U Memorijalnom centru u Potočarima održava se komemoracija povodom 24 godine od zločina u Srebrenici

Potočari -- U Memorijalnom centru Potočari počelo obeležavanje 24. godišnjice zločina nad Bošnjacima, koji se dogodio u julu 1995. u zaštićenoj zoni UN.

Komemoraciji prisustvuje brojne delegcije među kojima su Karmel Ađius, Šefik DŽaferović, Lars-Gunar Vigemark, Erik Nelson, Valentin Inzko, Bakir Izetbegović, Denis Zvizdić...

Uoči početka dženaze neki od zvaničnika BiH su dali izjave koje su se uglavnom odnosile na to da bi pravno trebalo urediti negiranje da se u Srebrenici dogodio geocid nad Bošnjacima.

DŽaferović je s tim u ezi poručio da je negiranje genocida Milorada Dodika, kako je rekao, "sramotno i necivilizacijski". O istoj temi govorio je i šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU Lars-Gunar Vigemark ističući da je odgovornost svih lidera u celom regionu da stvore atmosferu koja će omogućiti utvrđivanje istine i kažnjavanje nedela, ali da, nažalost, u BiH takva politička klima još ne postoji, preneo je sarajevski portal Klix.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović mišljenja je da je srebrenički genocid ogledalo u kojem bi svi Evropljani trebalo dobro da se pogledaju.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i sigurnost Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han poručili su: "Ova tragedija nas još uvek progoni. Naša srca i misli su sa žrtvama i svima onima čiji su životi pogodjeni ovim tragičnim dogadjajima. Naša je zajednička dužnost da se uvek sećamo Srebrenice, jednog od najmračnijih trenutaka čovečanstva u modernoj evropskoj istoriji".

Na Memorijalnom groblju u Potočarima danas će biti sahranje još 33 žrtve ovog zločina.

Verski deo današnjeg programa predvodi reisu-l-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein Kavazović.

Iako su zločini u Srebrenici okarakterizirani kao genocid presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde, u Bosni i Hercegovini ne postoji politička podrška za usvajanje zakona o zabrani negiranja genocida, holokausta i drugih ratnih zločina.

Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava u Savetu Evrope, koja je podržala zahtev Udruženja Majki Srebrenice da se 11. juli obeležava kao Dan sećanja, smatra da je međunarodna zajednica dugo sebe ograničavala u odavanju počasti žrtvama u Srebrenici i da je, kako kaže, krajnje vreme za hrabriji pristup tome.

"Zvanični Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici u međunarodnoj organizaciji kao što je Savet Evrope bio bi značajan korak napred, kako bi se obezbedilo da sećanje na ono što se desilo neće izbledeti. Ovo je ključni korak na bolnom putu iskrenog pomirenja", rekla je Mijatović za Aldžaziru Balkans.

Ona smatra da je važno setiti se da je 18 godina već prošlo od kako je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zaključio da je u Srebrenici počinjen genocid.

Na groblju Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od 1.000 nestalih Srebreničana.

S druge strane, Vlada Republike Srpske odlučila je da formira Komisiju za utvrđivanje istine o zločinu u Srebrenici s ciljem celovitog i istinitog sagledavanja događaja u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995.

Prethodno je Vlada RS stavila van snage Izveštaj iz 2004. godine, što, kako je ocenjeno, ni na koji način ne predstavlja negiranje užasnih zločina koji su počinjeni nad bošnjačkim stanovništvom u toj regiji.

Kako je objašnjeno, izveštaj je stavljen van snage, jer je usvojen pod izuzetnim pritiskom u vreme kada je visoki predstavnik EU u BiH bio Pedi Ešdaun.

Utvrđeno je, saopšteno je iz Vlade RS, da se Ešdaun nije ustezao da nameće vansudske kazne zvaničnicima koji bi odbili da se povinuju njegovim željama, podsetivši da je samo u 2004. godini, Ešdaun listom smenio i nametnuo zabranu javne funkcije za 73 osobe, uključujući visoke funkcionere Republike Srpske, te blokirao račune mnogim drugima.

Izveštaj je stavljen van snage i iz razloga što je propušteno da se u njega unese bilo kakav pomen stradanja Srba i ratnih zločina počinjenih nad Srbima.

"Izveštaj potvrđuje da uopšte nije ispitana istorijska pozadina zločina počinjenih u srebreničkoj regiji u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine. Nakon navođenja Ešdaunovih instrukcija Komisiji, u Izveštaju se navodi sledeće: ''Ovim je mandat Komisije usmeren isključivo na ispitivanje sudbine Bošnjaka u navedenom periodu'", saopštila je tada Vlada Srpske.

Iz vlade naglašavaju da, iako zločini jedne strane u sukobu nikako ne predstavljaju pravnu ili moralnu odbranu zločina druge strane, istorijske činjenice o zverstvima Bošnjaka nad Srbima ne smeju da budu zanemarene.

Prema podacima Balkanske istraživačke mreže u BiH (BIRN BiH), Haški tribunal (ICTY), Sud Bosne i Hercegovine i sudovi u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili ukupno 47 osoba na više od 700 godina zatvora, izrekli četiri doživotne kazne (od čega jedna nepravosnažna) za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici.

Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, osudivši ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je pravosuđe Srbije osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici, a u Hrvatskoj osuđena su dvojica bivših pripadnika “Škorpiona”.

(Tanjug)