U Evropskoj uniji sve više poreskih malverzacija

BERLIN – Oporavak evropske privrede je sve izvesniji i očekuje se da će Evropska komisija u novembru zvanično potvrditi da je privredna kriza prošla, ali raste zabrinutost zbog sve većih malverzacija u Evropskoj uniji sa plaćanjem poreza.

"Ako naše prognoze potvrde da bi 2011. mogla biti godina oporavka, to bi bio pravi trenutak da polako počnemo sa obustavljanjem programa pomoći, ali i konsolidacijom privrede. To naravno ne znači da neke države sa tim procesom ne mogu da počnu i pre 2011. godine“, izjavio je evropski komesar za monetarnu politiku Hoakin Almunja.

On podseća da bi krajem godine trebalo prestati sa politikom daljeg zaduživanja, prenosi Dojče vele.

Trenutno se većina članica EU protivi tzv. paktu stabilnosti, koji ograničava zaduživanja pri budžetskom deficitu većem od tri odsto od društvenog bruto proizvoda.

Evropskog komesara posebno je pogodila politika grčkih vlasti koje su se poslužile obmanom i, umesto stvarnih deset, pregovarali su o deficitu od šest odsto.

Podjednako važno pitanje je jedinstveno nadgledanje finansijskih kretanja na tržištu EU.

"Preživeli smo veoma teška vremena na finansijskom planu, sada bismo morali da se pozabavimo jačanjem uloge policije u tom procesu", izjavio je resorni ministar u švedskoj vlasti koja predsedava Uniji Anders Borg.

O tome je, međutim, na nivou EU teško postići konsenzus. Pre svega je Velika Britanija ta koja bi da ostane po strani, štiteći svoju Londonsku berzu. Razgovori na tu temu će ipak biti nastavljeni i to najverovatnije na samitu najavljenom za narednu sedmicu.

Druga podjednako važna tema su malverzacije u plaćanju poreza. Austrija i Luksemburg su izrazile protivljenje inicijativama koje bi podrazumevale veću prekograničnu kontrolu na tom planu.

Automatska razmena informacija država članica EU bi se, prema mišljenju austrijskog ministra finansija Jozefa Prela, odrazila na investicione prilike.

"Ja sam želim da na tom planu postoji potpuna transparentnost, a ne da se onda pojedine države kriju iza argumenata kojim štite takve proizvode. Ako budu izrazile spremnost da razmenjuju informacije, onda nije na mestu da u određenim situacijama kažu: postoje proizvodi o kojima mi ništa ne znamo", rekao je Prel.

Iako i ovo, ali i pitanje finansiranja projekata za zaštitu klime, ostaje otvoreno, šefovi vlada i država svakako će ponovo razgovarati o tome na predstojećem samitu.

(Tanjug-Ekos)