U Memorijalnom centru u Potočarima održava se komemoracija povodom 26 godine od zločina u Srebrenici

U Memorijalnom cenru Srebrenica Potočari počelo je obeležavanje 26 godina od zločina počinjenog na tom prostoru tokom građanskog rata u BiH, kojem prisustvuju zvanicnici i diilomatski predstavnici, dok su se neki prisutnima obratili video porukama.

Komemoracija se zbog pandemije korona virusa održava u skladu sa preporukama stručnjaka o zabrani širenja zaraze.

Šta je Milo Đukanović upisao u knjigu žalosti u Potočarima

Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, pristvovao je obeležavanju 26. godišnjice genocida u Srebrenici. U knjigu žalosti napisao je da je, pola veka nakon Holokausta, ovde ubijena evropska civilizacija.

Njegovu poruku „Avaz“ je preneo u celosti:

„Klanjam se sjenima žrtava Srebrenice.

U Potočarima riječi gube na značaju, jer je ovdje balkanska istorija progovorila svojim najstrašnijim krikom. Pola vijeka nakon Holokausta, ovdje je još jednom ubijena evropska civilizacija.

Ostaje nam jedino da s neizmjernom tugom čuvamo sjećanja na nevine žrtve genocida i da žalimo što smo savremenici najvećeg zločina u Evropi nakon 2. svjetskog rata.

To nas obavezuje da ne dozvolimo reviziju istine o velikom srebreničkom stradanju.

Mir njihovim dušama.

Da se nikad ne ponovi.

Milo Đukanović“

Čedomir Jovanović: Vučić bi da vrati vreme kad je rekao „sto za jednog“

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je u Potočarima da Srbija nema snage da prizna da se u Srebrenici desio genocid.

„Aleksandar Vučić bi dao sve na svetu da može vratiti vreme unazad i taj 11. juli 1995. godine ili onu rečnicu koju je pre toga izgovorio stotinu muslimana za jednog Srbina, ali se vreme ne može vratiti“, kazao je Jovanović, koji je i savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

Jovanović je ocenio da se Srbija ne snalazi u BiH i da nema snage da iskorači iz „zla i krvavog živog blata koje je sama zamesila“.

Naveo je da je Srbija nemoćna i da je ne mogu optužiti više nego su to učinili sudovi u Hagu.

„Dok te rečenice ne izgovore i ne priznaju naš narod neće naći mir, a Srebrenica će biti mesto okupljanja ne samo iz pijeteta prema žrtvama već i mesto okupljanja kao izraz demonstracije i spremnosti da se preživelo i da se neće popustiti“, istakao je Jovanović.

Pendarovski i Zaev odali poštu žrtvama genocida

Predsednik i premijer Severne Makedonije, Stevo Pendarovski i Zoran Zaev, odali su danas poštu žrtvama genocida u Srebrenici i istakli da taj zločin protiv čovečnosti nikad ne sme da se zaboravi i da se ponovi.

„Poštovanje za više od 8.000 žrtava genocida u Srebrenici. Ubijeni, samo zato što su bili bosanski muslimani. Naša je generacijska dužnost je da se sećamo ovog zločina protiv čovečnosti da se ne ponovi“, napisao je Pendarovski na Fejsbuku.

Zaev je ocenio da će „zločin protiv čovečnosti nad civilnim stanovništvom Srebrenice 1995. godine, zauvek će ostati u sećanju na užase rata i ekstremne oblike nacionalizma koje će slobodni i demokratski svet uvek osudjivati“.

„Bošnjački narod i svet danas, na 26 godišnjicu jednog od najtragičnijih dogadjaja u novijoj istoriji čovečanstva, sećaju se ovog velikog poraza civilizacijskih vrednosti i pominju hiljade nevinih žrtava. Saosećamo se sa bolom porodica žrtava Srebrenice i žalimo sve žrtve koje su izgubile život u ratu u BiH“, napisao je premijer Severne Makedonije.

Kako je istakao Zaev, Severna Makedonija, kao deo porodice evropskih naroda, pridružuje se apelu u Rezoluciji Evropskog parlmenta od 15. janura 2009. u kojoj se kaže da „ovakvi stravični zločini nikada ne smeju da se ponove i da se 11. juli proglasi Danom komomoracije i najsnažnije osude genocida u Srebrenici“.

Delegacija Skupstine CG poklonila Rezoluciju o Srebrenici

Pored lidera političkih partija Bošnjaka i Hrvata u Potočarima je i predsednik Crne Gore Dritan Abazović i potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović. Delegacija crnogorskog parlamenta i opozicione Bošnjačke stranke je Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari poklonila Rezoluciju o Srebrenici, nedavno usvojenu u Skupštini Crne Gore.

Rezolucija crnogorskog parlamenta o Srebrenici osim priznavanja navodnog genocida predviđa sankcije za negatore zločina koji se tokom građanskog rata dogodio na tom prostoru.

Varheji: Evropa nije zaboravila svoju odgovornost 

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je u svom obraćanju rekao da „Evropa nije zaboravila svoju odgovornost u nesprečavanju genocida“.

„Presude sudova su pokazale da počinitelji ne mogu proći bez kazne“, naveo je Varheji.

Podsekretarka Ujedinjenih nacija i specijalna savetnica generalnog sekretara za prevenciju genocida Alice Nderitu poručila je da događaji u Srebrenici ne idu na čast UN-a.

„Svedoci smo opasnih trendova negiranja genocida i veličanja ratnih zločina“, rekla je ona.

Ambasador SAD Erik Nelson je kazao da se pridružuje „svima koji oplakuju žrtve od pre 26. godina“.

„Sjedinjene Države pozivaju sve političke lidere da se suzdrže od otvaranja starih rana“, kazao je Nelson.

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) Karme Ađijus obećao je da će međunarodne pravosudne institucije nastaviti da procesuiraju žrtve „genocida i zločina koji su se u ratovima Devedesetih desile u BiH“.

U Potočarma i lider LDP-a u Srbiji Čedomir Jovanović, koji je i savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića, koji je u to telo izbran glasovima Bošnjaka.

SREBRENICA - U Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari danas će biti održana 26. po redu centralna komemoracija žrtvama zločina nad Bošnjacima stradalim u građanskom ratu u BiH.

Centralnoj komemoraciji prethodilo je niz manifestacija među kojima i prenošenje posmrtnih ostataka 19 novih žrtava, koje će sutra biti pokopane u spomen-kompleksu u Potočarima, gde će biti klanjana kolektivna dženaza.

Ova tradicionalna manifestacija, koja po pravilu svake godine, osim prošle kada je izostala zbog korona virusa, okuplja zvaničnike i predstavnike međunarodne zajednice ove godine se odvija u atmosferi pojačanog pritiska na Republiku Srpsku i Srbiju da priznaju da se u Srebrenici dogodio "genocid" i prećutkivanja da se u srednjem Podrinju, tokom poslednjeg rata stradalo je više od 3.500 Srba, a kojima je 7. jula održan pomen u Bratuncu, kome su prisustvovali samo zvaničnici Republike Srpske, Srbije i delegacije i predstavnici boračkih organizacija.

Zbog usvajanja Rezolucije o stradanju Srba u 20. veku, bošnjački predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti,  bojkotovali su komemorativnu sednicu Skupštine opštine Srebrenica, posvećenu odavanju počasti svim žrtvama minulog rat, koja se od 2007. godine održavala 10. jula.

Ovogodišnje dobežavanje zločina nad Bošnjacima u Potočarima, dolazi nedugo što su, najpre Crna Gora, a potom i Priština usvojili rezoluciju o priznavanju i kažnjavanju negiranja genocida, a vlasti u Beogradu ne isključuju mogućnost usvajanja istih rezolucija i u parlamentima Hrvatske i Severne Makedonije.

Od odlazećeg predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka, Bošnjaci očekuju da na kraju svog mandata iskoristi svoja tzv. bonska ovlašćenja i nametne zakon o zabrani negiranja "genocida".

Republika Srpska, Srbi u BiH i Srbija prihvataju da se na području Srebrenice tokom proteklog građanskog rata dogodio veliki zločin, ali i ne i genocid s namerom da se srpski narod označi kao genocidni.

Za Republiku Srpsku i Srbiju neprihvatljivo je i minimiziranje srpskih žrtava na tom i drugim područjima na prostoru nekadašnje Jugoslavije tokom poslednjeg rata za čija stradanja gotovo da niko odgovarao u haškom tribunalu.

Da se u Srebrenici nije dogodio genocid stava su mnogi u svetu ugledni istoričari poput Gideona Grajfa, ali i predsedavajuće sudijskog veća Priske Matinbe Nijamba koja je izdvojila svoje mišljenje u presudi generalu Ratku Mladiću, osuđenom za zločin navodnog genocida na području jedne opštine.

Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995., na čijem čelu je izraelski istoričar Gideon Grajf, sačinila je Izveštaj na više od 1.200 stranica u kojem se navode dokazi da se u srebreničkoj regiji nije dogodio genocid.

U Izveštaju je utvrđeno i da je u Srebrenici stradalo ne više od 3.714 žrtava, a ne više od 8.000 kako to tvrdi bošnjačka strana i deo međunarodne zajednice i, prema Grajfu, taj broj treba da bude upisan u istoriju.

Polemike o tome da li se u Srebrenici dogodio zločin ili "genocid" traju 26 godina, kao i pritisak na Republiku Srpsku i Srbiju da to prizna i zabrani njegovo negiranje kao i tvrdnje da je Repubike Srpska nastala na genocidu.

Srbija je tokom tih 26 godina više puta pružala ruku pomirenja Bošnjacima koja nije prihvaćena, a iskreni pokušaj da do pomirenje dođe bio je i odlazak aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića u Potočare da se pokloni žrtvama, ali je tamo dočekan kamenicama.

Ovaj napad na tada premijera Vučića nikada nije dobio sudski epilog, počinioci i nalogodavci nisu identifikovani, a o samom događaju ćutala je i međunarodna zajednica.

Da bi dokazao da je ruka Srbije i dalje ispružena prema Bošnjacima, Vučić je napravio i korak više i posle napada u Srebrenici u goste pozvao trojicu tadašnjih članova Predsedništva BiH, Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića i Mladena Ivanića, u Beograd, gde im je ukazana dobrodošlica.

(Agencije)