Хроника | |||
Томас Шиб: Србија треба да се придружи нашим мерама против Русије. То ће јој помоћи да напредује у процесу евроинтеграција, али је и морални императив |
понедељак, 27. јун 2022. | |
Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб поручио је да су демократија, слобода мисли и изражавања, независне институције и људска права изузетно крхрки концепти, који морају бити стално брањени, а у екстремним ситуацијама и војним средствима. Шиб је, на отварању конференције „Демократија: Минимални консензус“ који организује ЦРТА, рекао да је последњих година међународни поредак заснован на правилима претрпео велики притисак, који се повећао са нападом Русије на Украјину, као и да демократске институције у појединачним земљама трпе притисак популиста, док је присутан и феномен ширења лажних вести. „Санкције према Русији нису усмерене према руском народу већ служе као инструмент за одбрану мира, демократије, и слободе, вредности на којима је заснована ЕУ и зато земље попут Србије треба да се придруже мерама, и то ће помоћи Србији да напредује у процесу евроинтеграција, али то је и морални императив“, рекао је Шиб. Он је нагласио како да Немачка жели да Србија постане члан европске породице и "заједнице вредности", што, према његовим речима, значи јачање владавине права и демократских институција, а парламент је, како је истакао, кључно место у демократским системима. "Прошло је три месеца од избора - сви очекујемо да парламент и влада буду формирани, а демократија подразумева живахну дебату свих актера", рекао је амбасадор Шиб и поновио снажну подршку Немачке Берлинском процесу. Шеф политичког одељења Делегације Европске уније у Србији Дирк Лоренц такође је рекао да "не живимо у свету који смо познавали". "Непровоцирана и неоправдана агресија Русије на Украјину је кршење међународног права и угрожава међународни мир и стабилност - позивамо Русију да повуче војску а подржавамо интегритет Украјине", нагласио је Лоренц и закључио да "стога Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ треба да одговори на руску агресију заједно са нама". "Србија је партнер ЕУ - подржавамо и улажемо у здравство, школство, иновације - верујемо да ЕУ представља најбољу опцију за Србију", рекао је Лоренц. Додао је да је могуће да Србија постане члан ЕУ. "Критеријуми су исти за све, а то захтева и широки друштвени консензус и активизам око приступања ЕУ као циљу од кључног значаја за земљу", закључио је Лоренц. Директорка ЦРТА Вукосава Црњански указала је да криза демократије "није од јуче" и да није присутна само у Србији. "Окружују нас бројни изазови - од климатских и неједнакости до угрожавања консензуса о глобалном миру и неповерењ грађана у институције државе", рекла је Вукосављевић и поручила да су избори, парламент и медији три стуба на којима стоји демократија. Дајући "пресек стања", истакла је да су априлски парламентарни избори још у току, оценила да је забринајвајуће стање Народне скупштине која нити спроводи своју делиберативну улогу, нити надзире извршну власт, а да се медијима шире дезинформације, пропаганда и говор мржње. "У току је рат на европском континенту. Чак 30 година после сукоба у нашем окружењу, ратне ране су свеже и њима се манипулише, што овде продубљује неповерење у демократске индституције - како опоравити демократију у земљи која нема искуство живота у функционалној демократији?", упитала је Вукосављевић. Директор мисије УСАИД у Србији Дени Робертсон рекао је да је "замољен да буде контроверзан" као уводничар, и испричао да је закључио да је мало шта контроверзније од неког из САД који се обраћа на тему избора и демократије. "Демократија је дуг, спор и напоран рад, али радити на томе вреди и исплати се", рекао је Робертсон цитирајући и амбасадора Шиба, и поручио да је "важно да истрајете и наставите". "Последњи избори (у Србији) донели су плурализам, а нови парламент представљаће бољу 'колекцију' интереса грађана и требало би да допринесе инклузивијој дебати као и да јача поверење у демократију у Србији", рекао је Робертсон. Дводневна међународна конференција под називом "Демократија: Минимални консензус", у организацији ЦРТА у току је у Београду, а главне теме конференције биц́е положај парламената у савременим демократијама, значај и квалитет избора и улога слободних медија у очувању демократије. (ФоНет-Н1)
|