У Меморијалном центру у Поточарима одржава се комеморација поводом 26 године од злочина у Сребреници

У Меморијалном ценру Сребреница Поточари почело је обележавање 26 година од злочина почињеног на том простору током грађанског рата у БиХ, којем присуствују званицници и дииломатски представници, док су се неки присутнима обратили видео порукама.

Комеморација се због пандемије корона вируса одржава у складу са препорукама стручњака о забрани ширења заразе.

Шта је Мило Ђукановић уписао у књигу жалости у Поточарима

Мило Ђукановић, председник Црне Горе, приствовао је обележавању 26. годишњице геноцида у Сребреници. У књигу жалости написао је да је, пола века након Холокауста, овде убијена европска цивилизација.

Његову поруку „Аваз“ је пренео у целости:

„Клањам се сјенима жртава Сребренице.

У Поточарима ријечи губе на значају, јер је овдје балканска историја проговорила својим најстрашнијим криком. Пола вијека након Холокауста, овдје је још једном убијена европска цивилизација.

Остаје нам једино да с неизмјерном тугом чувамо сјећања на невине жртве геноцида и да жалимо што смо савременици највећег злочина у Европи након 2. свјетског рата.

То нас обавезује да не дозволимо ревизију истине о великом сребреничком страдању.

Мир њиховим душама.

Да се никад не понови.

Мило Ђукановић“

Чедомир Јовановић: Вучић би да врати време кад је рекао „сто за једног“

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је у Поточарима да Србија нема снаге да призна да се у Сребреници десио геноцид.

„Александар Вучић би дао све на свету да може вратити време уназад и тај 11. јули 1995. године или ону речницу коју је пре тога изговорио стотину муслимана за једног Србина, али се време не може вратити“, казао је Јовановић, који је и саветник хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића.

Јовановић је оценио да се Србија не сналази у БиХ и да нема снаге да искорачи из „зла и крвавог живог блата које је сама замесила“.

Навео је да је Србија немоћна и да је не могу оптужити више него су то учинили судови у Хагу.

„Док те реченице не изговоре и не признају наш народ неће наћи мир, а Сребреница ће бити место окупљања не само из пијетета према жртвама већ и место окупљања као израз демонстрације и спремности да се преживело и да се неће попустити“, истакао је Јовановић.

Пендаровски и Заев одали пошту жртвама геноцида

Председник и премијер Северне Македоније, Стево Пендаровски и Зоран Заев, одали су данас пошту жртвама геноцида у Сребреници и истакли да тај злочин против човечности никад не сме да се заборави и да се понови.

„Поштовање за више од 8.000 жртава геноцида у Сребреници. Убијени, само зато што су били босански муслимани. Наша је генерацијска дужност је да се сећамо овог злочина против човечности да се не понови“, написао је Пендаровски на Фејсбуку.

Заев је оценио да ће „злочин против човечности над цивилним становништвом Сребренице 1995. године, заувек ће остати у сећању на ужасе рата и екстремне облике национализма које ће слободни и демократски свет увек осудјивати“.

„Бошњачки народ и свет данас, на 26 годишњицу једног од најтрагичнијих догадјаја у новијој историји човечанства, сећају се овог великог пораза цивилизацијских вредности и помињу хиљаде невиних жртава. Саосећамо се са болом породица жртава Сребренице и жалимо све жртве које су изгубиле живот у рату у БиХ“, написао је премијер Северне Македоније.

Како је истакао Заев, Северна Македонија, као део породице европских народа, придружује се апелу у Резолуцији Европског парлмента од 15. јанура 2009. у којој се каже да „овакви стравични злочини никада не смеју да се понове и да се 11. јули прогласи Даном комоморације и најснажније осуде геноцида у Сребреници“.

Делегација Скупстине ЦГ поклонила Резолуцију о Сребреници

Поред лидера политичких партија Бошњака и Хрвата у Поточарима је и председник Црне Горе Дритан Абазовић и потпредседник црногорске владе Дритан Абазовић. Делегација црногорског парламента и опозиционе Бошњачке странке је Меморијалном центру Сребреница – Поточари поклонила Резолуцију о Сребреници, недавно усвојену у Скупштини Црне Горе.

Резолуција црногорског парламента о Сребреници осим признавања наводног геноцида предвиђа санкције за негаторе злочина који се током грађанског рата догодио на том простору.

Вархеји: Европа није заборавила своју одговорност 

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји је у свом обраћању рекао да „Европа није заборавила своју одговорност у неспречавању геноцида“.

„Пресуде судова су показале да починитељи не могу проћи без казне“, навео је Вархеји.

Подсекретарка Уједињених нација и специјална саветница генералног секретара за превенцију геноцида Алице Ндериту поручила је да догађаји у Сребреници не иду на част УН-а.

„Сведоци смо опасних трендова негирања геноцида и величања ратних злочина“, рекла је она.

Амбасадор САД Ерик Нелсон је казао да се придружује „свима који оплакују жртве од пре 26. година“.

„Сједињене Државе позивају све политичке лидере да се суздрже од отварања старих рана“, казао је Нелсон.

Председник Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (ИРМЦТ) Карме Ађијус обећао је да ће међународне правосудне институције наставити да процесуирају жртве „геноцида и злочина који су се у ратовима Деведесетих десиле у БиХ“.

У Поточарма и лидер ЛДП-а у Србији Чедомир Јовановић, који је и саветник хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића, који је у то тело избран гласовима Бошњака.

СРЕБРЕНИЦА - У Меморијалном центру Сребреница - Поточари данас ће бити одржана 26. по реду централна комеморација жртвама злочина над Бошњацима страдалим у грађанском рату у БиХ.

Централној комеморацији претходило је низ манифестација међу којима и преношење посмртних остатака 19 нових жртава, које ће сутра бити покопане у спомен-комплексу у Поточарима, где ће бити клањана колективна џеназа.

Ова традиционална манифестација, која по правилу сваке године, осим прошле када је изостала због корона вируса, окупља званичнике и представнике међународне заједнице ове године се одвија у атмосфери појачаног притиска на Републику Српску и Србију да признају да се у Сребреници догодио "геноцид" и прећуткивања да се у средњем Подрињу, током последњег рата страдало је више од 3.500 Срба, а којима је 7. јула одржан помен у Братунцу, коме су присуствовали само званичници Републике Српске, Србије и делегације и представници борачких организација.

Због усвајања Резолуције о страдању Срба у 20. веку, бошњачки представници законодавне и извршне власти,  бојкотовали су комеморативну седницу Скупштине општине Сребреница, посвећену одавању почасти свим жртвама минулог рат, која се од 2007. године одржавала 10. јула.

Овогодишње добежавање злочина над Бошњацима у Поточарима, долази недуго што су, најпре Црна Гора, а потом и Приштина усвојили резолуцију о признавању и кажњавању негирања геноцида, а власти у Београду не искључују могућност усвајања истих резолуција и у парламентима Хрватске и Северне Македоније.

Од одлазећег представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка, Бошњаци очекују да на крају свог мандата искористи своја тзв. бонска овлашћења и наметне закон о забрани негирања "геноцида".

Република Српска, Срби у БиХ и Србија прихватају да се на подручју Сребренице током протеклог грађанског рата догодио велики злочин, али и не и геноцид с намером да се српски народ означи као геноцидни.

За Републику Српску и Србију неприхватљиво је и минимизирање српских жртава на том и другим подручјима на простору некадашње Југославије током последњег рата за чија страдања готово да нико одговарао у хашком трибуналу.

Да се у Сребреници није догодио геноцид става су многи у свету угледни историчари попут Гидеона Грајфа, али и председавајуће судијског већа Приске Матинбе Нијамба која је издвојила своје мишљење у пресуди генералу Ратку Младићу, осуђеном за злочин наводног геноцида на подручју једне општине.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995., на чијем челу је израелски историчар Гидеон Грајф, сачинила је Извештај на више од 1.200 страница у којем се наводе докази да се у сребреничкој регији није догодио геноцид.

У Извештају је утврђено и да је у Сребреници страдало не више од 3.714 жртава, а не више од 8.000 како то тврди бошњачка страна и део међународне заједнице и, према Грајфу, тај број треба да буде уписан у историју.

Полемике о томе да ли се у Сребреници догодио злочин или "геноцид" трају 26 година, као и притисак на Републику Српску и Србију да то призна и забрани његово негирање као и тврдње да је Репубике Српска настала на геноциду.

Србија је током тих 26 година више пута пружала руку помирења Бошњацима која није прихваћена, а искрени покушај да до помирење дође био је и одлазак актуелног председника Александра Вучића у Поточаре да се поклони жртвама, али је тамо дочекан каменицама.

Овај напад на тада премијера Вучића никада није добио судски епилог, починиоци и налогодавци нису идентификовани, а о самом догађају ћутала је и међународна заједница.

Да би доказао да је рука Србије и даље испружена према Бошњацима, Вучић је направио и корак више и после напада у Сребреници у госте позвао тројицу тадашњих чланова Председништва БиХ, Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића, у Београд, где им је указана добродошлица.

(Агенције)