planu možda ima i dobrih ideja, ali kako ističe, iskustvo ga uči da bude oprezan posebno što se javna rasprava o svemu tome vodi kada joj vreme nije.

“Da li je normalno da se ovakve priče vode u vreme pandemije? Čemu javna rasprava kad mi me možemo da se skupimo i porazgovaramo o tome? Ne vidim koji je smisao te racionalizacije sem da nas zaposlene preuzme KBC Zvezdara, a zgrada ostane na izvolite. Čemu sad to? Pa mi smo kao ustanova još u crvenoj zoni. Zar to nije moglo da sačeka?” pita ovaj pulmolog.

Žujović podseća da to nije prvi put da se priča o gašenju Zavoda i njegovom preseljenju, već da je slična stvar pokušana 2011. i 2012. godine.

“Bili smo zatvoreni zbog iste priče i na jedvite jade smo uspeli da ponovo otvorimo Zavod. Ranije je postojao plan da se preselimo u Batajnicu, na mesto gde je sada bolnica za kovid. Tu je trebalo da bude bolnica koja će da primi naš zavod., zatim Zavod za kožne i venerične bolesti i Gerontološki centar. Da nas bace negde na livadu, a da uzmu te tri lokacije koje su savršene” objašnjava Žujović.

On upozorava da će od svega toga najveću štetu imati građani, jer kako navodi, Zavod za plućne bolesti je ustanova u kojoj nekoliko hiljada plućnih bolesnika u Srbiji može da dobijemo svu neophodnu negu.

“Gubimo ozbiljnu ustanovu, gradski zavod za plućne bolesti, a mnoge zemlje bi sve dale da imaju takvo nešto. Koliko je tu preventvnih pregleda urađeno, koliko prvih pregleda… sve je to mnogo lakše rešenje za hiljade plućnih bolesnika u Beogradu, nego da čekaju po bolnicama” naglašava.

Pored Zavoda za plućne bolesti, optimizacijom je predviđeno da se i Zavod za kožno-venerične bolesti iz Beograda pripoji KBC “Zvezdara”. Slična je situacija u Nišu, gde se takođe tamošnji Zavod za plućne bolesti pripaja Univerzitetskom kliničkom centru Niš.

U Beogradu se takođe specijalna bolnica “Sveti Sava” pripaja Univeziteskom kliničkom centru Srbije, specijalna bolnica “Rudo” se pripaja Institutu za ortopediju Banjica, a speciljana bolnica u Drajzerovoj Insititutu za mentalno zdravlje.

Institut za reumatologiju Srbije pripaja se Univeziteskom kliničkom centru Srbije, a Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju pripajaju se Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”.

“Sve će se to prebiti na kraju preko leđa pacijenta. Ali pošto pacijenti ne prikazuju neki veliki altruizam prema svojim doktorima, onda najbolje da to sve ide svojim tokom. Ne vidim kome smo mi lekari više dobri i potrebni” rezigniran je na kraju dr Žujović.

(Nova.rs)