U proteklih osam godina u Srbiji bez posla ostalo 400.000 ljudi

U proteklih osam godina u Srbiji je bez posla ostalo 400.000 ljudi. Ako se obistine najcrnje slutnje predstavnika sindikata, tom broju bi uskoro mogla da se pridruži armija od još 300.000 zaposlenih, koji će, kako stvari stoje, u narednom periodu ostati na ulici.

Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u periodu od 2001. do 2008. godine najviše su stradali poljoprivreda, šumarstvo, prerađivačka industrija, građevinarstvo, kao i zdravstvo i socijalni rad. U tim delatnostima broj radnih mesta je smanjen za 400.841.

Ipak, čini se da nije sve baš tako crno. Prema rečima Rajka Kosanovića, savetnika predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, u istom periodu povećan je broj radnih mesta u oblasti osiguranja, penzijskih fondova, posredovanja, obrazovanja, kao i u državnoj upravi.

– U ovim delatnostima zaposleno je 82.567 ljudi – naglašava Kosanović. – Međutim, problem je što je od 2001. godine naovamo, dakle od kada je počela privatizacija, Srbija praktično deindustrijalizovana. Drugim rečima, u takozvanom realnom sektoru bez posla je ostalo 400.000 radnika koji, zbog politike poslodavaca, godina života i kvalifikacione strukture u najvećem broju slučajeva nisu mogli da pronađu novo zaposlenje.

Navodeći dramatične podatke o stradalnicima srpske tranzicije, Kosanović ističe da je metalska industrija ostala bez 90.000 zaposlenih, dok je u tekstilnoj bez posla ostalo 66.000 ljudi.

– Tragično je i što je poljoprivreda za ovih osam godina ostala bez trećine kadra, odnosno bez 62.000 ljudi, a ona je zajedno sa turizmom i saobraćajem trebalo da bude jedna od okosnica razvoja Srbije – kaže Kosanović.

Naš sagovornik ukazuje da je najveći broj ljudi koji su od početka privatizacije ostali bez posla ipak uspeo da nađe novo radno mesto i to uglavnom u samostalnim trgovinskim radnjama, ugostiteljskim objektima, dok su neki pokrenuli sopstveni biznis.

– Reč je o 221.000 ljudi. Oni su se uspešno snašli u sektoru usluga i to bi moglo da bude rešenje za gradove poput Beograda i Novog Sada, ali šta ćemo sa nerazvijenim sredinama u Srbiji? – pita Kosanović, navodeći da je proces deindustrijalizacije najviše pogodio centralnu i južnu Srbiju.

Tako se, prema istraživanju Saveza samostalnih sindikata Srbije, proces otpuštanja radnika najviše oseća u Borskom okrugu, gde je od 2000. do 2003. godine broj zaposlenih smanjen za 37,6 odsto. Zatim u Topličkom u kome je evidentirano 35,9 odsto manje zaposlenih, Jablaničkom gde je broj zaposlenih manji za 34,3 odsto, kao i u Zaječarskom okrugu u kome je u navedene tri godine zabeleženo 32,2 odsto manje radnih mesta.

– Ipak, određena kompenzacija gubitaka radnih mesta u ovim sredinama ostvarena je osnivanjem preduzetničkih radnji u Nišu, Paraćinu, Ćupriji, Jagodini i Požarevcu. Dakle, industrija i proizvodnja su zamenjene zanatstvom i sitnom trgovinom – zaključuje Kosanović, uz napomenu da takva struktura ekonomije ne može da bude snažna poluga privrednog razvoja.

(Politika)