Trinaesta godišnjica NATO agresije na Srbiju

BEOGRAD – Danas se navršava 13 godina od kada su počeli vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, u kojima je za 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestali.

Niš - NATO bombardovao privatne kuće

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Odluka o agresiji na tadašnju SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi „Moderno ratovanje” napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Aleksinac - stambena zgrada

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

Beograd - bolnica Dr Dragiša Mišović

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Novi Sad - most

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće u Aleksincu gde će na Spomen obeležju žrtvama položiti venac. Vence će u Aleksincu, povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, položiti i ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković. Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić položiće venac na Spomenik radnicima MUP-a koji su poginuli tokom NATO bombardovanja u bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Zemunu. Dačić će pre toga posetiti i brdo Straževica u beogradskoj opštini Rakovica, koje je u više navrata bombradovano.

Patrijarh srpski Irinej služiće u podne parastos u beogradskoj crkvi Svetog Marka za nastradale u NATO bombardovanju, kojem će prisustvovati i predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položiće cveće na Spomen obeležje „Zašto” na Tašmajdanu, dok će članica Gradskog veća Nataša Milošević položiti venac na grob Milice Rakić, na Batajničkom groblju, devojčice nastradale u NATO bombardovanju.

(Tanjug)