Tomas Šib: Napad na Beograd 1941. bez objave rata i uz kršenje međunarodnog prava, bio je samo početak zločina koji su usledili

Na današnji dan, pre 80 godina, 6. aprila 1941. godine, počeo je vazdušni napad vazduhoplovstva nacističkog Rajha na Beograd. Samo nekoliko dana pre toga, Hitler je doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, kršeći međunarodno pravo. Zvanične objave rata nije bilo. Istog dana, i Grčka je postala meta agresije. Rat na Balkanu deo je ratnog vihora koji je zahvatio čitav evropski kontinent.

Do danas nije tačno utvrđeno koliko je ljudi poginulo u vazdušnim napadima na Beograd. Nesporno je da je između 6. i 7. aprila 1941. godine oštećeno ili porušeno 9.000 od 20.000 stambenih zgrada. Nastradalo je i zdanje Narodne biblioteke koja je izgorela sa celom arhivskom građom koja se u njoj nalazila od osnivanja. Vatrena stihija harala je od večernjih sati 6. aprila do popodneva 9. aprila. Preko 300.000 primeraka knjiga, inkunabula, 1.300 srednjovekovnih i vizantijskih rukopisa, čitave biblioteke ostavštine, kao što je biblioteka Vuka Karadžića ili Dositeja Obradovića, i zbirke starih karata i slika postale su žrtve plamena. Intencija Hitlera i njegovih egzekutora bila je da kulturno pamćenje srpske nacije, jedne evropske nacije, bude zbrisano sa lica zemlje, onako kako je plan nacista imao za cilj da sruše sve što čini Evropu.

Napad na Beograd bio je samo početak zločina koji su usledili. Na teritoriji današnje Srbije su za vreme okupacije ubijene desetine hiljada ljudi koji su skapavali na prinudnom radu, zbog nehumanog tretmana i neljudskih uslova. Većina jevrejskog stanovništva je ubijena; hiljade njih samo ovde u Beogradu, na Sajmištu.

Odlično, Vaša Ekselencijo. E, sad samo da čujemo nešto slično i povodom 24. marta 1999. https://t.co/z1DSMJiki5

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) April 6, 2021

Kao nemački ambasador u Srbiji osećam iskrenu potrebu da odam počast žrtvama stravičnih zločina počinjenih u ime Nemačke. Neophodno je sačuvati sećanje na ogromnu destrukciju, kobnu mržnju i izopačenu ideologiju uništenja svega ljudskog koja je dovela do najgoreg sloma civilizacije u istoriji čovečanstva. Nek nam to bude opomena i služi za nauk da se više nikada ne ponovi. A bez zajedničkog sećanja i osvrta na sve što se desilo istinsko pomirenje nezamislivo je.

S pogledom na to mračno poglavlje u našoj zajedničkoj istoriji, partnerstvo, štaviše duboko prijateljstvo koje se razvilo između naših zemalja, ne podrazumeva se samo po sebi. Intenzitet naše međusobne komunikacije i razmene među ljudima naših dveju zemalja, ali i raznolikost i mnoštvo veza u kulturi i privredi, impresionira me svaki put iznova. Izuzetno mi je zadovoljstvo kada primetim da ovde u Srbiji postoji veliko interesovanje za Nemačku. Za učvršćivanje takvih odnosa ću se i ubuduće snažno zalagati.

*Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji 

(Politika)