Тринаест година од петооктобарских промена у Србији

БЕОГРАД – Тринаест је година од петооктобарских догађаја 2000, када је након масовних демонстрација присталица Демократске опозиције Србије (ДОС) с власти отишао дотадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

Грађани су на позив лидера ДОС-а, а након што је Изборна комисија оспорила победу њиховог кандидата Војислава Коштунице на изборима 24. септембра, почели да се окупљају на простору испред здања Дома Народне скупштине и то је потрајало неколико дана.

У међувремену, лидери ДОС-а, али и више других релевантних извора, инсистирали су на томе да је Коштуница победио већ у првом кругу свог противкандидата Милошевића, док је Изборна комисија саопштила да је кандидат ДОС-а освојио 49 одсто гласова, због чега је најављен наредни круг гласања.

Прваци ДОС-а су то одбацили, народ се и даље свакодневно окупљао, а уследио је и позив на генерални штрајк који је кулминирао протестом рудара у Колубари.

Паралелно с председничким изборима тог септембра 2000 одржани су и избори за тадашњу Савезну Скупштину и Скупштину Војводине и на свима је надмоћно победио ДОС.

Протест који је затим одржан у центру Београда био је најмасовнији од почетка деведестих година, мада постоје опречна тумачења броја присутних.

Између осталог, у главни град су тог дана, 5. октобра, дошли организовано и масовно људи из унутрашњости који су подржавали тадашњи ДОС.

Иако је полиција настојала да некако заустави или омете колоне које су се упутиле ка Београду, све су блокаде на крају биле пробијене.

Масовни упад демонстраната у здање тадашње Савезне скупштине, у више таласа, уследио је тог 5. октобра негде после 15 часова, када је заузета и оближња полицијска станица у Улици Мајке Јевросиме, у којој је било смештено одељење МУП-а за општину Стари град.

Паралелно је у више налета дошло до напада на оближњу зграду РТС-а, где је запаљено приземље, а пожар се проширио и на спрат.

То поподне испред зграде РТС-а биће упамћено и по доласку багеристе Џоа, који се придружио демонстантима улетевши у приземље зграде у Таковској и тако постао један од симбола Петог октобра.

Полиција је пружила отпор, који је на крају сломљен.

Између осталог, из правца Таковске је до платоа између Скупштине и зграде Телевизије и Поште пристигао и конвој оклопних возила, у којима су, како се касније сазнало, били припадници Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности, али они нису интервенисали.

Слободан Милошевић се коначно током наредног дана обратио јавности када је саопштио да је претрпео изборни пораз, чему је претходио његов разговор с Коштуницом.

Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине, који су заседали у Сава центру. Према подацима који су званично саопштени, Коштуница је на септембарским изборима 2000. године добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Слободан Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.

Током петооктобарских немира повређено је више од шездесет грађана а двоје је страдало, Јасмина Јовановић која је погинула након што је пала под багер и Момчило Стакић који је имао срчани удар са смртним исходом.

Децембра исте године одржани су ванредни републички избори.

Стефановић (ДС): Дан у којем је слобода победила тиранију

БЕОГРАД – Члан Председништва Демократске странке (ДС) Борислав Стефановић изјавио је данас да је 5. октобар 2000. године велики дан у историји Србије, дан у којем је слобода победила тиранију.

„Сви би требало да будемо поносни, на тај дан али и да се истовремено стидимо изневерених очекивања после 5. октобра. Тај догађај и дан слободе покушавам да одвојим од каснијег сивила и разочарења, које је махом почело убиством (премијера и лидера ДС) Зорана Ђинђића”, рекао је Стефановић агенцији Бета.

Додао је да је 5. октобар био прекретница и тачка иза које нема повратка на старо.

„Добро је што је Србија од тада боље и развијеније друштво и отвореније према свету, као и друштво у којем се проблеми решавају”, рекао је Стефановић.

Истакао је да зато морају бити заустављене тенденције које вуку уназад.

„Годишњица је и опомена да се овог 5. октобра сетимо својих грешака и онога шта је 5. октобар нудио грађанима, да се вратимо тој историјској друштвено-политичкој понуди између грађана и политичке елите која мора бити испуњена ко год да води Србију, јер су то цивилизацијске, европске, људске и левичарске вредности за које се залажемо, и ту мисију ми ћемо наставити”, рекао је Стефановић.

Велимир Илић: Није испуњено оно што је требало још 2000.

БЕОГРАД – Председник Нове Србије и један од лидера петооктобарских демонстрација 2000. године Велимир Илић оценио је да 13 година од промена Србија није испунила оно што је требало да испуни.

„После толико година Србија није испунила оно што је требало тада да испуни. Имали смо велику шансу, али је нисмо искористили. Желим да поздравим све учеснике 5. октобра и захвалим им на ономе што су учинили и да мало стрпљења пронађу, да сачекају и остварићемо циљеве које смо тада поставили”, рекао је Илић новинарима у Скупштини Србије.

Како је навео, одмах после 5. октобра 2000. доживео је велико разочарање и зато је тада одбио да уђе у владу.

Илић је казао да му је драго што је био на челу колона које су се слиле у Београд како би се променио режим Слободана Милошевића.

„Ми смо тад кренули пуни воље, енергије и снаге да издејствујемо промене и мени је било драго што сам био на челу тих колона које су се слиле у Београд да променимо један режим који је био проблематичан”, казао је Илић.

Илић је у актуелној влади Србије министар грађевинарства и урбанизма и један од ретких лидера ДОС-а који је још на власти 13 година након одласка Милошевића. 

Чедомир Јовановић:  5. октобар није мит него победа

Београд -- Лидер ЛДП Чедомир Јовановић изјавио је да 5. октобар није мит него победа милиона људи у Србији који су телима решили да бране изборну победу.

"Данас причати о 5. октобру, а заборавити да је контрареволуција изведена 12. марта убиством премијера Зорана Ђинђића, то могу само они који намерно фалсификују истину", рекао је Јовановић агенцији Бета.

Јовановић, који је био високи званичник Ђинђићеве Демократске странке, упозорио је да је време после 2004. године било време организованог поништавања вредности на којима су грађани Србије победили 5. октобра и поништавања опредељења да се Србија уређује на принципима модернизације, подизања њене конкурентности, динамичности, тржишних реформи, евроатлантских интеграција. 

"Протеклих 13 година није време једне политике. Ја бих рекао да је тих 13 година заправо комбинација три године реформи, наде, оптимизма уз много саплитања, модернизације земље од 2001. до 2004. и периода који је потом уследио, а који је био отворено или пузајуће удаљавање земље од извора 5. октобра", рекао је Јовановић. 

"Они који данас, са 20 година закашњења, као политичари схватају оне вредности на којима је 5. октобар изведен, не би ни имали прилику за ту накнадну памет да им се нисмо супростатавили и победили пре 13 година. Проблем је само у томе што је данас Србији потребна политика за 2013. годину, за теме коју су данас важне, а не Дачићева, Николићева или Вучићева тиха признања колико су грешили", казао је лидер ЛДП-а. 

Како је навео, тринаест година је питање "зашто није било 6. октобра", а то је зато што је све оно што је урађено раскидом с Милошевићевом прошлошћу, врахањем Србије у Европу и свет, окретањем модернијој тржишној економији, победом у борби за отпис две трећине дуга земље узбунило и покренуло на преврат оне којима модерна Србија није одговарала и који су побеђени 5. октобра. 

Јовановић је навео да је Србија данас, после толико година, земља која је поново дужна свету као и у време кад је срушен Милошевић, а образовање, чија је реформа покренута 2001. године, поново је враћено на маргине са којих Србија неће мрднути без нове образоване генерације. 

"У ЕУ нас води (премијер Ивица) Дачић, пре подне радостан због пораза 5. октобра, поподне милошевићевски свадљив. Економија нам је комбинација друштвене својине и вечитог задуживања", навео је Јовановић. 

Он је рекао да постоји и једно искуство дана пред 5. октобар које га данас мотивише. 

"И тада је, само неколико дана пре победе, као и почетком те 2000. године, било много оних који у ту могућност нису веровали и стално добацивали како немамо шансе. Видим их и данас како су у све и у свакога разочарани. Ипак, и те људе је могуће покренути, као и тада, на оне промене које су данас Србији потребне. Потребно је само јасно политичко вођство и политички програм који људима неће изгледати као још једна јалова коалиција или изборна математика", рекао је Јовановић.

ДСС: Оно што није недостајало 5. октобра, недостаје данас, а то је визија економски снажне Србије

Београд -- Чланови ДСС и родбина положили су венце и запалили свеће код споменика Јасмине Јовановић, која је настрадала у петооктобарским демонстрацијама 2000. године.

"Јасмина Јовановић и сви други учесници 5. октобра су Србији подарили слободу, демократију и то данас представља највеће петооктобарске вредности, а на нама је да те вредности и очувамо", рекла је потпредседница ДСС Милица Радовић код споменика у парку код бившег савезног МУП-а.

Она је навела да је за 13 година, од 5. октобра, могло да се уради више и додала да су очекивања грађана била много већа од онога што је урађено до сада и онога што се чини данас. 

"Људи су веровали да ће живети достојанствено, да неће бити толико гладних и незапослених и да ће Србија бити међународно поштована земља, са којм се неће комуницирати уценама, рекла је Радовић. 

Она тврди да је "уцена постала редовна и најчешћа комуникацијска реч са српским властима", као и да су "претње почеле лагано, а сада већ отворено да се пресељавају са територије Косова и Метохије на територију Војводине, а да власти на то гледају ћутке". 

Према њеним речима, упоредо са тим процесима, одвијају се и процеси економског и демографског слабљења Србије. 

"Данас Србија не изгледа онако како смо је замишљали. Србија би тебало да изгледа много боље и зато морамо да је мењамо", рекла је она. 

Према њеним речима, оно што нам није недостајало 5. октобра, недостаје данас, а то је визија економски снажне Србије, просперитетне, међуанродно поштоване, којој интерес њених споствених грађана треба да буде основни циљ и главни покретач.

(Агенције)