Томислав Николић: Обележавање Миланског едикта славље и обавеза

Организациони одбор за обележавање 1700 година Миланског едикта, којим су председавали председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј, одлучио је да прослава отпочне 17. јануара и траје до 28.октобра 2013.године, а како је подвукао председник Србије, предстојеће свечаности подразумевају и славље, и обавезу

На заседању одбора у чијем раду су учествовали премијер Ивица Дачић, министри Владе Србије, амбасадори Русије, Италије, Француске, Енглеске, Турске и Грчке, представници верских и локалних заједница, усвојен је предлог програма, обележја и одлучено је да свечаност отпочне 17. јануара 2013. године свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу.

Свечаност поводом 1700 година усвајања Миланског едикта трајаће све до 28. октобра 2013. године и имаће више аспеката, од духовног, културног и образовног, до туристичког, саопштила је прес служба председника Србије.

Поред заједничких литургија, биће одржане културне манифестације, међу којима су и премијера представе Константин: знамење анђела ансамбла Народног позоришта у Нишу, опере "Аида" Ђузепа Вердија, Девете Бетовенове симфоније у извођењу Београдске филхармоније.

Током свечаности биће одржана бројна предавања и научни скупови на тему Миланског едикта, а у школама ће бити организована предавања, како би се ученици боље упознали са документом важним за унапређење универзалних духовних и цивилизацијских вредности.

Председник републике Србије Томислав Николић је подвукао значај предстојеће свечаности, која подразумева и славље и обавезу. То је велики догађај за цело човечанство, јер обележава време када је проглашена верска равноправност и престанак вишевековног гоњења хришћана.

Председник Србије је истакао да су тим актом хришћани могли јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице.

"У тој свечаности треба да учествујемо сви заједно", рекао је председник Николић и додао да имамо могућност да представимо Србију као цивилизацију која је достојна предака, која је изнедрила великана као што је био Константин Велики.

Веома је важно, подвукао је председник, да сви уложимо максималне напоре како би направили јубилеј на који ће наше потомство бити поносно.

Патријарх српски господин Иринеј је истакао да је требало да припреме за прославу поводом годишњице Константиновог едикта почну много раније и да нам прошлост даје многе поуке како да идемо ка будућности.

Да није било едикта, који је допринео развоју света, науке, религије, свет би био много сиромашнији, истакао је патријарх српски. Патријарх се осврнуо и на избор места прославе, града Ниша у коме је Константин Велики рођен.

"То је место које спаја исток и запад, право место које обједињава све хришћанске религије", рекао је патријарх.

На одбору је договорено да се даљи организациони кораци наставе по радним групама које ће бити формиране на нивоу Владе Србије. Милански едикт је законски акт који је донео цар Константин Велики, а којим је проглашена верска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година.

Проглашен је у Медиолану, данашњи Милано, 313. године, а њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али је дозвољено да хришћани могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.

Милански едикт је имао значајну претходницу у едикту о толеранцији који је 311. у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су "следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима".

(Танјуг)